веч испричах како онај враголасти и духом виспрени талиб и ја неки дан замиенишмо улоге пае он мене подучаво умиесто ја њега. наоружан тим искуством одлучих да наредног дана обрнем чурак и неговорим о нужности и благородности напретка веч о опасностима што изњег могу проистеч
- ние увиек нужно помиерат границе и отварат нове капие нит тражит круха преко екмека, рекох талибима. градња чуприа можда и захтиева стални напредак ал имамо ево и послове ко штое гасуљење у коим нит простора за некакав напредак нит потребе зањим нема
један ко булбул сичушни талиб ког дотад нисам ни примиетио меџу осталима диже два прста па прозбори гласом ко у тог истог булбула
- ја мислим муаллиме да свуџе постои и простор за напредак и потреба зањим па тако и у гасуљењу. ето има чељади што бие ваљало гасулит са претпрањем неку би ваљало гасулит са омекшивачем а има и чељади што бие требало откухават приликом гасуљења
ја удивљен саслушах риечи овог младог инсана и усеби упутих дову да ваки талиби ко штое он никад непостану налик ваким муаллимима ко што сам ја а јел и то моје размишљање некаква врста напретка аллах најбоље зна
Share this Scrolly Tale with your friends.
A Scrolly Tale is a new way to read Twitter threads with a more visually immersive experience.
Discover more beautiful Scrolly Tales like this.