Thread by @ikavasic

💜 Hvala. Bila sam učenica generacije u srednjoj školi. Razgovaram sa direktorom kako da odem na prijem kod Karadjordjevica u Beogradu jer nemam prevoz. Kaže pozvace gradonacelnika, možda opstina može da obezbedi prevoz djaka generacija iz svih škola do Beograda. Tadašnji

gradonacelnik, Boško Nicic, valjda nije znao da je bio na spikeru i kada mu je direktor rekao da bi trebalo da se organizuje prevoz za djake generacija do Beograda rekao je pred svima “jebe mi se za djake generacije”. Upišem prava posle srednje. Ludilo. Mislila sam da ću tamo

Pronaći ljude koji kao i ja žele lepsu, moderniju, razumnu Srbiju. Tamo nadjem Olivera Antica, Simu Avramovica, nekog Zdravkovića. Primim neku stipendiju koja kasni po pet meseci, molim upravnika doma da me ne izbace jer nemam odakle da platim. Drugari pomažu jedni drugima,

delimo bonove za obroke u menzi. Mastamo da ćemo kada zavrsimo fakultet biti super ljudi koji žive lepo i mogu da kupe šta žele u “Hleb i kifle”. Vidim nema ništa od toga. Vidim da se i najobičniji internship u Beogradu završava preko veze. Vezu nemam. Nekom ludom srećom odem

u Ameriku. Završim molekularnu biologiju. Dobijem posao u labaratoriji na univerzitetu, posle se zaposlim u pulmonarnoj bolnici u Denveru u istrazivackoj laboratoriji. Jedno popodne razgovaram sa sefom o patentu koji smo podneli pre par dana. Sef PhD sa UCLA, ja početnica,

Inspirisana, pod punim gasom, kockice se slažu. Za vreme sastanka moj telefon vibrira non stop, poruka za porukom. Otvorim prvu “Ivana nadam se da će Uki biti OK. Mlad je, jak.” Moj mali brat Uroš. Otvorim drugu Blic link-Mladić izboden na Niskom keju jer je odbio da skine

majicu sa antifašističkim natpisom-Uroseva slika. Dva uboda nožem u grudni kos. Uroš se tek vratio sa master studija u Španiji. Tog leta odem u Srbiju. Uroša ne mogu da zagrlim kako želim jer ga ubodi i dalje bole. To su mi uskratile lokalne tabadzije čiji je tata neki lik

kome lokalna vlast duguje nešto. Posle dve godine nemamo odgovor. Urošu se sudi za učešće u tuci. To sizofreno pravosudje smatra da treba da se izvinis siledžijama sto su te tukli. Nije to dom Ogi. Nije dom gde ti biju najdraže. Nije dom gde je borba sve-od parčeta hleba do

računa za struju. Necu da živim u zemlji u kojoj je bahati Siniša Mali ministar. Neću da živim u zemlji u kojoj se jos svadjaju da li je Tesla Srbin ili Hrvat, dok moji vršnjaci u Americi voze Teslu. Volim kad moja budućnost zavisi od mene a ne od moje partijske karte.

Ne trebam ja Srbiji, a ne treba ni Srbija meni. Amerika je dom.