Thread by @infinite_milos

Istorijsko i neistorijsko u Senkama nad Balkanom 2

Konačno sam našao vremena da pogledam drugu sezonu ove serije i hteo bih da podelim par utisaka sa vama.

Iako sam istoričar, ne mislim da serije smeštene u prošlost moraju da prate istorijske činjenice korak po korak. Serije su ipak fikcija.

Međutim, Senke grade svoju priču pozivajući se na istoriju tako da zbog toga valja da se odredi šta je istorija, a šta je fikcija.

Sezona 2 počiva na dva istorijska zapleta
1) Jugoslaviju ruše sa svih strana
2) Solunski proces kao momenat velike podele ili čak greha

Mislim da su oba zapleta suštinski bazirana na nečemu zaista istorijskom

S pravom se nekada govorilo da je Jugoslavija okružena BRIGAMA.

B-ugarska
R-umunija
I-talija
G-rčka
A-lbanija
M-ađarska
A-ustrija

Mislim da je težina tog položaja lepo opisana. Serija se čak fino dotiče dugo izbegavane teme - saradnje KPJ sa Ustašama i VMRO.

U seriji Mustafa Golubić kaže da SSSR obustavlja sve neprijateljske akcije protiv Jugoslavije. To se zaista desilo, ali tek nakon što je ubijen kralj Aleksandar. Tek 1935. SSSR prestaje da radi na rušenju Kraljevine. Staljin je tek tad shvatio da veća opasnost leži drugde.

ako vas zanima spoljnopolitički položaj Kraljevine, i akcije Ustaša, VMRO i njihovih sponzora - preporučujem ediciju arhiva Jugoslavije, gde su štampani sažeti izveštaji za svaku godinu, koje je MSP Kraljevine pravilo za svoje potrebe. Dakle, radi se o originalnoj arhivskoj građi

Solunski proces je mesto gde su se scenaristi malo lošije snašli, ili gde su malo lošije upoznali istoriju.

Prvo, Crna ruka nije osnovana 1903. godine kao što se u seriji kaže, što i nije greh scenarista jer mnoge knjige tako tvrde.

Tako npr. Vasa Kazimirović piše istoriju Crne ruke od 1903.

Crna ruka je osnovana tek nakon Aneksione krize 1908-1909. godine. Činjenica da su neki crnorukci učestvovali u Majskom prevratu 1903. ne znači da je i Crna ruka tada postojala.

Od svih aktera serije najviše veze sa Solunskim procesom ima upravo Mustafa Golubić, koji je mučen i prebijan kako bi svedočio protiv Apisa, što je odbio da učini.

Iz sećanja bliskog prijatelja:

Ako je iko trebalo da nastrada zbog Solunskog procesa - bio je to niko drugi do general Petar Živković.

Kada je Apis već bio osuđen nad smrt, Živković (bliski saradnik regenta Aleksadra) ga je posetio u zatvoru i napravio mu je ponudu.

Živković je Apisu rekao da ako napismeno potvrdi da je organizovao Sarajevski atentat da će biti pomilovan.

Apis je pristao ali je time sam sebi potvrdio smrtnu kaznu.

U tom trenutku Srbija se nalazila u pregovorima sa Austro-Ugarskom (preko Francuza).

AU uslov za mir je bio da svi povezani sa Sarajevskim atentatom moraju biti uklonjeni.

To nije bio jedini razlog zašto su Pašić i regent uklonili Apisa, ali je bio okvir.

O tome detaljno piše čovek koji je bio posrednik izmedju AU i Francuske. Princ Sikst Burbonski, belgijski oficir i rođeni brat poslednje AU carice Zite.

ideja je bila da se Nemačka pobedi tako što će se potpisati separatni sporazum sa AU, koja bi nastavila da postoji ali bi napustila ratni savez sa Nemcima.

Ideja je propala jer su Nemci saznali šta im se sprema.

o mržnji Pere Živkovića prema Apisu svedoče i svi savremenici, kao i bliski Apisov saradnik i ratni drug Vladimir Tucović (rođeni brat Dimitrija Tucovića)

Koliko je Solunski proces bio vruća tema u Kraljevini najbolje govori to što su Apisova lična dokumenta bila stavljena pod ključ, nisu bila dostupna ni porodici ni istoričarima.

Prvi će ih iskoristiti niko drugi do Nemci - koji su 1941. bili vrlo zainteresovani da ih nađu.

Potom će Nemci upravo taj izveštaj Apisa Peri Živkoviću objaviti - i to 1943.

Izveštaj je objavljen ceo uz par dodatih reči. U izveštaju je Apis rekao da je sve radio uz saradnju sa Rusima, sem Sarajevskog atentata.

Nemački istoričar Hans Ibersberger je taj deo Apisovog izveštaja namerno promenio kako bi se Rusi optužili za Sarajevski atentat. ( Hans Übersberger, “Das entscheidende Aktenstück zur Kriegsschuldfrage 1914,”
Auswärtige Politik 10, no. 7, (July 1943)

Da se radi o svesno izvrnutom prevodu provalio je Stojan Gavrilović - S. Gavrilović, “New Evidence on the Sarajevo Assassination,” The Journal of Modern
History 27, no. 4 (December 1955). A posle je i Ibersberger priznao.

Deluje mi da su se producenti lepo potrudiloi da serija deluje kao da je sve zaista snimljeno u Kraljevini. Ali ima par većih propusta - najsmešniji: u seriji se pojavljuje karta Šapca koju je napravila JNA 1972 - nekih 40 godina nakon serije :)

Pardon - nije Šabac nego Valjevo

Ostao sam za još nešto dužan: istorijom kriminala se istoričari nisu mnogo bavili ali Jugoslavija nikad nije bila Kolumbija :) o kriminalu ima u ovoj knjizi zanimljivih stvari