San Iva Andrića
Aprilsko je prepodne u Sarajevu, mirisi šume sa obronaka Trebevića jurišaju ka gradu, naglo gubeći svoju snagu u sudaru sa izduvnim dimovima automobila. Ovo je jedan od onih časova u kojima se čovek suočava sa svojim davno izgubljenim slutnjama i nemirima.
Aprilsko je prepodne u Sarajevu, mirisi šume sa obronaka Trebevića jurišaju ka gradu, naglo gubeći svoju snagu u sudaru sa izduvnim dimovima automobila. Ovo je jedan od onih časova u kojima se čovek suočava sa svojim davno izgubljenim slutnjama i nemirima.
Na ulici je malo ljudi, te se ne moram truditi da izbegavam slučajne dodire ramena ili lakta dok laganim korakom šetam od svoje biste ispred "Svjetlosti" ka starom delu grada.
Baščaršija čoveka prosto uvuče u sebe, proguta ga taj njen lavirint koji je sazdan od sladunjavih
Baščaršija čoveka prosto uvuče u sebe, proguta ga taj njen lavirint koji je sazdan od sladunjavih
orijentalnih mirisa i nervoznog kuckanja čekića po limu. Ne volim onu glavnu baščaršijsku ulicu, umesto nje radije biram one poprečne. Čini mi se da ću u njima pre sresti onaj svoj odraz iz prošlosti, koji još uvek čilo i krepko nosi svoja nadanja.
Ispred jedne kafedžinice izneli su prve stolove. Za jednim od njih već sede ljudi, prkoseći oštrom vetru koji se spušta sa okolnih brda. Načas pomislim da ujedno prkose i kaputu kog nosim i šalu koji mi je obmotan oko vrata. Jedan od njih mi dobacuje: "Ćoro, napiše li se štogod?"
Prilazim mu odmerenim korakom, sa blagim osmehom na licu koji ga zbunjuje. On bi još nešto rekao, ali zamuckuje, reč neće iz njega, kao što nije htela ni iz Ćorkana. Približivši mu se na samo jedan korak, iskoristih pogodan trenutak i opaučih ga čelom pravo u onu krivu nosinu.
On urliče od bola, ali moj glas je čvršći i nadlvadava ga u metežu: "Jebem li ti mamu ironičnu, kome ti - ćoro?! Pun mi je više kurac te hinjske, čaršijske ironije! Mene si našo podjebavat takav jadan!"
Iz obližnje kujundžijske radnje pojača se zvuk lupkanja po limu.
Iz obližnje kujundžijske radnje pojača se zvuk lupkanja po limu.
Probudih se i shvatih da je to poštar koji kuca na vrata moje travničke kuće. Već sam u novom snu, ovaj put još mlađi i odlučniji.
Unroll please @threadreaderapp
