Thread by @Pitajtelektora

На данашњи дан 1864. године у Београду је рођен комедиограф Бранислав Нушић (право име Алкибијад Нуша). Прве стихове објавио је већ 1879. у сомборском „Голубу“. Имао је 19 година када је у књижевном салону песничке породице Илић прочитао прву верзију „Народног посланика“. 👇

И поред позитивних реакција угледних присутних књижевника, због начина на који је приказао друштвено-политичко стање у унутрашњости земље за време изборне борбе, „Народни посланик“ је морао да сачека на прво сценско извођење до 1896. године. 👇

Студирао је права на Великој школи у Београду и на Универзитету у Грацу. Као каплар је учествовао у Српско-бугарском рату. Због сатиричне песме „Погреб два раба“ коју је у „Новом београдском дневнику“ објавио 1887. под псеудонимом Гасарче,👇

осуђен је на две године затвора у Пожаревцу. По изласку на слободу, да би себи обзебедио какву-такву егзистенцију, хонорарно уређује „Мале новине – лист за свакога“, а како су оне убрзо престале да излазе морао је да тражи државну службу. У међувремену завршио је „Протекцију“,👇

шалу у пет чинова, која је премијерно изведена 1889. у Народном позоришту и тако је почела његова велика сарадња са овим позориштем. Прилике су биле такве да је месец дана пре премијере „Протекције“ краљ Милан абдицирао, па је Нушић најзад могао да тражи намештење у 👇

Министарству спољних послова. Заузимао је значајне положаје у нашој култури, од дипломате Министарства иностраних послова, начелника у Министарству просвете, преко уредника и покретача готово свих културних и књижевних часописа свог доба, до управника позоришта у Београду, 👇

Новом Саду, Скопљу, Сарајеву и првог институционалног позоришта за децу код Срба – Малог позоришта. За више од три деценије у „Политици“ објавио је стотине прича, фељтона и бележака, а чувену рубрику „Из београдског живота“ потписивао је као Бен Акиба. Написао је сценарио за 👇

филм „Хаџи Лоја“ из 1908. године, па је у историји домаће кинематографије уписан као наш први филмски сценариста. Према његовим делима снимљено је десетак филмова и више телевизијских драма. Као одличан говорник одржао је безброј јавних предавања, предавао је реторику 👇

на Војној академији у Београду, а написао је и књигу „Реторика“. Члан Српске краљевске академије постао је 1933. године. Његове драме и даље су актуелне и играју се на сценама широм земље. Библиотека Матице српске