суза кану из ока
требевичкој вили
сјетила се седморице
касу млади били
сјечања јој долазе
без икакве везе
памти кад је босна
потукла варезе
сјетила се вила
тих безбрижних дана
зетре без торабиа
у њој самарана
на бентбаши плеса
друга тита како маше
из свог мерцедеса
памчење јој сјајно
ко нокат на прсту
сјетила се фармерки
купљених у трсту
мемориа сречна
ко неонска ланпа
сјетила се вила
оребичког канпа
за године гладне
али зато добро памти
све акцие радне
сјечања се нижу
на траци без краја
памти тугу грбавице
и радос чухаја
искрице јој памчења
ко прапорци звоне
касу валтер зис и сури
преврнули вагоне
памти себе младу
лошин памти чуперак
и буцмасту суаду
ја је сретох уплакану
па је питам зачим жали
она рече за временом
касу ме јебали