Obrazovanje traži potpuni reset. Škole u Eri Vodolije treba da se bave razvojem i širenjem duše, učenjem da se bude srećan i ispunjen a ne ponavljanjem "činjenica" kao papagaji, i ne testiranjima nametnutog radi boljeg uklapanja u šraf civilizaciju. Nije nam potrebo rivalstvo.
Obrazovni sistem Riba ne edukuje, već etiketira. Učenici koji dobijaju pozitivnu reakciju od sistema nisu oni koji su kreativni, srećni, koji neograničeno misle. Nagrađuju se oni koji mogu da memorišu najvise etiketa, imena reka, zemalja, hemijskih elemenata, delova tela.
Ne učimo decu da istražuju druge dimenzije u kojima leže pravi odgovori, učimo ih kako da zarađuju velike pare, i ako to ne uspeju društvo ih markira kao neuspešne. Nagrađuju one koji misle linearno i kako da suptilno
pokopavaju one koji misle prostorno i holistički.
pokopavaju one koji misle prostorno i holistički.
Sadašnje škole sasvim pragmaticno podučavaju kako se što bolje takmičiti. Takmičenje pretpostavlja da samo poneko može "da uspe" i to onaj ko se najbolje prilagodi. Oni koji se ne prilagode se ismevaju. Postoji velika razlika između toga da se neko nauči da daje maksimum od
sebe i toga da se takmiči. Treba nam sistem koji se bazira na razumevanju, da je međusobna saradnja važna, da su sve duše deo jedne velike kosmičke duše, da ono što je dobro za mene mora biti dobro za sve nas, svi smo mi izuzetni samo neki napredujemo brže a neki sporije.
Cilj nam je isti. Samospoznaja je sloboda. Škole treba da reflektuju potrebe svojih učenika, ljudske potrebe. Deca Vodolije znaju šta im je potrebno, znaju da je ovaj sistem zastareo. Ciljvevi su im drugačiji nego ciljevi naših pradedova.
Deca Vodolije znaju da su višedimenzionalni. Navijam da se uči telepatija, jer ova deca su majstori u tome. Zvučim kao daleka budućnost? Samo vam se čini. Pitajte decu, pitajte unuke, i videćete da su nas ova "deca" prerasla.
A tako i treba da bude.
A tako i treba da bude.
