Iako je između njih ceo univerzum razlike, kontinuitet obe glavne fudbalske vesti danas traje od istog trenutka - kraja juna 2017 godine. Akteri su Leo Messi i Milan Borjan, a glavna sličnost je što u tom periodu nije bilo trećeg igrača od koga je njihov klub toliko zavisio.
Dupli trijumf Reala 2017. trebalo je da bude poslednje zvono za podvlačenje crte u Barci, za potpunu rekonstrukciju tima i povratak na zdrave noge. Umesto toga, rešili su da žive od Lea, kojih ih je sam doteglio do još dve titule, ali je bio nemoćan da spreči 3 evropske blamaže
To što su tada propustili i ušuškali se u osvajanje ruinirane La Lige sada dolazi na naplatu i lako bi moglo da se desi da ih košta brutalno. Rasulo u upravi, ogroman dug, ispustili su 2 od 5 najmarketabilnijih igrača decenije u tri godine. Svaki propust Kumana i eto drame.
Za to vreme na Air Albaniji Milan iz Knina je nastavio da radi ono što radi već četiri leta - da sam izvlači #FKCZ iz kola u kolo. Rekao bih odoka da je u ovih 46 evroutakmica on doneo otprilike jednaku količinu bodova kao svi ostali zajedno. Bukvalno je preokrenuo istoriju kluba
Bazična statistika kaže - od kad je Borjan u CZ, prošla je 14 uzastopnih kvalifikacionih rundi. U prethodnih 14 skor joj je 6-8. Pre njega četrnaesta prođena runda unazad je Odense 2003, Vidić gol za prolaz i Đorđić lob. Pre Sparte '17 prethodni izbačeni nosilac je Chievo '02.
Naravno da je bilo još faktora, ali su oni dolazili i odlazili, rasli i padali, dočim je zapanjujuć kontinuitet Borjanovog doprinosa. I to nas dovodi do vrlo slične situacije kakvu ima i klub koji je od Zvezde nasledio ušatoga - nerealno dobri rezultati pokrivaju trulu podlogu.
Dovoljno je samo pogledati situaciju sa bekovima, koja se ne rešava već tri leta, pa u Tirani na jednoj strani igra štoper, a na drugoj univerzalac, iz čega izlazi gomila situacija u kojima se napravi višak, a onda nema ko da ga iskoristi.
Naravno, javnost se strukturalnim problemima bavi tek ovlaš, i peca na standardne priče o promašenim strancima (dočim su domaća pojačanja sve pogodak do pogotka), jer su stranci ovde uvek bili problem, još od Moline i Barkosa.
Ovdašnja javnost je totalno nesvesna tokova u evropskom fudbalu i objektivnog mesta klubova i reprezentacije. To što su Zvezda, Partizan i Srbija napravili od 2017. do danas je mnogo iznad njihovog stvarnog mesta na kontinentu. A šamar otrežnjenja je bukvalno iza ugla.
Ono gde se ponovo razilaze priče dva kluba je šta znači šamar. Barcelona bi mogla da sklizne iz samog vrha i da neko vreme bude kao AC Milan, negde u rangu 10-20. mesta u Evropi, i u svakoj priči o sutrašnjoj Superligi. Koliko god da duguju, biće para ako zatreba.
Zvezda bi, međutim, mogla ponovo među Irtiše i Levadije. Koliki god da potencijal ima (a ima poveliki, jer je zbog povelike fanbaze, zvučnog imena i istorije svi na keca prepoznaju), njene jedine opcije za trajnu sigurnost su sređivanje domaće lige ili regionalna/panevropska.
Kako su obe te opcije na dugom štapu (ili se nikad neće desiti), Zvezda nema prava na grešku. Što će reći, trebaće joj još mnogo Borjanovih čuda, pokoji srećni odbitak ili wondergoal, prava kuglica u Nionu... Ili hitna i dramatična promena klupske politike. Verujete li u to?
