Србија је на ЕКСПО 1900. године имала позицију А1
Једна од првих држава у Европи која се одазвала позиву француске владе да учествује на престижном догађају уприличеном поводом обележавања стогодишњице од велике француске револуције - Светској изложби у Паризу 1900. године, била… https://t.co/OXnVI2Wt03twitter.com/i/web/status/1…
„Најбогатији по зидању и најлепши по стилу” је само један од наслова који је сасвим реално пренео утиске са те манифестације, где се међу 24 државе које су имале свој простор - павиљон, Краљевина Србија у потпуности одвајала од њих и то не само спољним изгледом грађевине,… twitter.com/i/web/status/1…

Kada je Tito zvao radio-amatere u pomoć
Josip Broz je 1947. naredio izgradnju pruge Šamac-Sarajevo u dužini od 240 km, ali pojavilo se pitanje radio-veze na tolikom prostoru. Kažu da je tada Stari kao iz topa rekao svojima: „Boga mu, pa zovite radio-amatere!“. Tako je i bilo..⤵️ Već 22. marta, osam dana pre pokretanja akcije, na stotine radio-amatera i to iz svih krajeva Jugoslavije je stiglo u Zenicu i uz pomoć malog broja stručnih lica, počeli sa umrežavanjem i uspostavljanjem radio-veze u oblastima koja su prikazana na priloženoj mapi.
Zatim...

Radio-amateri u akciji
Decembra 1958, operisan je u Nišu Čeda Rajković otac troje dece. Lekari su mu odstranili tumor, ali je situacija i dalje bila veoma teška i neizvesna. Predloženo je da se proba najnoviji lek koji je nosio oznaku E-39 ali njega nije bilo u Jugoslaviji. ⤵️ Čedin brat Gojko se obraća beogradskim radio-amaterima za pomoć i na scenu stupa Rajko Mršić YU1AK koji odmah kroz etar poziva evropske radio-amatere u pomoć. Prvi se javlja DL9 iz Minhena, ali tamo niju uspeo da pronađe taj lek. Vezu preuzima Aleksandar Tošić iz Bgd, YU1FC...

Први бадњак на аутомобилу у Београду
Бадњак у виду позамашног храстовог дрвета посеченог са Авале, чувени београдски угоститељ Ера гурман, закачио је на свој аутомобил и тако свечано провозао градским улицама. Била је то велика сензација крајем тридесетих година прошлог века. ⤵️ Нешто до тада невиђено у Београду.
Иза Ериних кола формирала се велика колона аутомобила који су звуцима сирене отпоздрављали окупљеном народу дуж Кнез Михаилове, Теразија, Краља Милана, па све до његових ресторана; први у Булевару Краља Александра „Ужице”,

На данашњи дан, тачно пре 100 година, гламурозним венчањем у Београду, ступили су у брак краљ СХС Александрар Карађорђевић (34) и румунска принцеза Марија Хоенцолерн (22). У наставку неколико мени занимљивих детаља... Неколико месеци раније, тачније у фебруару 1922, краљ Александар, у пратњи Николе Пашића, верио је принцезу Марију даривавши јој прстен од смарагда вредан 2.600.000 тадашњих динара (колико сам успео да израчунам то је као данас око милион евра, можда и 1,5...)
...

Zahvaljujući mladom radio-amateru, štab Draže Mihailovića na Ravnoj Gori je prvi put stupio u kontakt sa vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu!

Radio-amater, genijalac, student iz Zemuna, Aleksandar Saša Teodorović (foto iz '80), uspeo je da, sredinom 1941. godine, ⤵️ na Ravnoj Gori u štabu pukovnika Dragoljuba Draže Mihailovića, napravi radio-stanicu uz pomoć koje je ostvaren prvi kontakt sa našom vladom u Londonu.
Petnaest dana mu je trebalo da od raznih delova i starih radio-aparata, koje je doneo iz Beograda, u nemogućim uslovima sklopi...

Први Србин који је у стомаку носио близанце
(Светски медицински куриозитет из 1923.)
„Имао сам три године када су родитељи приме- тили да ми на левој страни, испод ребара, расте нека гучица (израслина), наравно они на то нису обраћали пажњу јер нисам осећао никакве болове ⤵️ И тако сам растао ја, а расла је и гучица, док није достигла ову величину Пре неколико година почео сам осећати и болове, али сам трпео, јер нису били велики. Међутим, сад је тако саврежило да не могу више да трпим ове муке, па сам дошао код вас у болницу за помоћ“, тако је

Milutin Milanković se brijao dva puta dnevno. Pre posla i pre spavanja. Jutarnje brijanje iz poštovanja prema kolegama i studentima, a večernje prema supruzi Hristini Tinki Milanković koju je voleo do vasione, i više. Тинка га је спасила из логора у Нежидеру.
„Некако пред Митровдан позваше ме у канцеларију Управе логора, која се налазила поред улазне капије. Кад ступих у њу, застадох као укопан:
преда мном стајала је Тинка. Млади официр, помоћник команданта логора, рече нам озбиљним
гласом:

Кажу да се те јесење ноћи, 1914, прст пред оком није видео од невероватне кише. Наша војска је била смештена поред набујале мутне Дрине. Ни сплавари тих дана нису хтели да возе. 
Јунак ове кратке приче која следи је из Ваљева, одличан пливач, мајстор свог заната. ⤵️ Капетан га те ноћи позива и пита да ли може да преплива Дрину и извиди ситуацију на другој страни, код непријатеља - другог војника за тај задатак немамо!
Питање није било ни завршено, а херој ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду.

Број телефона др Арчибалд Рајса био је 13-55. Кућни број телефона Бранислава Нушића био је 16-04.

Hej Sloveni
Davne 1834. godine, u vreme panslavistikog pokreta, Samuel Tomašiku, Slovaku po nacionalnosti, svidela se melodija poljske pesme „Jeszcze Polska nie zginelapiše“.
*Ostanite uz ovaj tvit jer sledi interesantna priča…kako kome...
Samuel, te godine u Pragu, piše tekst nove pesme i naziva je „Hej Slovaci“, istu posvećuje svim Slovenima i „lepi“ je na pomenutu melodiju, te menja naslov u „Hej Sloveni“. Pesma počinje da se peva među slovenskim narodima, Slovenci od 1848.

Београд је, 1931. године, имао око 300.000 становника, а те године кроз Железничку станицу прошло је око 18 милиона путника. Возови су ишли 110 км/ч. Beograd je bio kandidat za Olimpijske igre 1948. godine!
Kada je general Svetomir Đukić, potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora i član Međunarodnog olimpijskog foruma, skoro na svoju ruku, 1936, prijavio Beograd za organizaciju petnaestih olimpijskih igara 1948. godine

OD BALTIKA DO SAVE
„Živeti se ne mora, ploviti se mora”

Negde početkom 1936. godine, veselo beogradsko društvo je uživalo u kafani slušajući priču Dimitrija Vasiljeviča Sirotkina (1864-1953) o njegovom životu u Carskoj Rusiji pre Oktobarske revolucije, gde je kao jedan od najvećih brodovlasnika, u čijem je posedu bilo više stotina brodova, zauzimao značajne pozicije i igrao važnu ulogu u poslovnim krugovima, te je čak bio i gradonačelnik Nižnjeg Novgoroda od 1913. do 1917.
(sledi interesantna priča ⬇️)

Prvi srpski lekar u borbi protiv kuge, i berbera
Krajem 1762. izbila je kuga u Beogradu, te je vrlo brzo prešla i u Vojvodinu. Austrijske vlasti, da bi sprečile dalje širenje, zabranile su svaka okupljanja i dešavanja, a čelnici Novog Sada su lupali glavu - šta dalje činiti!
⬇️ Ipak, našlo se privremeno rešenje. Doneli su odluku da iskopaju opkope (rovove) oko grada i zatvore sve kapije. Stanje je bilo vrlo ozbiljno.

Letnjikovac za slabunjavu decu na Košutnjaku
Primetivši da mnoga siromašna beogradska deca, tokom leta, ostaju kod kuće, za razliku od bogate koja su letovala u banjama, na moru i jezerima, dr Radoje Vukadinović, beogradski lekar i osnivač Društva za očuvanje narodnog zdravlja, dr Slobodan Ribnikar i dr Vojislav Kujundžić, 7. oktobra 1903, iznose predlog da se za „beogradsku siromašnu i slabunjavu decu” podigne letnji sanatorijum. Ideja je bila da se „slabunjava” i nerazvijena prestonička deca uzrasta od 6 -12 god, primaju na dnevni boravak u prirodi,

Brački kamen trpi sve
Grad Zagreb, 1927. godine, donosi odluku da jedan od njegovih najlepših trgova ponese ime Trg kralja Petra I Karađorđevića Oslobodioca.
(sledi zanimljiva priča ⬇️) Nedugo zatim, 1932, čuveni hrvatski lekar, naučnik i političar dr Lujo Taler iznosi ideju da grad Zagreb oda još veću počast srpskom kralju Petru I Karađorđeviću i da se na istoimenom Trgu izgradi velelepni muzej, a za tu misiju čak zaveštava svoj celokupni imetak.

Eto, toliko puta sam bio na grobu dr Arčibalda Rajsa a tek danas sam primetio da se u desnom donjem uglu spomenika nazire ime (verovatno) kamenoresca, pa mi sada ne preostaje ništa drugo nego da se zabavim detaljnom istragom o tom umetniku. Tačno u 16:10, ispred svoje kuće na Senjaku, dr Arčibald Rajs je nešto dosta živo objašnjavao bivšem ministru Kapetanoviću koji je inače bio i njegov komšija. U jednom momentu Rajs se stropoštava na zemlju, pada na svoje desno koleno, a zatim na rame i nepomično ostaje da leži.