Thread by @elisbektas

истинита приповиес о неким корисним знањима штосам их научио од команданта алагича

рат се море а понекад се и мора водит и у стању неимаштине односно фукарлука шточе реч оскудиевајуч у најосновнијим ресурсима у виду ратне технике и хране те муницие и погонског горива јер да

јебемлига ние вреча злата за мог бакира торба спорт билиа па да се изње море заграбит и купит све што треба. једном се тако десило дае рањеном војнику дошо еџел премда се тај војник можда и мого спасит ал те хладне и гладне зиме ние било ни дви литре горива да га санитецки југо

четереспет транспортује са положаја до бригадног санитета а за транспорт на носилима због удаљености санитета ние било времена и још би таки покушај скоро сигурно донио још жртава меџу носачима. касам се након неколко дана и још увиек под мучним дојмом једне смрти која је била

плод повиесног фукарлука вратио у зеницу испред своје зграде угледо сам ауто које је очито неког чекало док муе мотор радио трошеч драгоциено погонско гориво. у тај вакат мој први коншиа био је један од истакнутијих зеничких хоџица и док сам се пењо мрачним стубиштем ка своим

вратима уочих да су врата његовог стана отворена а кроз њих се зачуо сљедечи диалог

- бона мама хај пожури, каза звонки џетињи гласич, шофер нас чека

- нек ћека, одврати неугодно пискутави гласич хоџицине ханумице, плачен је да ћека

добар официр мора знат да се обузда и да

употриеби самоконтролу и у најтежим искушењима те сам тако и ја поступио и ушо у свој стан препун гаџења које нисам мого сапрат ни туширањем ни кахвом јечменушом па се опет обукох и кренух у чаршиу да гаџење покушам сапрат тузланском ракиом хаковачом која ние била засваког и од

које су неки знали и ножем наматер полечет а док сам силазио низ мрачно стубиште оздо наиџе коншиа хоџица па ми назва селам нашта ја посве заборавих на самоконтролу веч премиестих љево око на десно а десно на љево па му зарежах

- коме болан селам јебенлити куке које небо држе пашче погано

- аааа... немој... ееее..., замуца хоџица

- немој да те љута гуја превари па да мени опет селам назовеш а најбоље че ти бит и да ми наочи неизлазиш, зарежах опет а онда се сиетих совки што сам их једном на положају

чуо од команданта мехе алагича па их упутих овом хоџици, јебенлити све џамиске врхове одавле до станбола и мусаф тврдо паковање

посље неколко дана проџе моја хуја а и неки ме стид био обузо јер да јебенлига ние за официра да се иживљава над нижим облицима живота а онда у мрачном

стубишту опет сретох коншиу хоџицу кои је имо довољно памети да ми неназове селам ал ние мого отрпит да ме неупита

- јесил још љут намене коншиа?

- нисам, одвратих, јер да бих се у халапењо љуту папричицу претворио кад бих био љут на све вас таке

- да знадеш да сам се добро припо неки дан отебе, каза коншиа хоџица

- тое мали корак затебе ал велки за ислам утеби, одговорих, јер да си спозно страх одмене па чеш се једном можда и драгог аллаха почет плашит

- ал ја и даље несхвачам што си се наљутио намене, рече коншиа хоџица оним пискавим назалним гласичем

- сачекачеш још на то схвачање, одвратих, плачен си да чекаш

Unroll please @threadreaderapp