СТРАХ
Ово је много добро питање. Мада, на крају садржи тврдњу која је вероватно тачна а не мора бити. Можда страх није мотив. Ово је јако вредно размишљања. Хвала на овоме.
Зашто ми то деценијама прихватамо, рецимо ја?
Ово је много добро питање. Мада, на крају садржи тврдњу која је вероватно тачна а не мора бити. Можда страх није мотив. Ово је јако вредно размишљања. Хвала на овоме.
Зашто ми то деценијама прихватамо, рецимо ја?
https://twitter.com/teodora_011/status/1456222220355883010
Сат пре но што сам угледао ово питање, гледао сам серију "Задужбина," рађену по чувеној, истоименој књизи Исака Асимова. Књигу сам, одушевљен до бескраја, први пут читао 1985 године. Чекао сам са нестрпљењем читавих 35 година да се екранизује.
А питање је оставило јачи утисак!
А питање је оставило јачи утисак!
Рече ми ноћас супруга, не плаше се они Човека. Они укидају потребу за њим. Не плашиш се нечега што можеш да укинеш. Постоји прича о трансхуманизму код Креше Мишака. И ја тако мислим али није ми довољно, мозаику фали каменчић..
Дакле, немају они страх од Бога, не верују ни да постоји. Нас се плаше, колико се ми плашимо бува. Не можеш да се плашиш нечега што можеш да згазиш а немојмо се заваравати, могу. То и раде.
Њих мотивише једино похлепа и моћ.
Једини страх који могу да имају је да изгубе могућност да ту потребу задовоље.
Склонимо њих на страну и размишљајмо ми о себи.
Једини страх који могу да имају је да изгубе могућност да ту потребу задовоље.
Склонимо њих на страну и размишљајмо ми о себи.
Шта нас мотивише да прихватамо ове "дарове?" Јасно је да је потреба за њима произведена. Јасно је и како али опет, имамо избор, све знамо а опет бирамо погрешно. О томе ваља размишљати..
Сећам се задње мисли пре сна. Уочио сам опет једну непрецизност у самом питању. Постоји још једна тврдња који нисам одмах запазио. Реч "мора" а не мора. Има људи који то не прихватају. Мало их је али их има. Значи, нуди се и прихвата. Зашто? Конфор?
Сетим се и антропозовске поделе ствари на:
природне и потребне
природне а непотребне
неприродне и непотребне
Вештачке а потребне се не помињу. Подразмева се да не постоје? Да ли је тако? Замишљам ескима у иглоу. Њему је та кућица од леда потребна а није природна. И заспим..
природне и потребне
природне а непотребне
неприродне и непотребне
Вештачке а потребне се не помињу. Подразмева се да не постоје? Да ли је тако? Замишљам ескима у иглоу. Њему је та кућица од леда потребна а није природна. И заспим..
Прва мисао ујутру ми је била, не знам одакле ми то, да је решење ове загонетке некако повезано са Асимовом. Сећам се да сам својевремено писао о њему, па сам и овде објавио један стари текст. Тражим и налазим.
Читам то и присећам се како сам некад био млад, леп и паметан ( да, да, ) али везу с везом не проналазим.
Онај осећај као кад човек нешто заборави, на врх му језика а никако да изговори и даље ме држи.
Онај осећај као кад човек нешто заборави, на врх му језика а никако да изговори и даље ме држи.
Остајем вез дувана а у шлајпигу нема готовине. Мора се (не мора али бирам) до банкомата. Размишљам поново о конфору, вртим се око тог појима. И наилазим на сцену коју сам видео стотину пута. Увек ми је била чудна а сада ме је запрепастила као да је први пут видим.
Испред банке, огромна група, колега пензионера (ако су пензоси колеге) због спасовдана чека у реду да се банка отвори. Хладно, ветар, опасност од короне а банкомат за њих, не постоји.
Какав конфор о чему ја размишљам, странпутица.
Они у конфор неће ни да уђу. Проста ствар, ако почну да користе банкомат, неће се ту дружити. Опет и глупост, јер користећи банкомат могу да уштеде време па да се друже у кафани или по кућама. Што би на улици стојали? Навика!
Они у конфор неће ни да уђу. Проста ствар, ако почну да користе банкомат, неће се ту дружити. Опет и глупост, јер користећи банкомат могу да уштеде време па да се друже у кафани или по кућама. Што би на улици стојали? Навика!
Страх значи, није код оних, него код нас.
Страх од промене.
Све једно је да ли у КОНФОР треба да се уђе или да се из њега изађе.
Промена нас плаши, ми од ње имамо страх!
Страх од промене.
Све једно је да ли у КОНФОР треба да се уђе или да се из њега изађе.
Промена нас плаши, ми од ње имамо страх!
Чек, чек и сетим се шта сам заборавио. Уклавирим за чим заправо копам по мозгу.
Тражим сопствену дефиницију страха!
Тражим сопствену дефиницију страха!
Давно написану. Овде је негде у овом скупу низова:
https://twitter.com/karakuraba/status/1346820435950919682
Да не морате и Ви да копате, нашао сам.
Мислим на ових пар твитова:
Мислим на ових пар твитова:
https://twitter.com/karakuraba/status/1343275592121245700
Кад већ вадим из нафталина, ево и размишљања о Исаку Асимову у два дела. Исак Асимов је писац који зрачи оптимизам, посебно погодан за оне који се плаше робота и вештачке интелигенције.
И на крају наравно, топла препорука за серију.
Није као књига али може да прође.
Мени је ова књижевна трилогија помогла да се чупам из туморних мисли након читања Орвела.
У ова тмурна и туробна времена,
ефикасана терапија и добар лек.
onlinesaprevodom.net/foundation/
Није као књига али може да прође.
Мени је ова књижевна трилогија помогла да се чупам из туморних мисли након читања Орвела.
У ова тмурна и туробна времена,
ефикасана терапија и добар лек.
onlinesaprevodom.net/foundation/
@threadreaderapp
unroll
unroll
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
