ne znate vi gospodine kako je to ova kuća bi se raspala da ne stoji na mojim leđima i raspašće se kad se ja raspadnem a to će biti ubrzo ja se svake noći gušim u suzama a ona bestidnica podaje se vojnicima kao magarica i radila je to i dok je naš dobri brat bio živ čak ih
je i u kuću dovodila a ja sam čistila njihov poganluk ali da ih služim to nisam htjela ja sam služila samo svog dobrog brata koji je bio toliko nesrećan da se na kraju počeo smijati tome i kad su mu se otvorili plikovi na udovima i tad se smijao čak me zadirkivao zbog ovih brčića
na usnama a ove brčiće ja imam oduvijek i već sam se na njih navikla samo me zaboli kad ona bestidnica govori o njima ona nema brčiće pa je vojnici jašu kao magaricu a ja sam zahvalna bogu što ih imam jeste li žedni gospodine evo odmah ću donijeti vina hrane nemamo ona bestidnica
otišla je do logora ona će donijeti hranu išla bih ja da radim po kućama ali nemam snage već dvije noći ne spavam i plačem jer se moj dobri brat tako patio onda pomislim dobro je što je otišao jer su ga plikovi počeli izjedati i to je smrdilo svima osim meni a onda se uplašim što
tako mislim i bude mi žao da sam ja umrla mjesto njega sve bi bilo puno bolje ne bih više morala gledati onu bestidnicu kako se gega po kući niti je slušati kako sa vojnicima rže kao magarica eto i sinoć je dovela kući dvojicu i sramotila se s njima dok sam ja plakala ja više ne
znam šta da radim gospodine ja više ne znam kome da se molim jer sam noćima mrmljala molitve da nestanu plikovi mog dobrog brata a sada bih bila sretna da gledam te plikove i da ih čistim i da me njihov zadah tjera na povraćanje meni ništa nije bilo teško dok je moj dobri brat
bio živ a sada mi je sve teško mada evo već dva dana ništa ne radim samo sjedim i plačem hoćete li još vina gospodine ona magarica će se ljutiti jer to je vino za njene pasje vojnike ali mene više nije briga ja bih samo htjela da odem za svojim dobrim bratom ili da se on vrati
znam da se otamo niko ne vraća ali sinoć kad me plač umorio do kraja zamislila sam da se on vratio i bilo mi je lakše jutros zamalo nisam umrla od gušenja jer znam da je to nemoguće a i kad bi se on vratio sve bi opet bilo isto i smrdljivi plikovi i moji brčići i rzanje
one bestidnice koju pasji vojnici jašu kao magaricu
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
ео једног мало стариег литерарног драгуља у преводу на хетеронормативни верникулар за вас полуписмене и једва описмењене кои још нисте овладали протохумским
Svršavanje utroje
Ima tome dobrih godina otkako sam s jednom košpom otišao u jeftinu sobu provincijskog hotela da tamo
stupimo u međusobni odnos u koji ja nisam polagao golema očekivanja već sam mu pristupao krajnje racionalno sa pozicija osviještenog proleterijata dakle kao sporazumnom činu između dvije zainteresovane strane koje će ostvariti obostranu nematerijalnu korist a potom se mirno i
dostojanstveno razići svak na svoje radne obaveze i sve je teklo u granicama očekivanog dok ja nisam spustio ruku do njenih gaćica i zamakao ih ustranu da omogućim pristup hajkavici a ona je u tom času zvonko i sa pogledom koji se gubio u daljini uzviknula jedno ah! pa načinila
Mali princ možda nikada ne bi odlučio posjetiti Sarajevo da nije dobio posao konsultanta u jednoj veoma ozbiljnoj fondaciji za istinu i pomirenje. Onako stidljiv, s početka se držao po strani i nije prihvaćao pozive za izlazak na omiljena mjesta, ali je
redovno posjećivao kulturna zbivanja kojih je u čaršiji vazda bilo veoma mnogo. Na jednom od takvih događaja upoznao je milu i simpatičnu košpu koja je radila odgovoran posao u jednoj veoma ozbiljnoj fondaciji za medije. Početna naklonost ubrzo se pretvorila u obostranu ljubav.
Sve češće su viđani u Četiri sobe gospođe Safije, a mnogi svjedoci vele da su bili najljepši par u glamuroznoj publici SFF-a. Mali princ jednom predloži svojoj miloj i simpatičnoj košpi da provedu romantičan vikend izvan čaršije.
касе ратом рушила југославиа злочине су итекако чиниле штосе рекне све стране ал су се за тај посо ко извоџачи радова углавном користиле намјенске јединице под патронатом удбиних правних нашљедница на штосе рекне свим странама док су широке сиротиљске масе углавном стајале
пострани и забијале главу у пиесак тамо џе је било пиеска а џе га ние било забијале су главу у пркно своих митова па чак су и у тречем рајху најшире сиротиљске масе настојале да што мање знају о злу које се одвија у непосредном коншилуку и штое нека творница смрти била у блиџем
коншилуку тое тако настојање да се што мање зна било чвршче и упорние и скориа повиес заиста непамти да су неџе најшире сиротиљске масе тако здушно и без икаквог срама од јавности прослављале злочине па чак и трчале да учествују уњима ко ова сетлерска нацијонистичка багра од које
надигла се праводљубива бошљачка јавнос са своим естецким зором непоколебљиво оданом реализму па чак и соцреализму да протествује спротиву плаката за конференциу која се требала одрџат на мостарском свеучилишту јер да на плакату недостају мунаре а ја
се нешто несјечам дае та иста јавнос протестовала спротиву плаката мапе опсаде сарајва на ком недостаје много више битних елемената меџу коима је стадијон грбавица знатно мање битан од рецимо зелених беретки и других борбених снага унутар обруча нит је протестовала спротиву
карикатуре краља тврдка дигнуте под бељамининим патронатом ком такоџер недостају неки битни елементи усљед коих тврдко изгледа ко какав сувремени секуларни политичар кои је на влас дошо кроз вишестраначки изборни процес а не ко средљовјековни хришчански суверен кои је ауторитет
све штосте хтјели знат о рату а нисте смјели да питате
нерачунајуч инбециле попут тупог раме и суманутог хелеза те неке острашчене и надасве тупе опозицијоне тречелигаше у дејтонлуку и коншилуцима попут сангворомантичара бочка обрадовича балкан је дочеко плејаду политичара кои
свхачају да им сувремени рат неби донио никакву политичку па чак ни личну корис јер да непостоје реални казуси бели изузев субјективне емотивне повриеџености и осјечљада ускрачене правице нит се ратови покречу тамо џе се процес депопулацие приблиџио тачки без повратка и што
физиономиа сувремених ратова непогодује традицијоналном шверцерлуку па тако данас ратове призивају углавном набријана и тупава млаџариа која у рату види искључиво прилику да лиечи своје фрустрацие и утроши енергиу стечену на стероидима и галофагу те агендашки мрачљаци и
можда фукујама и хантингтон неби били баш толки инбецили да се нису кретали стазама штосу их утабала двоица ранијих инбецила и то хегел и маркс јер да су сви они повиес посматрали ко прие свега и изнад свега технолошки процес кои се дешава чоечанству и у ком
чоечанство учествује ко сегмент те механичке структуре која обавља технолошки процес јер да су свачетворица укључујуч ту и жучкастог фукујаму били типски биели нерадници из секте сколастичког чиновништва и ко такви су били неспособни схватит дае повиес прие свега прича дакле
литература и дае њена онтологиа одреџена не њеним објективитетом веч њеним субјективитетом дакле друштвеном перцепциом повиести у датом просторновременском одсјечку шточе реч у датој епохи а ви тупа џецо кад бисте могли то разумит онда бисте могли разумит и то дасте остали без