На данашњи дан 1864. године у Београду је рођен комедиограф Бранислав Нушић (право име Алкибијад Нуша). Прве стихове објавио је већ 1879. у сомборском „Голубу“. Имао је 19 година када је у књижевном салону песничке породице Илић прочитао прву верзију „Народног посланика“. 👇
И поред позитивних реакција угледних присутних књижевника, због начина на који је приказао друштвено-политичко стање у унутрашњости земље за време изборне борбе, „Народни посланик“ је морао да сачека на прво сценско извођење до 1896. године. 👇
Студирао је права на Великој школи у Београду и на Универзитету у Грацу. Као каплар је учествовао у Српско-бугарском рату. Због сатиричне песме „Погреб два раба“ коју је у „Новом београдском дневнику“ објавио 1887. под псеудонимом Гасарче,👇
осуђен је на две године затвора у Пожаревцу. По изласку на слободу, да би себи обзебедио какву-такву егзистенцију, хонорарно уређује „Мале новине – лист за свакога“, а како су оне убрзо престале да излазе морао је да тражи државну службу. У међувремену завршио је „Протекцију“,👇
шалу у пет чинова, која је премијерно изведена 1889. у Народном позоришту и тако је почела његова велика сарадња са овим позориштем. Прилике су биле такве да је месец дана пре премијере „Протекције“ краљ Милан абдицирао, па је Нушић најзад могао да тражи намештење у 👇
Министарству спољних послова. Заузимао је значајне положаје у нашој култури, од дипломате Министарства иностраних послова, начелника у Министарству просвете, преко уредника и покретача готово свих културних и књижевних часописа свог доба, до управника позоришта у Београду, 👇
Новом Саду, Скопљу, Сарајеву и првог институционалног позоришта за децу код Срба – Малог позоришта. За више од три деценије у „Политици“ објавио је стотине прича, фељтона и бележака, а чувену рубрику „Из београдског живота“ потписивао је као Бен Акиба. Написао је сценарио за 👇
филм „Хаџи Лоја“ из 1908. године, па је у историји домаће кинематографије уписан као наш први филмски сценариста. Према његовим делима снимљено је десетак филмова и више телевизијских драма. Као одличан говорник одржао је безброј јавних предавања, предавао је реторику 👇
на Војној академији у Београду, а написао је и књигу „Реторика“. Члан Српске краљевске академије постао је 1933. године. Његове драме и даље су актуелне и играју се на сценама широм земље. Библиотека Матице српске
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
„Прочитао сам много књига и већину сам заборавио; aли која је онда сврха читања?“
То је било питање које је ученик једном поставио свом учитељу.
Учитељ није одговорио у том тренутку. Међутим, након неколико дана, док су он и млади ученик седели крај реке,👇
рекао је да је жедан и замолио дечака да му донесе мало воде са старим, прљавим ситом које је било на поду.
Ученик се уплашио, јер је знао да је то нелогичан захтев. Међутим, није могао да противуречи свом учитељу и, попуштајући, почео је да извршава овај апсурдни задатак.👇
Сваки пут када би умочио сито у реку да донесе мало воде да понесе свом учитељу, није могао ни корак да направи, јер у решету није остала ни кап.
Покушавао је и покушавао на десетине пута, али колико год се трудио да брже потрчи од обале до свог учитеља,👇
KAKO SU MESECI DOBILI SVOJA IMENA?
Januar: Januarius (latinski), dobio ime po Janusu, rimskom bogu ulaza, pragova, kapija, vrata, početaka i krajeva. Janus ima dva lica, svako na jednoj strani glave, kako bi mogao da vodi računa o početku i kraju svega što se dešava.👇
Februar: Februarius (latinski), ima potiče od termina "Februa", obreda pročišćavanja koji se održavao 15. februara.
Mart: Martius (latinski), dobio ime po Marsu, rimskom bogu rata.👇
April: Aprilis (latinski) na latinskom znači "otvoriti": dobio ovaj naziv jer u tom periodu cveće procveta i otvaraju se pupoljci.
Maj: Maius (latinski), nazvan po boginji Maji, boginji zaštitinici biljaka i njihovog rasta.👇
Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:
„Da li me se sećate?“
Starac kaže da ga se ne seća. Tada mladić reče da mu je bio učenik, a učitelj pita:
„Šta radiš, čime se baviš u životu?“
Mladić odgovara:
„Pa, postao sam učitelj.“
„Ah, divno, poput mene?“ reče starac. 👇
„Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput Vas.“
Starac, radoznao, pita mladića kada i kako je odlučio da postane učitelj. Na to mu ovaj ispriča sledeću priču: 👇
„Jednog dana je u školu došao moj drug sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga", reče mladić i nastavi:
„Ubrzo nakon toga, on je zapazio da mu je sat nestao i odmah Vam se požalio."
Vi ste došli u učionicu i rekli: 👇