desi se da od grizodušja i od pomoćnog glagola biti toliko ukisnem da mi snove korozija uhvati a sjećanja izjedu moljci i oni bijeli crvi što žive samo na potpuno ravnodušnim licima
odlazak na pišanje bude ponižavajući jer me sintaktički rasap dribla čitavim putem od kreveta do šolje i natrag
i bez ogledala mi je jasno da sam kraj kapije dva zeničke željezare odrasla alegorijska aproksimacija koja od posjeda ima slutnju da je halda strašna metafora svakog grada u kom sam živio
a još svaki put sebi lijepo kažem da treba povratiti
prije spavanja
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
Када је Сатиш Намбијар стигао у Сарајево свој штаб је смјестио у поштанској згради прекопута студентског дома у Неџарићима. Његов долазак дјеловао је умирујуће и охрабрујуће и требало је проћи неколико мјесеци да би се схватило да је он охрабрио оно што је
требало бити умирено и умирио оно што је требало бити охрабрено. Сјећање ми говори да сам ја то схватио још те вечери када је он ушао у своју канцеларију и до касно у ноћ вијећао са официрима свог штаба, али ја свом сјећању ријетко вјерујем јер ме оно сувише пута преварило.
Ипак, понекад ме изненади упечатљивошћу и животношћу слика па му повјерење морам поклонити. Колико је варљиво сјећање на моје разумијевање Намбијаровог значаја и његове улоге у ноћи његовог доласка, толико је поуздано сјећање на ту ноћ проведену у соби студентице књижевности у
данас сам добре воље па ево ове најновие лекцие и за вас сиротиљу која још ние овладала протохумским премда вам нечиним никакву корис тиме што толеришем и тетошим ваше незнање
Лекција о суживоту
Ви дјецо, као припадници широке сиротињске масе, тако јадни и ојађени мислите да је
суживот концепт предвиђен за народе, не схваћајући да је за народе предвиђен курац за зубе а сад ћу вам ја објаснити шта је тачно суживот и за кога је предвиђен - ја сву ову багру на позицијама моћи, скупа с багром која има амбицију да одмијени багру на позцијама моћи, дубоко
презирем као ниже облике живота и велеиздајнике људскости а те багре мене презиру јер сам већ пословично неспособан да себи насисам милионе из буџета или из сумњивих па и криминалних послова и тако ето багре и ја суживимо у двије паралелне стварности које се никад не дотичу
ео једног мало стариег литерарног драгуља у преводу на хетеронормативни верникулар за вас полуписмене и једва описмењене кои још нисте овладали протохумским
Svršavanje utroje
Ima tome dobrih godina otkako sam s jednom košpom otišao u jeftinu sobu provincijskog hotela da tamo
stupimo u međusobni odnos u koji ja nisam polagao golema očekivanja već sam mu pristupao krajnje racionalno sa pozicija osviještenog proleterijata dakle kao sporazumnom činu između dvije zainteresovane strane koje će ostvariti obostranu nematerijalnu korist a potom se mirno i
dostojanstveno razići svak na svoje radne obaveze i sve je teklo u granicama očekivanog dok ja nisam spustio ruku do njenih gaćica i zamakao ih ustranu da omogućim pristup hajkavici a ona je u tom času zvonko i sa pogledom koji se gubio u daljini uzviknula jedno ah! pa načinila
Mali princ možda nikada ne bi odlučio posjetiti Sarajevo da nije dobio posao konsultanta u jednoj veoma ozbiljnoj fondaciji za istinu i pomirenje. Onako stidljiv, s početka se držao po strani i nije prihvaćao pozive za izlazak na omiljena mjesta, ali je
redovno posjećivao kulturna zbivanja kojih je u čaršiji vazda bilo veoma mnogo. Na jednom od takvih događaja upoznao je milu i simpatičnu košpu koja je radila odgovoran posao u jednoj veoma ozbiljnoj fondaciji za medije. Početna naklonost ubrzo se pretvorila u obostranu ljubav.
Sve češće su viđani u Četiri sobe gospođe Safije, a mnogi svjedoci vele da su bili najljepši par u glamuroznoj publici SFF-a. Mali princ jednom predloži svojoj miloj i simpatičnoj košpi da provedu romantičan vikend izvan čaršije.
касе ратом рушила југославиа злочине су итекако чиниле штосе рекне све стране ал су се за тај посо ко извоџачи радова углавном користиле намјенске јединице под патронатом удбиних правних нашљедница на штосе рекне свим странама док су широке сиротиљске масе углавном стајале
пострани и забијале главу у пиесак тамо џе је било пиеска а џе га ние било забијале су главу у пркно своих митова па чак су и у тречем рајху најшире сиротиљске масе настојале да што мање знају о злу које се одвија у непосредном коншилуку и штое нека творница смрти била у блиџем
коншилуку тое тако настојање да се што мање зна било чвршче и упорние и скориа повиес заиста непамти да су неџе најшире сиротиљске масе тако здушно и без икаквог срама од јавности прослављале злочине па чак и трчале да учествују уњима ко ова сетлерска нацијонистичка багра од које
надигла се праводљубива бошљачка јавнос са своим естецким зором непоколебљиво оданом реализму па чак и соцреализму да протествује спротиву плаката за конференциу која се требала одрџат на мостарском свеучилишту јер да на плакату недостају мунаре а ја
се нешто несјечам дае та иста јавнос протестовала спротиву плаката мапе опсаде сарајва на ком недостаје много више битних елемената меџу коима је стадијон грбавица знатно мање битан од рецимо зелених беретки и других борбених снага унутар обруча нит је протестовала спротиву
карикатуре краља тврдка дигнуте под бељамининим патронатом ком такоџер недостају неки битни елементи усљед коих тврдко изгледа ко какав сувремени секуларни политичар кои је на влас дошо кроз вишестраначки изборни процес а не ко средљовјековни хришчански суверен кои је ауторитет