Thread by @sinisavulic

Како историја Србије у 19. веку, једна од компликованијих прича човечанства, делује онима који је први пут упознају:

⬇️

Срби су дигли устанак против Турака који је трајао скоро десет година и није био успешан, онда су дигли нови који је трајао пар месеци и био је успешан, а онда је његов вођа убио вођу првог устанка који је хтео да дигне нови устанак, али овога пута са Бугарима и Грцима

Дуго је владао као савезник султана против ког је водио устанак и за то време угушио неколико буна против себе, али је после једне, коју су подржали његови брат и жена, морао да пристане да се донесе устав, који је укинут после два месеца, па је донет нови, у договору са султаном

На крају је ипак морао да поднесе оставку и наследио га је син, који је умро после 25 дана, а њега је наследио млађи брат, ког су после такође натерали да абдицира, а на његово место су довели сина оног убијеног вође првог устанка, који му је, иначе, био ађутант

Међутим, он није био наследни него изборни кнез и није имао никакав ауторитет. Њега је после мало дужег времена сменила скупштина и вратила оног вођу другог устанка ког су отерали. Он је тад већ био врло стар, па је убрзо умро, а наследио га је син, који је такође већ био отеран.

У његово време је учињено доста тога битног, скоро да је Србија добила независност, али је после осам година на власти убијен под мистериозним околностима, без познатих налогодаваца. Пошто није имао легитимног наследника, најмоћнији људи тадашње Србије су се борили за власт.

На крају је један генерал наметнуо за кнеза унука брата оног вође другог устанка (оног брата који је подржао буну, а касније био шеф намесништва свом братанцу), ставио се на чело намесништва и донео устав. Тај кнез се са 21 годином оженио шеснаестогодишњакињом коју је злостављао.

Уопште, био је пијаница и коцкар, сина јединца је запостављао, а његову, вероватно далеко брижнију мајку је отерао. Штавише, када је она одвела сина из земље, он је организовао његову отмицу. У његово време се десило доста тога значајног. Нпр. Србија је постала независна држава.

Иако је независна постала уз војну помоћ Русије, њен главни дипломатски савезник је била Аустроугарска, јер је Русија била окренута Бугарима, пошто јој је формални дипломатски протекторат над Србијом одузет двадесетак година раније. Онда тај кнез постаје краљ, а Србија краљевина.

После тога почиње да ниже неуспехе, његови политички противници користе војну реформу као повод за крваво угушену побуну, води неуспешан рат против Бугара и уништава свој углед разводом од популарне жене. Да би избегао нереде, пристаје на демократски устав, после ког абдицира.

Престо оставља оном намученом сину, који тада има 13 година, а са 17 ће, на наговор одређених војних кругова, збацити намесништво, прогласити се за пунолетног и вратити устав који је донео онај генерал. Онда се он ожени дванаест година старијом женом која није била племкиња.

То изазива скандал и краљ једва успева да натера цркву да га венча. У свему томе, самостално доноси нови, крајње недемократски устав. На крају неки други војни кругови убијају њега и жену му (ни то не знамо тачно зашто), иживљавају се на њиховим телима и бацају их кроз прозор.

Убијају и председника владе, неколико официра и краљичину браћу, а пошто краљ није имао наследника ни блиских рођака, на престо долази унук вође оног првог устанка и син оног кнеза што није имао ауторитет.

На све ово треба додати утицај дипломатских и политичких односа у Европи тог времена и историју Срба ван тадашње Србије.

Не знам, можда им баш и није лако да разумеју.