Thread by @A11Inicijativa

📣📣Šta pokazuju izveštaji koje smo podneli Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava 📣📣

Danas počinje trodnevna sednica Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava na kojoj će biti saslušana delegacija države Srbije.

#serbia_cescr

Grupa nevladinih organizacija pripremila je i Komitetu dostavila svoje alternativne izveštaje koji analiziraju stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji. ⬇️

a11initiative.org/smanjena-ulaga…

Pratite nas u narednim danima za više detalja.

#serbia_cescr

Nakon uvodnog obraćanja ministarke Čomić, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava otpočeo je sa pitanjima u okviru dijaloga o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Pitanja postavlja Michael Windfuhr, ko-predsedavajući Komiteta.

#serbia_cescr

Prvih deset tačaka odnose se na sledeća pitanja o primeni ekonomskih i socijalnih prava:

1. Direktnu primenu odredaba Pakta u sudskim postupcima i pitanje jačanja kapaciteta pravosuđa i upravnih organa o primeni Pakta;

2. Ratifikaciju Opcionog protokola uz Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i unapređenje utuživosti ovih prava u Srbiji;

3. Pitanje podizanja kapaciteta kancelarije Zaštitnika građana kako bi se bolje sprovodile preporuke koje se odnose na ekonomska i socijalna prava;

4. Sprovođenje kampanja i napada prema braniteljima i braniteljkama ljudskih prava;

5. Primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i napora države da omogući ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć za najugroženije kategorije građana i građanki;

6. Način uključivanja civilnog društva i drugih aktera u procese donošenja javnih politika;

7. Pitanja su se takođe odnosila na položaj najugroženijih tokom COVID-19 krize i uticaj mera koje su sprovođene na ekonomska i socijalna prava najugroženijih građana/ki;

8. Komitet se zanimao i za pitanje kako kompanije utiču na obaveze država da se poštuju ljudska prava (business and human rights sektor) i šta Srbija planira da uradi u pogledu uticaja velikih kompanija na ostvarivanje ljudskih prava;

9. Komitet se zanima i na uticaj korpucije na maksimalnu upotrebu raspoloživih resursa i pita državu na koji način se bavi pitanjima korupcije;

10. Takođe, jedno od važnih pitanja odnosi se i na mere štednje koje su negativno uticale na najugroženije građane/ke Srbije, suprotno obavezama iz Pakta.

Komitet se zanimao za pitanja smanjenja penzija, uvođenja poreza na socijalne stanove, povećenje PDVa...

U ovoj oblasti, Komitet se takođe osvrnuo na regresivne poreze koji većinski pune budžet i na pitanja da li Srbija razmatra poreske reforme koje bi imale drugačiji efekat na najugroženije kategorije građana;

11. Takođe, Komitet je pozdravio izmene Zakona o zabrani diskriminacije i usput postavio pitanja položaja nekih od najugroženijih kategorije građana - Roma, posebno interno raseljenih Roma, lica u riziku od apatridije, osoba sa invaliditetom...

12. Na kraju, pitanja rodne ravnopravnosti i planova Srbije u pogledu postizanja rodne ravnopravnosti i smanjenja nasilja nad ženama su pitanja koja su zanimala Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

#serbia_cescr

Slede odgovori državne delegacije:

- Kovid kriza je uticala na dužinu trajanja javne debate o Nacionalnoj stambenoj strategiji.

Predstavnica MGSI upravo govori o tome da je Nacionalna stambena strategija pripremana u skladu sa zakonom, a na pitanje poreza na socijalno stanovanje, navodi da ovo ministarstvo nije nadležno za poresku politiku.

#serbia_cescr

MGSI dalje navodi da su problemi interno raseljenih Roma iz neformalnih naselja veliki i da oni veruju da UN i UNMIK mogu da pomognu da pomognu Srbiji da rešava ove probleme.

Sada Ministarstvo rada predstavlja svoje odgovore i navodi da je od 2021. ministarstvo zaposlilo veliki broj novih radnika (825 osoba) u ustanovama socijalne zaštite.

Podaci o broju zaposlenih u CSR nisu navedeni.

Ministarstvo rada dalje navodi da je u poslednjih deset godina smanjen broj lica u ustanovama socijalne zaštite (-8,3%), kao i da će se okvir javnih politika i propisa menjati u narednom periodu.

Planovi za smanjenje siromaštva su u toku.

Ministarstvo priznaje da je budžet za socijalna davanja smanjen, kao i da su socijalna davanja niska, ali navodi da će Zakon o socijalnoj karti unaprediti sistem.

Ministarstvo rada dalje navodi takođe da korisnici socijalne pomoći mogu dobiti čitav niz drugih prava - besplatne udžbenike, prevoz, užinu za decu i slično.

Ministarstvo pravde upravo odgovara na pitanje direktne primene odredaba Pakta.

Ministarstvo planira sastanak sa NVO ovim povodom, a takođe i treninge za pravosudne organe.

Ministarstvo pravde takođe sada prepričava odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kako bi ukazalo da najugroženije kategorije građana/ki imaju pristup BPP.

Sada se Komitetu obraća predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije.

Ona govori o položaju IRL, bez pristupa stanovanju i izvorima prihoda, što navodi da je uslovljeno nemogućnošću povratka na Kosovo.

Predstavnica KIRS govori takođe o neformalnim kolektivnim centrima (15 ih je ostalo), i navodi da su problemi imovinsko-pravne prirode, te da KIRS radi na rešavanju stambenih problema za najugroženije IRL.

Sada se Komitetu obraća direktorka Kancelarije za azil, vezano za položaj izbeglica i tražioca azila.

Ona prepričava normativni okvir, azilnu proceduru i predstavlja Komitetu ažurirane statistike o sistemu azila.

Ministarka Čomić se uključuje da pojasni uticaj rudarske industrije na zaštitu životne sredine, i obaveštava Komitet da je Srbija nedavno ukinula regulative vezane za rudnik kompanije Rio Tinto, te da želi zeleni razvoj.

Predstavnica Ministrastva za zaštitu životne sredine sada govori o zagađenju vazduha i o pravnom okviru u toj oblasti, te njegovom uskladivanju sa EU regulativama.

Ministarka Čomić sada predstavlja COVID-19 mere i “helikopter novac” od 100 evra svima, te navodi da je ovo najviše koristilo ženama koje su sada ekonomski osnažene i koje su imale utisak da “neko brine o njima”.

Ponovo se vratilo pitanje ratifikacije Opcionog protokola, o kom je članica Komiteta Shin tražila dodatne informacije.

Ministarka Čomić navela je da je plan ratifikacije spremljen zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova i da je plan da se OP ratifikuje u drugom kvartalu 2022.

Pred sam kraj današnjeg sastanka, član Komiteta Nonnthasoot, postavljao je pitanja na koja će država sutra odgovarati.

Ona se odnose na primenu odredaba Pakta koje se tiču prava na rad i socijalnu zaštitu.

Ova pitanja su se odnosila na sindikalno organizovanje, jednaku platu za rad jednake vrednosti, položaj teže zapošljivih kategorija građana/ki na tržištu rada, kao i na usklađenost domaćih propisa sa Konvencijama MOR 87 i 98.

Komitet se takođe interesovao za pitanje uticaja mera aktivne politike zapošljavanja na Rome, osobe sa invaliditetom i druge teško zapošljive kategorije građana, a pitao je državu i da pruži obaveštenja o položaju mladih koji su uključeni u programe kao što je Moja prva plata.

Komitet se interesovao i za kapacitete inspektorata za rad, posebno u slučajevima kao što je #Linglong i radna eksploatacija radnika iz Vijetnama, te za položaj radnika u neformalnom sektoru, kao i tzv. "frontline" radnika tokom vanrednog stanja.

Komitet se interesovao i za pitanje broja korisnika socijalne pomoći koji obavljaju neplaćeni prinudni rad da ne bi izgubili socijalnu pomoć.

Na kraju, Komitet od države očekuje odgovore i na pitanje adekvatnosti socijalnih davanja, iznosa budžeta koji se izdvaja za socijalnu zaštitu i pristupa socijalnoj zaštiti za Rome bez prebivališta.

Dijalog Srbije sa Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava nastavlja se sutra u 1⃣5⃣ časova.

Prenos možete gledati na sledećem linku: media.un.org/en/asset/k13/k…

#serbia_cescr

Nastavlja se sednica Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava koju možete pratiti na linku:
media.un.org/en/asset/k1j/k…

Delegacija Srbije nastaviće da odgovara na pitanja Komiteta.

#serbia_cescr

Trenutna tema je inkluzija Roma sa posebnim fokusom na problem nezaposlenosti u romskoj populaciji, ali i nedostatak dovoljno relevantih podataka o ovom problemu.

Predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odgovara na pitanja o problemima na tržištu rada u Srbiji i merama koje su preduzete, posebnu u odnosu na unapređenje u zapošljavanju žena i Roma.

Ona napominje i da je usvojena Strategija zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine i prateći Akcioni plan.

#serbia_cescr

Kako navodi ministarstvo, program Moja prva plata zasnovan je na Vladinoj Uredbi, sa ciljem da omogući mladima da steknu dodatna znanja.
Program je forma treninga za mlade, ne primaju plate već finansijsku pomoć, i imaju osiguranje za slučaj povrede na radu.

Ministarstvo rada sada govori o pravičnim uslovima rada i jednakoj plati za rad jednake vrednosti.
Kako se navodi, Zakon o radu ne pravi razlike u platama muškaraca i žena, a takođe garantuje jednaku platu za rad jednake vrednosti.

Trenutno se govori o povećanju minimalne cene rada i njenom povećanju u poslednje dve godine i prepričava iznos minimalne cene rada.
Na kraju, ministarstvo prepričava odredbe Zakona o radu i način određivanja minimalne cene rada.

O odnosu minimalne cene rada i minimalne potrošačke korpe, ministarstvo nije govorilo.
Ministarstvo rada sada iznosi informacije o radu Inspektorata za rad i statističke pokazatelje o radu Inspektorata i govori o definiciji "zaposlenog" u domaćem zakonodavstvu.

Ministarstvo rada sada predstavlja odredbe Zakona o sezonskom radu i ističe da sezonski radnici imaju sva osnovna radna prava i da imaju prava iz socijalnog osiguranja.

Ministarstvo rada ističe da analiza efekata ovog Zakona pokazuje da je većina radnika u rasponu od 46-60 godina i da pet godina pre sezonskog rada nisu imali zaposlenje, te da je zakon unapredio prava i položaj u oblasti rada i socijalne zaštite radnika u neformalnoj ekonomiji.

Ministarstvo rada sada iznosi informacije o sistemu socijalne zaštite.

Kako se navodi, tokom COVID-19 pandemije i vanrednog stanja, produženo je trajanje prava svim korisnicima NSP, a uz pomoć humanitarnih organizacija i CK distribuirana je pomoć Romima i siromašnim porodicama.

Ministarstvo dalje navodi da je nekoliko stotina dece letovalo u letovalištima Crvenog krsta.

Sada se govori o zaštitnoj opremi za zaposlene i štićenike u ustanovama socijalne zaštite koju je država obezbedila tokom vanrednog stanja.

Ministarstvo dalje navodi da su socijalna davanja niska, kao i da je socijalna pomoć prosečno po porodici samo 15 evra niža od minimalne potrošačke korpe.

Dalje se ističe rad RG za izmene Zakona o socijalnoj zaštiti i planovi da socijalna davanja budu povćana makar za decu.

Ističe se da će Zakon o socijalnoj karti unaprediti distribuciju socijalne pomoći i da će omogućiti brže reagovanje centara za socijalni rad i bolji pristup korisnika socijalne pomoći, kroz portal eUprava.

Ministarstvo nadalje ističe da je čl. 6 Zakona o socijalnoj zaštiti propisano da korisnici socijalne zaštite mogu biti i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.

Ministarstvo navodi da Uredba kojom je uveden neplaćeni rad korisnika NSP treba da se pojasni Komitetu, te da se radi o pogrešnom tumačenju propisa, odnosno da su mere socijalnog uključivanja šire od neplaćenog rada, i da uključuju "zapošljavanje" ("employment").

Ministarstvo navodi da je ukidanje NSP na osnovu Uredbe pogrešna primena propisa od strane centara za socijalni rad i da su CSR zloupotrebili svoja ovlašćenja (korišćen je termin "abuse"), te da to nije bila namera Ministarstva, ali da će dodatne informacije biti prikupljene.

Takođe, Ministarstvo navodi da je urađena analiza efekata Uredbe (tzv. Vulinova uredba), i da će u narednim mesecima u širokom konsultativnom procesu sa NVO ona biti predstavljena, te da će se pristupiti eventualnim izmenama Uredbe.

Ministarstvo za brigu o porodici ističe da su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom donele unapređenje stanja u ovoj oblasti, te da je Zakon usaglašen sa odlukom Ustavnog suda povodom nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti.

Član Komiteta Nonthasoot komentariše odgovore državne delegacije i ističe važnost postojanja boljih podataka o stanju u oblasti ESP, pristupa pravima, dostupnosti i sigurnosti prava, te postojanja mera za obezbeđivanje prava najugroženijih građana.

On dalje nastavlja sa pitanjima koja se tiču trgovine ljudima, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, te kapacitetima Centra za identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

Pita da li zajedno sa slučajem Linglong (preko 400 radnika), Centar ima dovoljno kapaciteta za rad.

Dalje nastavlja sa pitanjima koja se tiču usluga i prava koja žrtve trgovine ljudima mogu da ostvare, te pitanja koja se tiču saradnje države sa NVO u ovoj oblasti.

Komitet zanima i uslovljavanje davanja predviđenih Zakonom o finanijskoj podršci porodici sa decom redovnim pohađanjem predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja i vakcinacije i njihov uticaj na najsiromašnije Rome iz neformalnih naselja.

Komitet zanima i pitanje dečijih brakova, kao i pitanje koje se tiče prakse, propisa i javnih politika koje se tiču borbe protiv dečijih brakova.

Dalje nastavlja Rodrigo Uprimny, član Komiteta koji postavlja pitanja vezana za čl. 11 koji se tiče prava na adekvatan životni standard.

Njega zanima visok % lica u riziku od siromaštva i šta država misli da ne funkcioniše u strategijama za borbu protiv siromaštva.

On se osvrće i na poreski sistem u Srbiji, regresivne poreze i njihov uticaj na najsiromašnije, koji ne pomažu smanjenju nejednakosti u zemlji, koje su jedne od najviših u Evropi.

Pitanje koje postavlja tiče se planova države za unapređenje redistributivnih efekate poreza.

Na kraju, član Komiteta pita državu o strategijama za borbu protiv siromaštva najugroženijih kategorija stanovništva - Roma, osoba sa invaliditetom i drugih.

Dalja pitanja tiču se planiranih mera za ukidanje oporezivanja socijalnog stanovanja, unapređenja pristupa socijalnom stanovanju za Rome, osobe sa invaliditetom i IRL, te za sprovođenje preporuka UN Specijalnog izvestioca za stanovanje iz 2016. godine.

Komitet se osvrće i na slučajeve prinudnih iseljenja sakupljača sekundarnih sirovina sa Deponije u Vinči, kao i primenu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i mere koje će država preduzeti da unapredi poštovanje Zakona.

Komitet pohvaljuje "skoro univerzalni" pristup zdravstvenoj zaštiti i zanima se za uticaj mera štednje i pandemije COVID-19 na ostvarivanje prava na zdravlje.

Takođe, Komitet pita za pristup Roma pravu na zdravlje, i merama koje zemlja planira da uvede da unapredi ovu oblast.

Konačno, pitanja se odnose i na mentalno zdravlje, deinstitucionalizaciju osoba u ustanovama socijalne zaštite, mere koje država preduzima u toj oblasti, kao i politike borbe protiv droga.

Nastavlja se treći dan sednice Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava na kom se razmatra kako Srbija poštuje ekonomska i socijalna prava.

#serbia_cescr

Člana Komiteta Mancisidora zanima kako Srbija poštuje pravo na obrazovanje, kao i pitanja koja se tiču kulturnih prava i posebno kako se sprovode preporuke Zaštitnika gradjana u tom pogledu.

Na kraju, Komitet ae posebno interesovao i za pitanje kako država promoviše vakcinaciju protiv COVID-19 i kako sprečava širenje dezinformacija o vakcinama.

Ministarka Čomić odgovara na pitanje koje se tiče prava na obrazovanje nacionalnih manjina, te navodi da će uskoro pripremiti AP koji će se baviti ovim pitanjem.

Takođe, ministarka je navela da će Komitetu dostaviti detaljne odgovore o slučaju Linglong i položaju azilanata.

Ministarstvo za brigu o porodici sada upoznaje Komitet sa radom Saveta za prava deteta, nadležnostima Saveta, te izmenama Porodičnog zakona.

Predstavnica ministarstva upoznala je Komitet i o borbi Srbije protiv dečijih i ranih brakova.

Kako se navodi, Srbija je opredeljena da spreči dečije brakove, a takođe će usvojiti i dodatne protokole da zaštiti decu od nasilja.

Ministarstvo ističe i da radi na projektu MOR koji se tiče dečijeg rada, te da je usvojena Instrukcija o postupanju u slučajevima dečijeg rada.

Sada predstavnica Ministarstva rada pruža odgovore na pitanja koja se tiču žrtava nasilja, rad SOS telefona, broj licenci izdatih pružaocima usluga zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja.

Ističe i saradnju sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

U pogledu broja osoba u riziku od siromaštva, država ističe da je prema SILC metodologiji smanjen procenat osoba u riziku od siromaštva.

Ministarstvo zdravlja odgovara na pitanja koja se tiču broja doktora po glavi stanovnika.

Ističe se da je ovaj broj dinamičan, da neki doktori odlaze u penziju, neki su preminuli i slično.

Ministarstvo zdravlja takođe ističe da je dostavilo informacije o mentalnom zdravlju, te da se očekuju izmene i usvajanje relevantnih propisa u toj oblasti.

Ministarstvo prosvete pruža informacije o organizovanju nastave na daljinu tokom pandemije COVID-19, kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih manjina.

Prenose se informacije i o održavanju kombinovane nastave i drugim merama za sprečavanje širenja pandemije.

Ministarstvo navodi da je radilo na podizanju digitalnih kompetencija učenika i nastavnika, te da je obezbedilo preko 5000 laptopova, mobilnih telefona i tableta najugroženijima.

Analiza pokazuje da je 99% učenika imalo pristup nastavnim sadržaju.

78% učenika je imalo pristup TV nastavi.

Ističe se da MICS podaci pokazuju unapređenje u kvalitetu obrazovanja, kao i da pre-COVID Pisa testiranje pokazuje da je srpski obrazovni sistem pravedniji prema deci iz ugroženih kategorijama i devojčicama generalno.

Ministarstvo navodi da su neki elementi pristupa predškolskom obrazovanju za romsku decu, decu ulice, decu azilante adresirani kroz projekat koji Ministarstvo sprovodi od 2016.

Ministarstvo takođe ističe da postoje pripremni programi za decu koja ne govore srpski jezik.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sada u dodatnim odgovorima ističe da Srbija sada ima bolje razumevanje situacije sa neformalnim romskim naseljima.

Isto tako,MGSI ističe da je preporuke iz izveštaja Specijalne izvestiteljke za stanovanje iz 2016. godine uzelo u obzir prilikom donošenja Nacionalne stambene strategije, te da je izmenilo Zakon o stanovanju i održavanju zgrada i uskladilo ga u odnosu na standarde ljudskih prava.

MGSI ističe da u Beogradu postoji mogućnost da privatni investitori kod novogradnje obezbeđuju socijalne stanove, ali da će ta mogućnost biti unapređena novom Nacionalnom stambenom strategijom.

Pred sam kraj sednice, Komitet postavlja dodatna pitanja Srbiji.

Član Komiteta Uprimny se interesuje za nezavisnost pravosuđa i nedavno održani referendum, ta za učešće žena na tržištu rada.

Član Komiteta Nonthssoot zanima se za kvalitet podataka o poštovanju ESP, kao i za pitanje usvajanja Akcionog plana za uticaj biznis sektora na ljudska prava.

Na kraju, pitanje se tiče i uslovljavanja davanja predviđenih ZFPPD predškolskim obrazovanjem ili vakcinacijom.

Izvestilac za Srbiju Windfuhr postavlja na kraju i pitanje o tome šta bi bile najvažnije mere za unapređenje pristupa obrazovanju za decu koja dolaze iz najugroženijih grupa populacije.

Zaključno obraćanje izvestioca Windfuhra pozdravlja navode Srbije da će tokom 2022. godine usvojiti Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Ministarka Čomić se u svom zaključnom obraćanju zahvaljuje Komitetu na konstruktivnom dijalogu, a zahvaljuje se i NVO koje vidi kao partnere u unapređenju ekonomskih i socijalnih prava.

Sednica Komiteta sa Srbijom je završena.

Početkom marta, Srbija će dobiti preporuke kako da unapedi ostvarivanje i zaštitu ekonomskih i socijalnih prava u naredne četiri godine.

#serbia_cescr