Thread by @zivojin

Eto, toliko puta sam bio na grobu dr Arčibalda Rajsa a tek danas sam primetio da se u desnom donjem uglu spomenika nazire ime (verovatno) kamenoresca, pa mi sada ne preostaje ništa drugo nego da se zabavim detaljnom istragom o tom umetniku.

Tačno u 16:10, ispred svoje kuće na Senjaku, dr Arčibald Rajs je nešto dosta živo objašnjavao bivšem ministru Kapetanoviću koji je inače bio i njegov komšija. U jednom momentu Rajs se stropoštava na zemlju, pada na svoje desno koleno, a zatim na rame i nepomično ostaje da leži.

Bilo je to 8. avgusta 1929. godine. Sve to iz tramvaja je gledao gospodin Đorđević, Rajsov dobar drugar, koji izlazi na sledećoj stanici i dotrčava. Pohitali su i Kosta Smederevac i Antol Gar koji su radili u blizini Rajsove kuće u trafo stanici.

Odmah je pozvan komšija lekar, dr Ivan Atanacković koji je ležao kod kuće povređen od operacije na grlu pa je dotrčao sa sve umotanom glavom. Na žalost, dr Arčibaldu Rajsu nije bilo spasa ni nakon masaže srca, jer je infarkt bio strahovit.

Đorđević telefonom izveštava glavešine Beograda i Kraljevine. Policija počinje uviđaj, pravi se popis ličnih i kućevnih stvari, pronalaze u srednjoj ladici testament koji, nakon konsultacije sa državnim vrhom, ne otvaraju odmah već ga ostavljaju za ujutru, sudija da ga on otvori.

Istražujući dalje, saznao sam da su Đorđević, ona dvojica što su unela dr Rajsa u kuću i još jedan čovek, presvukli pokojnika, i obukli ga u najlepše odelo, te ga preneli u prvu sobu na već pripremljen krevet i oko njega poređali sve medalje, ordenje i sablju. Bilo je već 21:00.

U 21:30 kralj Aleksandar, ministri i ostale glavešine su na otvorenoj telefonskoj vezi. U kući, na posebnom papiru se beleži šta je pronađeno kod dr Rajsa u džepovima: 2650 dinara, četiri besplatne železničke karte, pasoš i deset lozova Klasne lutrije.

U 22:00 telefonski poziv iz Dvora i naređenje kralja o formiranju državnog odbora za sahranu. Takođe, naređeno je da pogreb prate najveće vojne počasti i da se obavi 10. 8. u 15:45. Još uvek ne znam zašto baš tačno u to vreme, ali siguran sam da nije u pitanju slučajnost.

U 05:00 počele su da kruže, Beogradom i Srbijom, prve novine sa ovom tužnom vešću. Ubzo, svet počinje da pristiže u vilu „Dobro polje“. Među prvima, invalidi, četnici i dobrovoljci, čiji je počasni predsednik bio dr Rajs. Suze i velika tuga su obeležili to jutro 09. avgusta 1929.

U 07:00 doneta je knjiga žalosti u koju su gosti počeli da se upisuju u znak odavanja poslednje pošte preminulom, a interesantno je da je u 09:45 u kuću došao vajar Marko Brežanin sa pomoćnikom kako bi uzeo otisak lica dr Rajsa u gipsu. Pratite, sledi još zanimljiviji događaj...

U 10:00 u Prosekturi dr Milovanović počinje obdukciju, a u 10:30 u Sudu se otvara testament. Prisustvuju: Karl Jener, ambasador Švajcarke; Protić, viši inspektor u Narodnoj banci; Alfred Favra, posinak dr Rajsa; Dragoljub Jović, šef javne bezbednosti i Dragoš Radović pisar.

Između ostalog u testamentu je bila i želja da prijatelji Starčević, Lazarević, Tanović, Radosavljević i Mikić organizuju da se njegovo telo otvori, srce izvadi i stavi u jedan bokal i da se zgodnom prilikom odnese na Kajmakčalan, te ostavi kod kapele, bez zakopavanja.

„Voleo sam srpsku zemlju i drago mi je kad pomislim da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, pored drugova koje sam gledao kako umiru.Što se tiče mog tela, voleo bih da bude sahranjeno na malom groblju u Topčideru pored groba male Nade Favra koju

sam voleo kao svoje dete. Narodu srpskom ostavljam da reši, da li će se telo onoga, koji je bio možda njegov najiskreniji prijatelj, preneti u jednim od onih gnusnih pompeznih kola novih bogataša, ili na običnom topovskom lafetu, kao što priliči onome koji se borio za taj narod”

Sada nastaje problem, u 11:45 delegacija iz Suda odlazi hitno u Opštu bolnicu, gde je već obdukcija završena, te dr Milovanoviću saopštavaju poslednju želju pokojnika - da mu se srce izvadi. Dr Milovanović, šta će, vraća telo u salu, ponovo ga otvara i postupa po nalogu suda.

U 15:00 posmrtni ostac su iz bolnice preneti u Oficirski dom i na počasnom katafalku, koji je bio uređen i okićen velikim lovorovim vencima i cvećem, izložen. Najveći venac koji je prvi donet imao je trobojku i zlatnim slovima ispisano:
„Dr Rudolfu Arčibald Rajsu – Aleksandar”

Preskačem neke detalje da vas ne bih zamaro, ali moram da vam kažem da je sutradan, na dan sahrane, već u 10:00 narod počeo da se okuplja, u 14:00 je Beograd bio skroz blokiran a u 15:30 vladika Irinej sa 15 sveštenika počinje opelo te na kraju istog izgovara dirljive reči:

„Došao si iz lepe Švajcarske u trenutku kada se naša domovina borila za ostvarenje nacionalnih ideala i za svoj opstanak. U tom teškom času pružio si nam ne samo obe ruke, nego i srce – celog sebe. Naša sveta crkva gledala je kako se sa apostolskom ljubavlju ističeš svuda, kako

trčiš masakriranoj nejači i razrušenim selima… Želeo si da te naša crkva otprati do večne kuće i opoji srpski sveštenik. Srpska pravoslavna crkva prima te kao što si ti primio njenu decu. Uspomenu na tebe crkva će čuvati u svojoj riznici….”

16:05 kovčeg iz Oficirskog doma iznose rezervni oficiri i polažu ga ispred na lafet. U tom trenutku vojna muzika svira posmrtni marš. Na celom trgu vlada muk i neverovatna tišina. Vojnički počasni odred stoji u stavu mirno. Pukovnik Jovan Antić u ime vojske i mornarice govori:

”Naša vojska je imala tu čast da tako blagorodnog i punog vrlina čoveka ubraja među saradnike na delu oslobođenja i ujedinjenja, pored ostalih počasti i odlikovanja primila ga je u redove sa činom počasnog kapetana, a naš narod biće večno zahvalan velikom prijatelju dr Rajsu.”

U 16:45 u Kneza Miloša Milan Radosavljević predsednik rezervnih oficira i ratnika drži govor, te između ostalog kaže: „Tvoji članci u stranoj štampi grmeli su kao haubica i svojim treskom obarali jednu neistinu za drugom koje su protiv nas iznošene...

Video si nas, dragi Rajsu, u slavi i padanju, video si nas u borbi i stradanju. Na putu za našu golgotu, delio si sa nama poslednje parče albanske proje, hranio si gladne, podizao klonule i tešio bedne...”

17:00 ispred zgrade MUP-a govor drži načelnik policije Kuzmanović: „...Sin lepe Švajcarske, celom svetu poznat veliki naučnik dr Rajs, došao je iz kolevke mira i čovečnosti, k nama, u zemlju uzburkanog mora…”

U 17:10 Ispraćaj se nastavlja dalje prema Rajsovoj kući „Dobro polje” a zatim ka Topčiderskom groblju. Svi tramvaji u Beogradu su stavljeni na raspolaganje narodu koji je krenuo na sahranu! Na nesnosnu vrućinu niko nije obraćao pažnju.

U 17:20 povorka prolazi pored fabrike hartije Milana Vape i u tom trenutku, kao poslednji pozdrav dragom dr Rajsu, sirene iz fabrike počinju da sviraju neprekidno. U istom momentu svi zaposleni prestaju sa radom, a zavese na prozorima se spuštaju. Neviđen prizor u Beogradu!

U 17:35 govor ispred Rajsove kuće drži Dragoslav Švabić u ime Narodne banke: „Dragi profesore, pravedno si nagradio Južnu Srbiju, što si baš njoj srce poklonio. Ona je sva u uzdahu i bolu za tobom, jer te je srcem osetila, zavolela i pobožno poštovala.”

U 18:20 stižu na groblje. Kovčeg se skida i odnosi pred crkvu. Sunce je već zamaklo. Raka je iskopana baš kao što je tražio dr Rajs - pored groba male Nade. Četiri govora od strane srpskih velikana su održana na groblju. Neverovatne reči i emocije u njima. Poslednji je govorio

Jevrem Tomić, predsednik dobrovoljaca:
„Možda odlaziš i razočaran. Oprosti i budi uveren, da su se i mnogi od nas razočarali. Ali ljubav prema ovoj zemlji i našem Vrhovnom komandantu, najjačoj garanciji naše budućnosti, bila je i ostala jača od svih naših ličnih neprilika…”

19:00 Na Topčiderskom groblju vojni plotun je odjeknuo, narod plače, a Vojislav Ilić Mlađi počinje da recituje:

“Kad mi se ovde, u zemlji srpskoj,
završi staza životnih dana, 
želim da moje srce počiva
visoko navrh Kajmakčalana.

Tog najdičnijeg vrha Srbije
gde suri orli oblak prodiru,
da tamo budem pokraj drugova
koje sam gled’o kada umiru!

I zaspao je s tom žarkom željom,
i lepe oči za navek sveo,
pošto je voljno Srbiji dao
snove i mladost i život ceo.

Tek danas ćemo pojmiti jasno,
kad ga u zemlju budemo skrili,
šta nam je ovaj pokojnik bio
i šta smo s njime sve izgubili.

Kad srpski narod bejaše poš’o
protivu gnusne sile varvarske
on nam je žurno u pomoć doš’o
iz živopisne svoje Švajcarske.

Zavoleo je Srbiju našu,
svoju je sudbu sa njome slio,
s njome je klec’o, posrt’o, pad’o,
mada je rodom Švajcarac bio.

Taj vitez pera spomenu čijem
celo se Srpstvo zahvalno klanja,
živ se junački za nas borio,
a sad nam, mrtav, srce poklanja!

I dok se sveće voštane pale,
i dok se cveće na odar slaže,
i dok on mirno, blaženo sanja,
meni se čini, kao da kaže:

Ko zalog moje ljubavi večne,
u znak drugarstva iz slavnih dana,
želim da moje srce počiva
visoko navrh Kajmakčalana.

Tog najdičnijeg vrha Srbije,
gde suri orli oblak prodiru,
da tamo, budem pokraj drugova
koje sam gled’o kada umiru!

U 19:15 nakon čitanja ove potresne pesme, artiljerija i pešadija na groblju počinju ispaljivanje plotuna u vazduh praveći nesvakidašnje zaglušujuću buku!
Kovčeg se spušta u raku. Sunce je zašlo…

Eto, tako je izgledala sahrana neumrlog dr Arčibalda Rajsa.
Hvala vam!