легнем неку ноч и заспем па искористим прилику да мало протегнем ноге и удахнем чистог зрака. обиџем круг око парка луна султана јацие а онда сједнем на клупу код споменика синпатичним гостима из провинцие да смотам једну и запалим. тек што сам први дим одбио кадли угледам како
кроз парк иде некакав субјект. реко би чоек ја а опет можда и ние ја онако затегнут и одмјерен. приџе клупи и сједе на њу без да упита јел слободно
- некаже се без да говедо германофилско, упути ми приекор, веч неупитавши јел слободно
- ма неговорим ја тако иначе, правдам се постиџен, веч искористим прилику касам у сну да причам ко ови школовани
- немаш користи од таког опонашања, рече он, јер да ти то радиш гоњен знатижељом и са осиечањем стида а не ко школовани
- јах, хукнух резигнирано
- јах, хукну и он резигнирано
мало смо шутили и гледали споменик синпатичним гостима из провинцие кадли туда проџе трговац тиквама кои је под сваком руком носио по једну тикву а тречу метно наглаву па се клати тамоамо да очува равнотежу. наш смиех прекиде тишину а овај штое
ко бива ја а можда и ние ја каза
- ево смо фино изегленисали а нисмо се ни преставили један другоме
- јасам тековина социализма, рекох уљудно пружајуч му руку
- јасам доживљај мачка тоше, рече он и прифати моју руку
- морам сад ич, казах, брзо че сванут па морам пребројат сарајва јесул осванула џе су и омркла
- доброе док се има шта бројат, одврати он, макар и таки кусур
Share this Scrolly Tale with your friends.
A Scrolly Tale is a new way to read Twitter threads with a more visually immersive experience.
Discover more beautiful Scrolly Tales like this.