оном фикри превљаку одсиците шаке коима је учериво дисциплину своим потчињенима и уњему нече остат официра ни колик за једног потпоручника а камол џенерала јер да билмез нема чиме оформит мисо нит је чиме преточит у нареџење а мени одсиците све осим мозга па чу вам опет моч
подучават џенералштаб тајнама војне виештине мада би за данашње џенералштабе било довољно и кад би ми одсиекли мозак и само курац оставили да им буде инструктор јер дае и он више официр од овог хамеља кои приети онима што сараџују са антидржавним елементима из републике српске а
пизда с чином џенерала нема кувета да ископа пучку из шљивика па крене на републику српску са којом недопушта никакву сарадњу веч би само да друштво настави живит у неофеудализму по упутама крепалог алие сковача а касмо код антидржавности ја вам прав стоим да ова србадиа што
навија за орлове и што виче нисмо ми босански срби више осјеча државу и више ради за њу нег кафилериа алие сковача која је идеју државе свела на клепетање риечи геноцид и агресиа те на искоришчавање сваке прилике да се цуцла буџет нако кошто цуцлају курчеве код гуравог халила на
зикровима и која је учинила све да бесповратно уништи онај минимални формални углед државе кои мора постојат ако хочете да вам држава буде простор живота а не простор виечитог страха и мржље а како че бит угледа државе тамо џе су џенералски чинови дијељени керовоџама и гуравим
халилима и џе милициа салутира дилерима из трече и виших положајних група те тамо џе се на чело клиничких центара постављају лоше студентице само зато штое уњих метнут одговарајучи курац односно тамо џе се на чело чпијунаже поставља лукс алие сковача кои је открио више своих
диплома са школа које ние похаџо нег штое открио елемената угрожавања безбиедности државе и зато џецо из уједињених сараевских беговата кад наредни пут хтједнете закмечат да вам неки злочести субјекти дирају државу окрените се лицем прво према ковачима па према пољинама па према
елиџи и коначно скупите снаге да себи признате да су вас нагузили у мозак и да су вам државу ујебали управо они за које мислите да су вам је створили и да вам је бране а ако мислите да ја пречерујем оштанпајте овај статус па га метните у временску капсулу коју чете отворит за
десет година па ми онда рекните јесам ли пречериво ил сам вам пуцко прстима да се пренете из те хипнозе којој сте се колективно препустили
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
Једном сам ја у одмаклом тинејџерској доби забегенисао једну симпатичну и неколико година старију дјевојку и можда се никад не бих одважио да је покушам освојити да нисам сазнао да се она пасионирано бави оностраним и паранормалним појавама те ја
тако дођох на идеју да њу и њене двије нешто мање симпатичне другарице позовем код себе на сеансу призивања духова што оне с одушевљењем прихватише а кад смо се окупили и погасили сијалице па сјели за сто ја их упитах кога хоћете да призивамо на шта оне рекоше хајмо призват
Шербеџију да нам рецитује Не дај се Инес а ја им на то казах јесте ли вас три уопште нормалне, како ћемо призивати жива човјека, није он заправе мртав него само тако изгледа, говори и живи и зато ћемо сад по мом избору призвати Тракла из пакла а кад се мало касније појави Траклов
Био је то човјек којег су недаће чувале од других недаћа. Све је почело још у дјетињству. Мати одлучи да га ишиба због каквог несташлука, а њега пецне пчела и сав отекне па га, умјесто да добије батине, воде у хитну. Крене у школу сав снужден јер због
узбудљивог филма није научио градиво за контролни а пред школом га избију дјечаци из старијих разреда и сломе му руку, па умјесто са јединицом у дневнику заврши са гипсом на руци. Наставила се та необична размјена недаће за недаћу и у наредним годинама. Закасни на аутобус
којим је требао на море а аутобус се код Ливна судари са њемачким туристом у Мерцедесу и тако животе изгубе тројица његових најбољих другара с којима би сигурно и он сједио да је стигао на станицу на вријеме. По повратку са одслужења војног рока упозна дражесну и знатижељну
кад неки процедурални модел упорно избацује накарадне резултате нетреба упорно мијењат улазне податке веч треба мијењат - процедурални модел а сад касте ово разумили разумичете и дае амерички модел демократие самоме себи јебо мајку мајчину а јебо је мајку мајчину и свим
демокрацким моделима кои су уњему виџели макар и само дјеломични узор јер да тај модел веч неколко децениа упорно доводи спадала на чело нуклеарне суперсиле при чему су пошљедња двоица у низу не само спадала веч и рудиментарни инбецили и отпатци од хуманитета и зато америка улази
у најмрачние доба своје повиести у ком че друштвеновриедносна мјерила одреџиват шачица мултимилиардерских хохштаплера обиљеџених психичким девиациама и неумјереним анбициама и без икакве политичке одговорности те са само једном визиом да богати буду још богатији а фукара да има
Бењамин Нетањаху игра једну веома морбидну и мрачну игру и игра је веома вјешто, показујући да је достојан својих политичких и идеолошких учитеља, михненског собосликара и његовог водећег пропагандисте. Огрезли у лудило и у ирационалност, и
Хитлер и Гебелс одлучили су да своју одговорност подијеле са читавим њемачким народом и у тој су накани успјели. Да је њемачки народ знао каква га судбина чека, можда би се још касних тридесетих или раних четрдесетих у њему појавио неко, и то не усамљен, ефикаснији од обогаљеног
и разочараног пуковника фон Штауфенберга и прецизно пласираним куршумом или вјешто постављеним експлозивом поштедио Њемачку, али и друге земље, оне које су биле жуђени плијен полудјелих другара из задимљене минхенске пивнице, горке и срамотне судбине из које, авај, нису научене
Транскрипт тајно сниманог разговора вођеног у децемрбу 1990. године, између Алије Изетбеговића и Емира Кустурице:
АИ: Емире.
ЕК: Реците, предсједниче.
АИ: Емире, сине, ти знаш колико ја тебе волим, баш ко да си моје дијете.
ЕК: Знам, предсједниче.
АИ: Ти разумијеш какво је вријеме пред нама. Видиш да ово неће на добро изаћи, да ће се Југославија распасти.
ЕК: Видим, предсједниче, јебем ли им маму унитаристичку, хоће све под своју шапу да ставе!
АИ: Полако, Емире, није сад начин да се грубо поступа и да се говори оно што душман једва чека да чује. Ја знам да си ти жива ватра и нестрпљив, али ово вријеме од нас тражи сабур.
ЕК: Ма, чика Алија, пустите ви то полако, нема с њима полако. Ја бих њима... (неразговјетно).
У уторак, 22 ов. месеца, био је у крагујевачком првостепеном суду један претрес, који по самој кривици, која се судила, не би имао никаквог интереса, али који је по догађају, из кога је потекла та кривица, био не само веома
интересантан него и карактеристичан за невероватне прилике, које још владају у понеком делићу нашег народа.
На оптуженичкој клупи налазио се некакав Богић Радосављевић, сељак из села Кормана, који је оптужен због лаке повреде тела нанете неком Антонију Тодоровићу, сељаку из села
Ботуња. Невероватни догађај, који је претходио овом деликту а који се нас овде и тиче састојао се у овоме:
Оптужени Богић имао је сестру Јелицу, која је у оно време била још девојка. Та девојка Јелица једнога дана пренерази своје сељане, кад им најсвечаније и најозбиљније објави