Thread by @elisbektas

згода о жутој маици и отоме како сам сприечио комунистички устанак у босни и херцеговини

једном смо припремали неку мању офанзивну акциу пае командант бригаде којој смо били послати ко појачање изнио своју замисао за напад која је мени у први мах изгледала ко његов литерарни

покушај да опонаша поетику и филозофиу луиса керола и по којој се тај напад имо извес тако што бих се ја са својом четом на бициклима и под окриљем мрака спустио цестом до објекта напада и то цестом која је била веома стрма и кривудава те залеџена јер дае то било зимско годишње

доба и још је завршавала раскршчем у облику слова т штое можда било и једино зрнце разума у читавој тој идеји с обзиром да бисмо се барем могли ослонит на зид уколко кочнице закажу на поледици и низбрдици. јасам мислио дае то неки перформанс кои се кришом снима за потребе

емитовања у диаспори пасам прихватио игру и климо главом ал нисам мого одолит да шеретски недобацим том команданту бригаде кои је прие рата био истакнути натјецатељ у бициклизму - имам једно питање? тко че обуч жуту маицу? он је меџутим био у стању заноса и егзалтацие над својом

идејом за коју је очито сматро дае управо гениална те ние баш најбоље разумио срж мог питања и жаоку уњему веч је наставио описиват те своје халуцинантне визие а јасам онда изгубио и живце и етикециу пасам му без персирања казо - болан ја водим чету војне полицие а овџе смо у

улози пиешадие и никако несхвачам с коим циљем си навро да моју чету користиш ко џандармериу краља перице тим више штосе овџе неборимо против партизанских одреда веч против сасвим другачие структуираног и идеолошки омеџеног душмана. још си само требо казат да у напад некречемо с

пушкама веч са воловским жилама па да се барем имам чему насмиат у свој овој тегоби. касам изашо са састанка колега и ахбаб ми рече - ниси болан требо бит нако груб према њему јер да ние он крив штое таки. знам да ние, одговорих, јер да нису криви људи веч ситуацие како то фино

пекич каза ал то што он ние крив незначи и да ние глуп те му стога нисам мого изњет прави разлог мог противљења вако замишљеном нападу. а кои је то разлог? упита мој ахбаб. па ти знаш да мене зову шпанац и онда че ти бит јасно да се плашим да бих мого припуцат на властиту војску

акое видим да јаше точкове нако ко жикица штое припуцо на оне џандармериске нареднике на бициклима у белој цркви. ти ниси нормалан матереми, рече овај мој колега и ахбаб кроз смиех а ја му одвратих - знам да нисам ал мом су лудилу дали само стотину и кусур чељади под команду

а овом твом луџаку неткое повиеро пар тисуча чељади да им заповиеда те стога мислим дае и моје и његово лудило усвему овоме од секундарног значаја упоредимо ли га са лудилом на вишим спратовима ове наше стварности

Unroll please @threadreaderapp