Thread by @infinite_milos

Ovo je jedna od najneobičnijih ljudskih sudbina na koju sam naišao.

O čoveku koji je video pakao Vijetnama i koji je sa majkom Dobrilom (koja je bila 10. 000km daleko na Karaburmi) skovao plan da dezertira.

istraživanje koje sam uradio sa Branimirom Gajićem 🧵⤵️

U rano leto 1967. godine Tim se našao pokraj raskošnog i prostranog bazena koji su francuski graditelji izgradili u kolonijalnom stilu. Vreme je tropsko i osveženje prija.

Njegovi prijatelji fotografišu se pokraj bazena za uspomenu. Idila je varljiva.

Ovaj devetnaestogodišnjak se nalazi nedaleko od grada Kvan Loj. On je na nekadašnjoj plantaži gume koju je, nekoliko decenija ranije u vreme francuske kolonijalne uprave, podigla kompanija Mišelin.

Bilo bi preciznije reći da se on nalazi nedaleko od granice Vijetnama i Kambodže

Tim nije njegovo pravo ime. Nadimci su bili neophodni jer njegovo ime i prezime drugi vojnici nisu mogli da izgovore. Poručnik Maser, komandant njegove čete, zvao ga je prosto „Čikago“.

Njegovo ime je Tihomir Momirović.

Odakle Tihomir u Vijetnamu?

Rođen je 1948. godine u Beogradu.

Bio je jedno od troje dece Milana i Dobrile. Njegov otac Milan 1951. godine donosi odluku da napusti porodicu i Jugoslaviju. Zemlju napušta ilegalno prešavši u Grčku.

Dobrila i deca u Beogradu nisu imali gotovo nikakve vesti godinama.

Milan se javio 1960. godine. Želeo je da se oženi starijom američkom damom i tražio je razvod. Štaviše, tražio je i da mu se deca pošalju u SAD.

Njegova želja je uslišena. Tihomir, Momčilo i Violeta našli su se u Geriju, pokraj Čikaga.

Crkva Svetog Save pokraj Gerija osnovana je 1914. godine. Tu se okupljala srpska populacija, čiji je broj 1960ih ubrzano rastao. Veliki broj radnika doseljavao se zbog radnih mesta u čeličanama Ju Es Stila.

Tihomir je srednjoškolac koji dobar deo vremena provodi sa gitarom.

Na jednoj proslavi koju je organizovala crkva, upoznao je Mariju, članicu folklornog društva. Međutim, ovo prijateljstvo je brzo prekinuto.

Tihomir je dobio poziv za vojsku. Ovaj osamnaestogodišnjak, nije još uvek imao pravo glasa ali je imao obavezu da uzme oružje u ruke.

Momirović je raspoređen u 1. pešadijsku diviziju.

Fotografija sa obuke, objavljena u listu američke armije:

Obuka je bila detaljna, vojnici su spremani da opkoljavaju i pale sela.

Nakon kraćeg odsustva Momirović se 22. juna 1967. godine našao u avionu koji je leteo ka Sajgonu.

Ovde opisuje vojni kamp u kome se našao

Našao se u provinciji Kvan Loj, oko stotinu kilometara severozapadno od Sajgona, u neposrednoj blizini granice sa Kambodžom.

Baza je prozvana „LZ Andy“, odnosno, u slobodnom prevodu, zona za iskrcavanje „Endi“.

Aerodrom baze gde je bio Momirović

Baza je postavljena na strateško mesto- tuda je vodila jedna od glavnih ruta vijetnamske gerile Vijetkong i regularnih snaga armije Severnog Vijetnama za infiltraciju preko formalno neutralne Kambodže na terene u neposrednoj okolini Sajgona, prestonice Južnog Vijetnama.

Baš u vreme kada tu stiže kaplar Momirović, kao deo „Velike crvene“, krajem juna 1967. godine, na tom pravcu se vrši ključan prodor brojnih vijetnamskih formacija kako bi se pripremila danas legendarna Tet ofanziva početkom naredne, 1968. godine.

Za uzvrat, američka armija pokreće obimnu operaciju „Junction City“. Dve vojske će se nemilosrdno sudariti na tom terenu.

Momirović tu dospeva upravo kao deo masovne popune za „Veliku crvenu“ zbog težine rata i njenih gubitaka.

iz operacije Junction City:

Od čitavog Vijetnama, Momirović je upao na mesto gde je bio najveći krkljanac. Gubici vojske SAD ovde su bili izuzetni.

govori o drugovima koji su mu poginuli:

Džungla krije izuzetno jake snage Vijetkonga koje po bazi neprestano deluju.

„Najgore je što je Vijetkong svugde i nigde“ pričao je Momirović. Američki protivnici koristili su teren na kome su se bolje snalazili: „u džungli se prvo čuje pa se vidi“.

Ni Amerikanci ne sede skrštenih ruku.

Po protivniku sakrivenom u gustom zelenilu bacaju napalm, talase bombi iz teških bombaredera B-52, ali i hemijske preparate za opadanje lišća, defolijante poznate kao „agent oranž“

Momirović o helikopterskim akcijama

šta se dešavalo kada se upadne u Vijetnamsko selo:

Često je radio na minobacaču, a učestvovao je i u „očisti i uništi“ operacijama po selima. „Sa helihopterom, nađemo jedno pet šest kuća ili više, gde mislimo da ima Vijetnamaca, mi pucamo i u isto vreme bacamo taj gas da možemo da ih isteramo iz kuće pa da ih smaknemo“.

Do 11. novembra 1967. godine, koliko je proveo na bojištu, Momirović je neprestano bio izložen pucnjavi i eksplozijama projektila. Kvan Loj je bila prestonica smrti, sakaćenja, brutalnosti ali i očaja mobilisanih američkih regruta.

Momirovićeva svedočenja otkrivaju i sve druge, ne samo ratne, aspekte života američkih vojnika. Brzo se suočio sa ujedima pacova i brojnih insekata i morao je da uzima veliku količinu tableta protiv malarije i drugih bolesti.

iz feljtona Novosti 1967.

Tihomir se okrenuo i narkoticima. „Kada sam ja došao ja nisam znao o tome, zove se morfin i zove se pot. Vijetnamci prodaju nama, mi to kupujemo da smirimo živce“.

„Nabavljali smo osušenu travu koja pomešana sa duvanom u lulu smiruje živce.

Američka armija se trudila da organizuje zabavu. Međutim, pre nego što je Momirović trebalo da vidi nastup Nensi Sinatre, stigla je naredba za pokret. „Munjevito smo se ukrcali u helikoptere, kompletni sa minobacačima i municijom“.

Koncert na koji Momirović nije stigao:

Pratnja američke vojske u kampovima bila je organizovana prostitucija. „Drugog dana iza jedne velike barake grupa vojnika preko neke žičane ograde glasno je izražavala svoje zadovoljstvo, aplaudirala. Prišao sam da vidim šta je to, a ono jedna mlada vijetnamka skinula se“.

Vijetnamske devojke u bazi Kvan Loj

Nesrećne devojke dovožene su u kampove američke vojske, kako bi radile u javnim kućama. Fotografiju jedne od tih devojaka Momirović je držao kod sebe. „Ona je tu u logoru živela, stanovala je u javnim kućama“.

fotografiju jedne je nosio sa sobom

Momirović je sleteo u Vijetnam sa malom knjižicom u uniformi.

Knjiga Pravila službe Armije SAD isticala je: „Ja sam Američki borac, služim u snagama koje brane moju zemlju i naš način života. Spreman za da dam život za njihovu odbranu”.

Momirović nije bio siguran da zaista veruje u poslednju rečenicu. Nije bio siguran da želi da ostavi svoje kosti u Indokini.

Dok je još bio u Teksasu, pisao je majci Dobrili u Beograd. Rekao je „ako imaš neke probleme ako si bolesna ili ako si u bolnici pošalji mi potvrde“.

Da su cenzori američke vojske mogli da čitaju srpski, razumeli bi da je Tihomir sa majkom tražio način da napusti Vijetnam.

Dobrila je počela da šalje dokumetna. Ona ih je slala na adresu nedaleko od San Franciska, odakle je prosleđivana pošta vojnicima u Vijetnamu.

Dok je čekao da majčina pisma pređu više od pola sveta, Tihomir je razmatrao i druge opcije. Pomišljao je da nedelju dana odsustva iskoristi da u decembru ode u Tokijo.

„U glavnom gradu Japana potražiću ambasadu Jugoslavije i zatražiti savet i pomoć kako da se više ne vratim”.

U to vreme, Dobrilina pisma stižu u bazu Kvan Loj. Momirović traži odsustvo, pozivajući se na majčino loše zdravstveno stanje.

Odbijen je.

Horor rata se nastavljao. „Kada sam ugledao mrtve vijetkongovce istog dana napisao sam jedno opširno pismo svojoj maci u Beograd....

...Možete misliti kako mi je bilo, poginuo je plavokosi Tomi, video sam mu leš i sada još ova dvojca“.

Nije jasno koliko je Dobrilina zdravstvena situacija bila loša. U svakom slučaju, beogradski lekari izdali su potvrde o potrebi da se Dobrila operiše.

Istovremeno, Dobrila je angažovala advokata da proveri da li je Tihomir i dalje državljanin SFRJ.

Vesti su bile dobre. Zakon je propisivao da je i u slučaju napuštanja zemlje pojedinac bio državljanin pet godina nakon punoletstva.

Tihomir je i dalje bio Jugosloven.

Pisma su opet preko pola sveta upućena u Vijetnam. Ovoga puta, pretpostavljeni su odobrili zahtev za odsustvo.

Tihomir se brzo spakovao i krenuo u Sajgon gde mu je izdat pasoš.

Preko Havaja i Kalifornije leteo je do Čikaga, a potom do Frankfurta.

Na lufthanzinom šalteru u Franfurtu kupuje povratnu kartu do Beograda, iako je znao da se u Frankfurt neće vratiti. Želeo je da izbegne eventualnu sumnju koju bi američki vojnik sa kartom u jednom pravcu izazvao

iz feljtona Novosti:

Novinari u Beogradu shvatili su da imaju jedinstvenu priliku. Novinar Večernjih novosti, Mihailo Marić, posvetio je feljton Momiroviću.

Svetolik Mitić, čuveni novinar Radio Televizije Beograd, intervjuisao je Momirovića u specijalnoj emisiji.

cela emisija:

Momirović se u studiju pojavio obučen u uniformu američkog kaplara i sa gledaocima je podelio iskustvo sa prve linije sukoba.

Intervju, prepun autentičnih detalja, privukao je veliku pažnju u Jugoslaviji ali i u inostranstvu

Baš iz tog razloga o emisiji pronalazimo podatke i u „Eastern European Intelligencer“, dnevnom pregledu najvažnijih događaja iz Istočne Evrope koji je sastavaljala CIA.

Emisija se zatvara snažno.

Mitić pita Momirovića: „U vijetnamu koja je najomiljenija pesma američkih vojnika?“

Momirović je dao odgovor, a u tom trenutku je kretao hit Toma Džonsa „I'm Coming Home“.

Momirović nazad u SAD nije mogao. Bio je dezerter. Planirao je da osnuje bend i da pronađe posao negde na Jadranu.

sa novinarom Novosti Mihailom Marićem

Mešutim, njegovo pojavljivanje na televiziji donelo mu je i obožavaoce. Momirovića je pronašla mlada devojka Vesna.

Mesec dana nakon pojavljivanja na televiziji, Momirović se oženio. Ovaj brak potrajao je samo godinu dana.

Novinar Novosti, u duhu potrebe da Jugoslavija u svemu prednjači, ponosno je Momirovića opisao kao „prvog Jugoslovena dezertera iz Vijetnama“.

Taj prvi jugoslovenski dezerter ipak je odlučio da se vrati u SAD, iako je znao da mu preti zatvorska kazna.

Proveo je 8 meseci na robiji u zatvoru Levenvort. Po izlasku vratio se i Mariji koju je upoznao pre odlaska u Vijetnam.

U braku su dobili Violetu i Radeta (Rikija), a sa njima je odrastao i Marijin sin iz prvog braka Mirko. Ovaj Momirovićev brak potrajao je do 1979.

Poslednje godine života provodio je u Srbiji i Grčkoj. Sahranjen je u Beogradu 2022. godine.

Njegova porodica u SAD je znala da je Tihomir gostovao na RTB kada se vratio iz Vijetnama.

Sada su ga i pogledali po prvi put.

Tihomir 2014:

Želeo bih da se zahvalim mnogima koji su pomogli da dođemo do svih delića ove čudesne priče.

cela priča je objavljena na portalu OKO

oko.rts.rs/istorija/50840…

ovaj i druge tekstove možete da vidite i na mom substack-u

milosvojinovic.substack.com/p/9-izvestaj-j…