поучна згода отоме како су кепи и шиљо спашавали кљиге уочи дејтона
чак и она чељад која ме површно познавала зналае да гајим становито и за једног официра помало сумљиво поштовање према кљигама па су једном неџе уочи дејтона извиџачи сусједне јединице мени јавили да
у полусрушеној подручној школи на ничијој земљи пропадају кљиге из школске библиотеке па пошто мие вазда било неподношљивие кад пропадају кљиге нег чељад јасам казо свом шиљи да упали голфа пасмо разлоканим и блатњавим путем и прачени новембарском кишом отишли на назначену
координату коју су ми дали ови извиџачи и на којој се одиста налазила школа са пропадајучим кљигама ал се испоставило да су ту исту координату имале и душманске минобацачлие па какосмо изашли из голфа тако стадоше долиетат осамдесетдвомилиметарске мине и распрскават се оконас
а неки је ентузиас покушо чак и памом данас одврати од племените мисие спашавања кљига од пропадања но шучур драгом аллаху пае удаљенос за пам у рукама приученог стриелца била сувише велка да би његова ватра била ефикасна а учинак минобацачких пројектила био је редуциран
путем расквашене земље у коју су се те мине дубоко заривале пае сноп гелера углавном одлазио увис ал и даље је постојала опаснос да нека мина чвакне у голфа ил у зид школе па нас поблања гелерима услиед чега шиљо и ја потражишмо заклон иза једног чвршчег зида изнад ког је
чак и нешто крова још остало пасмо тако заштичени од кише а донекле и од погибељи чекали да омркне надајуч се да че голф преживит душманско бесмислено расипање минобацачке муницие на један тако безначајан и нерентабилан циљ како се небисмо морали пиешке врачат у рејон размјештаја
а највечи проблем нам је престављало то штосмо мислили да чемо се у овој спасилачкој мисији задржат сасвим кратко пасмо кренули недовољно опремљени шточе реч дасмо имали само неколко цигарета уза се штое доприњело порасту нервозе па касмо испушили тих пар цигарета
мој шиљо је мени вако казо - јебенлити дан каси прво слово научио и још ти јебен прву сликовницу коју си у руке узо требам овџе погинут због твоје изопачене склоности ка кљигама и то баш сад кад алији сковача и слоби канаринцу у дејтону заврчу руке и чвоке им ударају
да потпишу прекид ратних дејстава - а јасам се добродушно осмјехиво и вико свом шиљи нека болан кад ово проџе разумичеш дае ово можда и најхуманији задатак на ком смо били за све ове ратне године но отад проџоше многе године тиеком коих сам помно посматро како се посљератна
стварнос обичне домаче фукаре претвара у меџуратно сновиџење зле сиротиље и небројено се пута освједочио да кљиге а поготово оне из школских библиотека усеби носе разорнији набој од оног из минобацачких мина осамдесетдва милиметра и да су те кљиге раниле па и убиле
више мозгова нег мине и куршуми штосу ранили и убили чељади у рату кои је и избио превасходно због кретенских кљига из коих су хорде кретена сисале кретенлуке и вјеровале уњих упркос властитим чулима а такое морало бит јер да џаба вам и закурац вам чула кад немате разума
да ваљано процесуира чулима прикупљене информацие и да их интегрише у поуздан и разумљив те логичан и конзистентан обавјештајни и оперативни извјештај па стога ја касе год сјетим те згоде и шиљиних риечи самоме себи поновим
- јебенлити дан каси прво слово научио и још ти јебен прву сликовницу коју си у руке узо
америка се усвој вакат могла подичит одиста одважним и способним летачима меџу коима су били дејвид меккембел кои је своим хелкетом у само једном дану оборио чак девет јапанских зракоплова од коих су седам били окретни зеке ловци па дик бест кои је један од само двоице пилота
у повиести кои су тиеком само једног дана успјели потопит два носача авијона своим бонбама а нетреба заборавит ни џимиа дулитла кои је имо муда да подигне шеснес мичел бонбардера са палубе носача авијона премдае риеч о тромим зракопловима за полиетање са копнених писти и да њима
први пут избонбардује токио показујуч јапанским милитаристима да нису баш недодирљиви усвом кокошињцу кошто сви милитаристи воле виероват нит треба заборавит ричарда бонга и томиа мекгајра кои су се у своим лајтнинзима натјецали за титулу најбољег зрачног аса америчког ратног
темељни а ја чу на то додат и искључиви проблем свих затуцаних друштава јес непостојање једног аршина за мјерење и једног кантара за вагање идиотлука веч свак своје идиотлуке мјери једним а туџе другим аршином и своје идиотлуке вага на једном а туџе на другом кантару а тако стање
се продужава до у недоглед јер да затуцана друштва гаје презир и према свим аспектима разума уљкучујуч ту и логичко мишљење те тако ако се и појави нетко коме закржљала интуициа говори дае одсуство јединствених миера за идиотлук извор свих других недача он обично нема довољно
развиене умне способности да то артикулише па се онда и његова критика постојечег стања сведе на посезање за још једним паушално одреџеним аршином и још једним небаждареним кантаром и тако се маниакални и макабрични плес затуцаности наставља а чак и кад би се меџу вама појавио
стварности без велке недаче нит је кад било нит че је кад бит па зато мени кад год нетко рекне ево ова моја стварнос... ја га одмах прекинем и рекнем му де извади недачу да видим колка ти је па акое мала ил ако уопче нема недаче само му рекнем хај се ти фино врати оклен си и дошо
а стварнос остави нама кои је имамо чиме подњет а тако сам се ја једном затеко у кафани с неким друштвом па један из друштва извади своју недачу а немаш је шта виџет нако колко она гумица за брисање на графитној оловки па га питам џе си болан небио узо ову недачу
и шта зашта че ти? узо сам је у сарајву, одговори он, да имам доказ да стварнос постои и дасам ја уњој. јесул теби уопче живи родитељи? опет га упитах. јесу, вели он. па што те нису научили да се недача за стварнос море купит само у овлашченој стварности
Danas sam Allegru posljednji put uzeo u naručje, ali ovaj put bez njenog čudesnog predenja kojim je Amri uljepšavala šesnaest, a meni posljednjih deset godina i njime nas podučavala tajnama od kojih je život satkan. I kada je bolest uzela maha, Allegra nas nije prestala
podučavati i podsjećati koliko je važno voljeti, ali ne sebično, već voljeti ljubavlju protkanom odgovornošću i nesebičnošću. Odluku da se borimo za život i za ljepotu donijeli smo Amra i ja. Allegra je sigurno znala da je ta bitka protiv podmuklog neprijatelja već izgubljena,
ali učestvovala je u njoj dostojanstveno i postojano kako to mačke samo znaju, borila se svom snagom svog sićušnog, a opet kao Leotar velikog srca. Borila se, da bi nam do kraja otkrila možda i najveću tajnu - život je vrijedan življenja, ako je prožet ljubavlju, a smrt nije
и јасам џецо знао чинит свакакве билмезлуке уживоту и још истрајават нањима јер да мие углавном недотупавна чељад скретала пажљу да неваља то што чиним а ја тад нисам знао да и недотупавна чељад понекад море казат паметну риеч нако ко чорава кокош што наџе зрно кукуруза ил шенице
у пржини ал кад би ми нетко разборит и паметнији одмене казо немој болан чинит те билмезлуке измене би прво одвратила таштина казавши шта ти мени имаш говорит шта да чиним а шта да нечиним ал бих одмах посље тога размислио о савјету штосам га добио и углавном бих га и послушо те
сам се тако лишаво једног по једног билмезлука усвом животу а ако се питате што мие толко дуго требало да их се лишим е то сте вала и сами себи могли огдоворит и казат та ние се кепи ни мого брже лишит билмезлука по основу савиета разумне и паметние чељади јер дае худник живот