,
7 tweets,
2 min read
Read on Twitter
Koliko me nervira napadanje Đorđevića jedne strane "jer je grobarčina" toliko me nervira odbrana drugih "jer je legenda i on može šta god hoće". Znam da se u sve meša klubaštvo ali ovde je problem mnogo dublji a površnost kritika te probleme baca u drugi plan.
Problem broj jedan je što je očigledno da je ono što je stvoreno 2014. kao neki novi početak danas doživelo svoj krah. Većina ove generacije više neće biti u reprezentaciji, oko ekipe je napravljeno previše loše energije a savez je presmešan da bi to izneo.
Đorđević kao selektor je napravio dosta grešaka. Prelako ulaženje u sukob sa igračima, svake pripreme neka šuplja priča ko hoće ko neće da igra. Moja najveća zamerka ove godine je taktička katastrofa s kojom se otišlo na prvenstvo. Izgledali smo kao ekipa sa termina.
Bez ikakvog koncepta i u napadu i u odbrani. U ekipi sa više jakih individualaca koncept da jedan igrač rešava sve je sa prvom ozbiljnijom ekipom dobio šamarčinu.
S druge strane, ne vidim trenera koji bi mogao da nosi reprezentaciju u skorijoj budućnosti sa ovim uspesima.
S druge strane, ne vidim trenera koji bi mogao da nosi reprezentaciju u skorijoj budućnosti sa ovim uspesima.
Tu dolazimo do, po meni, broja 1 srpske košarke u ovom trenutku - struka. Ni bleda senka onoga što je nekad bilo. Razlog? Košarka nam je otišla u amaterizam samo nam niko nije rekao. Treneri rade za plate koje su smešne u zemljama trećeg sveta tako da je jedini način da opstaneš
danas u tom svetu jeste da uđeš u kompromise. A trener čim uđe u kompromise tu kredibilitet počinje da bledi, tako da ih više ne mare ni 2 posto ni igrači ni funkcioneri.
To je nešto u čemu košarka ide ka fudbalu.
To je nešto u čemu košarka ide ka fudbalu.
Suma sumarum, potrebna je ozbiljna reforma na svim nivoima. Možda je i poslednji poziv za upomoć. Situacija je mnogo loša i tek će se to videti sad kada su rezultati izostali.
