Thread by @elisbektas

поучна згода отоме како су кепи и шиљо спашавали кљиге уочи дејтона

чак и она чељад која ме површно познавала зналае да гајим становито и за једног официра помало сумљиво поштовање према кљигама па су једном неџе уочи дејтона извиџачи сусједне јединице мени јавили да

у полусрушеној подручној школи на ничијој земљи пропадају кљиге из школске библиотеке па пошто мие вазда било неподношљивие кад пропадају кљиге нег чељад јасам казо свом шиљи да упали голфа пасмо разлоканим и блатњавим путем и прачени новембарском кишом отишли на назначену

координату коју су ми дали ови извиџачи и на којој се одиста налазила школа са пропадајучим кљигама ал се испоставило да су ту исту координату имале и душманске минобацачлие па какосмо изашли из голфа тако стадоше долиетат осамдесетдвомилиметарске мине и распрскават се оконас

а неки је ентузиас покушо чак и памом данас одврати од племените мисие спашавања кљига од пропадања но шучур драгом аллаху пае удаљенос за пам у рукама приученог стриелца била сувише велка да би његова ватра била ефикасна а учинак минобацачких пројектила био је редуциран

путем расквашене земље у коју су се те мине дубоко заривале пае сноп гелера углавном одлазио увис ал и даље је постојала опаснос да нека мина чвакне у голфа ил у зид школе па нас поблања гелерима услиед чега шиљо и ја потражишмо заклон иза једног чвршчег зида изнад ког је

чак и нешто крова још остало пасмо тако заштичени од кише а донекле и од погибељи чекали да омркне надајуч се да че голф преживит душманско бесмислено расипање минобацачке муницие на један тако безначајан и нерентабилан циљ како се небисмо морали пиешке врачат у рејон размјештаја

а највечи проблем нам је престављало то штосмо мислили да чемо се у овој спасилачкој мисији задржат сасвим кратко пасмо кренули недовољно опремљени шточе реч дасмо имали само неколко цигарета уза се штое доприњело порасту нервозе па касмо испушили тих пар цигарета

мој шиљо је мени вако казо - јебенлити дан каси прво слово научио и још ти јебен прву сликовницу коју си у руке узо требам овџе погинут због твоје изопачене склоности ка кљигама и то баш сад кад алији сковача и слоби канаринцу у дејтону заврчу руке и чвоке им ударају

да потпишу прекид ратних дејстава - а јасам се добродушно осмјехиво и вико свом шиљи нека болан кад ово проџе разумичеш дае ово можда и најхуманији задатак на ком смо били за све ове ратне године но отад проџоше многе године тиеком коих сам помно посматро како се посљератна

стварнос обичне домаче фукаре претвара у меџуратно сновиџење зле сиротиље и небројено се пута освједочио да кљиге а поготово оне из школских библиотека усеби носе разорнији набој од оног из минобацачких мина осамдесетдва милиметра и да су те кљиге раниле па и убиле

више мозгова нег мине и куршуми штосу ранили и убили чељади у рату кои је и избио превасходно због кретенских кљига из коих су хорде кретена сисале кретенлуке и вјеровале уњих упркос властитим чулима а такое морало бит јер да џаба вам и закурац вам чула кад немате разума

да ваљано процесуира чулима прикупљене информацие и да их интегрише у поуздан и разумљив те логичан и конзистентан обавјештајни и оперативни извјештај па стога ја касе год сјетим те згоде и шиљиних риечи самоме себи поновим

- јебенлити дан каси прво слово научио и још ти јебен прву сликовницу коју си у руке узо

Unroll please @threadreaderapp