Thread by @elisbektas

двиетри реченице о личном осјечају зафалности одреџеним друштвеним субјектима

у протеклих неколко хефти овџе сам исписо неке реченице и неке шаљиве версе кои су неке од вас забавили и обвеселили а неке богами и ражљутили и из коих су неки од вас разумили моју забринутос над

питањем слободе ко крхким и ошјетљивим бичем неизвиесне судбине те да то питање по значају и далекометности надилази свако од нечу казат небитних ал несумљиво краткометних питања штосу претходних хефти потресала домачи јавни простор а неки меџу вама опет ништа нису разумили ал

ето нека и таких јер дае нечу казат лиепо ал је несумљиво занимљиво кад нас има свакаквих. ја се сад нечу критички освртат на данашњу параду ал је нечу обасипат ни хвалоспиевима јер да ми мој мукотрпно стечени енпириски скептицизам налаже да будем опрезан и да допустим могучност

да че одреџени домачи политички и други јавни субјекти зафаљујуч својој неукости те својој неугодној сличности са њиховим опонентима не баш мудро прочердат данашњи цивилизациски капитал у дневнополитичкој кладионици но ни таки исход нетреба доживљават ко некакву трагичнос веч

више ко некакву нужнос јер дасмо ми овџе свакако само недјелатни резонатори повиести кои са закашњењем слиеде безобразну цивилизациу која никако да стане и сачека нас и још нам мехлемом намаже колина која смо успут испотуцали стижуч је безуспиешно. уосталом веч сам једном

учествово у рату кои се водио под једним формално прокламованим циљевима а евое довољно погледат стварнос окосебе па разумит дае у ту лутму од ратних циљева умучено више од једног јајета но ако за претходно искуство још и могу себи пронач нека оправдања меџу коима чак и ние

најважние то штосам био млад и наиван идеалис у овим годинама на прагу властитог џутурумлука веч неморем себи приуштит таки комодитет па да опет будем наиван јер да јебемлига наивнос никако неиде без младости односно иде ал ко и кахва без духана шточе реч курцу то онда неваља.

но хочу да ко некакав курчев субјект у овом друштву искажем своју зафалнос реису кавазовичу кои је своим диеловањем још једном указо на парадокс посдејтонског транзицијоног друштва у ком је један виерски службеник чвршчи бастион граџанске свиести и демократие нег они кои се

тискају по изборним листама и коима дајете гласове а судеч по вашем избору мешчини да им дајете оне гласове што их само ви чујете у главама а реис кавазович је уједно посвједочио да се функционалан субјект у граџанском и демокрацком друштву море бит и без одступања од властитих

идентитарних оквира ал тое зато штое реис кавазович очито учио знање и ние се ослонио само на емоцие и на практичне пиачарске виештине. уједно хочу да искажем своју зафалнос и лиепим младичима у униформама и са дугачким пендрецима и још дужим пушкама те пичтољима кои им нако

складно лупкају о бутине јер да су се они данас потврдили ко врхунски професионалци кои су способни властита увиерења оставит код куче и отич обавит посо кои им је повиерен а јасам убиеџен да би га они обавили чак и да данашњи дан ние протеко тако мирно коштое протеко шучур

драгом аллаху. оне кои данас осиечају егзалтациу због некакве побиеде псавјетовачу да се што прие отриезне од тог помало комичног побиедничког заноса и да приону на озбиљно промишљање озбиљних проблема и искушења окосебе а коих че у будучности бит све више и више јер дае мишљење

једино оружие које у борби за слободу гарантује да трупе нече скренут са свог правца наступања и да се нече одметнут казавши мисмо ево свој чејрек слободе освојили а за вас остале нас боли курац јер да че тако и брже нег што мисле те на тежи начин нег што сматрају дае могуче

научит да нема слободе не само тамо џе све јединке неуживају права на њу веч ни тамо џе се ма и једна јединка устручава и плаши да искористи своје право на слободу чак и кад јој је дато. а и овима кои су опиени побједом и онима кои су опхрвани горчином данашњег пораза само чу

поручит да уживају док могу јер да су ово још увиек само спортски сусрети а праве битке да их очекују кад накупљена сексуална фрустрациа односно та бонба на којој почива ова цивилизациа што се накотила на читавих осам милиарди и непокзује намиеру да стане са хиперпродукциом

експлодира и кад њен разорни ударни ефект у прах смрви многе а можда чак и све митове и табуе те виеровања на коима почива ова цивилизациа која је фрактализирана усвему осим у свом страху од најдубље чоекове природе у ком је чврсто уједињена баш нако ко и ми југословени били

уједињени пред свим вањским и унутрашњим душманима па ето сами погледајте какое све то завршило недо драги бог нитком. ето џецо а сад топло млиеко пишат па спават. а аллах најбоље зна

Unroll please @threadreaderapp