Discover and read the best of Twitter Threads about #лагуна
Most recents (3)
Први бадњак на аутомобилу у Београду
Бадњак у виду позамашног храстовог дрвета посеченог са Авале, чувени београдски угоститељ Ера гурман, закачио је на свој аутомобил и тако свечано провозао градским улицама. Била је то велика сензација крајем тридесетих година прошлог века. ⤵️
Бадњак у виду позамашног храстовог дрвета посеченог са Авале, чувени београдски угоститељ Ера гурман, закачио је на свој аутомобил и тако свечано провозао градским улицама. Била је то велика сензација крајем тридесетих година прошлог века. ⤵️
Нешто до тада невиђено у Београду.
Иза Ериних кола формирала се велика колона аутомобила који су звуцима сирене отпоздрављали окупљеном народу дуж Кнез Михаилове, Теразија, Краља Милана, па све до његових ресторана; први у Булевару Краља Александра „Ужице”,
Иза Ериних кола формирала се велика колона аутомобила који су звуцима сирене отпоздрављали окупљеном народу дуж Кнез Михаилове, Теразија, Краља Милана, па све до његових ресторана; први у Булевару Краља Александра „Ужице”,
а одмах затим и до тек отвореног у Мекензијевој на Чубури, где је наредна два дана трајала велика гозба и незаборавна прослава.
Ера гурман је био познат и по томе што је први у свом ресторану, и то буквално на средини платоа за игру, имао велики акваријум са живим рибама,
Ера гурман је био познат и по томе што је први у свом ресторану, и то буквално на средини платоа за игру, имао велики акваријум са живим рибама,
Први Србин који је у стомаку носио близанце
(Светски медицински куриозитет из 1923.)
„Имао сам три године када су родитељи приме- тили да ми на левој страни, испод ребара, расте нека гучица (израслина), наравно они на то нису обраћали пажњу јер нисам осећао никакве болове ⤵️
(Светски медицински куриозитет из 1923.)
„Имао сам три године када су родитељи приме- тили да ми на левој страни, испод ребара, расте нека гучица (израслина), наравно они на то нису обраћали пажњу јер нисам осећао никакве болове ⤵️
И тако сам растао ја, а расла је и гучица, док није достигла ову величину Пре неколико година почео сам осећати и болове, али сам трпео, јер нису били велики. Међутим, сад је тако саврежило да не могу више да трпим ове муке, па сам дошао код вас у болницу за помоћ“, тако је
почетком октобра 1923. године дежурним лекарима Опште државне болнице у Београду, описао свој проблем двадесетдвогодишњи Живота Ранковић, земљорадник из Велике Плане.
*Следи још једна прича из #лагуна #бестселер едиције #НестварноАстварно ...⤵️
*Следи још једна прича из #лагуна #бестселер едиције #НестварноАстварно ...⤵️
Кажу да се те јесење ноћи, 1914, прст пред оком није видео од невероватне кише. Наша војска је била смештена поред набујале мутне Дрине. Ни сплавари тих дана нису хтели да возе.
Јунак ове кратке приче која следи је из Ваљева, одличан пливач, мајстор свог заната. ⤵️
Јунак ове кратке приче која следи је из Ваљева, одличан пливач, мајстор свог заната. ⤵️
Капетан га те ноћи позива и пита да ли може да преплива Дрину и извиди ситуацију на другој страни, код непријатеља - другог војника за тај задатак немамо!
Питање није било ни завршено, а херој ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду.
Питање није било ни завршено, а херој ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду.
У последњем тренутку капетан угледа да се на војниковим леђима налазе два велика котура телефонске жице тешких колико и он сам, а за посајом маказе.
- Где ћеш са том жицом војниче?
- Г. капетане, када већ идем бар да направим посао, или ћемо нешто сазнати или се ја нећу вратити.
- Где ћеш са том жицом војниче?
- Г. капетане, када већ идем бар да направим посао, или ћемо нешто сазнати или се ја нећу вратити.
