Thread by @KulaVremena

Преносимо текст са фејзбук странице Слика Старог Ниша и околине који је написао историчар Милан Ранђеловић

МАЛИ КАТЕХИЗИС НИШКОСТИ ИЛИ ЗАШТО НЕМА ОСНОВА ЗА САМОПОНИЖАВАЊЕ У НИШЛИЈЕ

На фотографији Бећир-бегов конак и поглед на Саборну цркву у Нишу

#СтариНиш #Ниш #Србија

Драге #Нишлије (и они који се сматрају њима), било које да смо генерације, у ком год делу града да живимо и какав год да нам је породични педигре, сви ми чули смо немали број пута да се за сваки траљаво одрађен посао, јаваш-јаваш лењост ... ⤵️

... килаву администрацију, прљаве улице и немар према јавном добру/имовини, неваспитање, непоштовање и безобзирност према комшијама и другима дâ једноставно оправдње "ех, пусто турско..." ⤵️

"Ех, пусто турско.... да смо и ми били као Војвођани под Аустријанцима и овде би све било као под конац, народ би био вредан и васпитан, град европејски и развијен, а села богата и уређена." ⤵️

Овакав став дубоко је уткан у менталитет многих локал патриота, каљајући чак и најлепше ствари због којих бисмо били (или већ јесмо) поносни на град у којем живимо. ⤵️

Како од оваквог става, који оставља 'горак укус' у устима, нема веће неистине у историји читаве јужне Србије, подсетимо се на неке неспорне историјске чињенице из 19. века које издвајају Ниш као посебан и јединствен не само у земљи или региону, већ и шире. ⤵️

Само у 19. веку Нишлије су 12-15 пута устајали против османских власти, што је више него него поједини делови Србије током читавог османског периода. "Ћути, има и горе" није био став који је приличио Нишлијама. ⤵️

За време Османлија били смо само раја – нетачно. Први Нишлија који је признат за богаташа и угледног трговца-занатлију јавља се још 1817. године, а то је Риста мутавџија. ⤵️

Око 1840. јављају се #Срби мећу османских земљопоседницима, а око 1850. поједине чорбаџије као Чохаџићи... уживају аустријско држављанство, отварају филијале у Аустрији, опремају куће намештајем од махагоније и купују уља на платну из Западне Европе (Ј. Г. фон Хан, 1858) ⤵️

Нишлија је 1845. продавао своју кафану у Алексинцу која је имала сто за билијар. Нешто пре тога #Његош је изградио своју чувену Биљарду (1838). У исто време рабаџије из Ниша држе монопол на деоници Ниш-Београд, што кнез Милош покушава да сузбије због одлива новца из Кнежевине.⤵️

Били сте неписмени под Турцима, град је био касаба – нетачно. Школство и образовање у Нишу били су одлично развијени за 19. век. Настава се вршила по околним манастирима, 1821. Ниш добија грчку школу, а 1844. јеврејску и српску која је обновљена 1861. и примала до 350 ученика. ⤵️

#Ниш спада у првих осам градова Османске царевине у којима су подигнуте руждије, исламске класичне гимназије у којима се поред курана изучавала калиграфија, турски, персијски и арапски језик. Нишку руждију похађао је Тодор Станковић (1852-1825), српски политичар и дипломата. ⤵️

Били сте неписмени под Турцима, град вам је био касаба II – нетачно. Осим уз мектеба и дервишких текија, Ниш је и пре ослобођења имао секуларну библиотеку. Основана је око 1862. и радила је при Бали-беговој џамији. Прва библиотека у Нишу помиње се још 1637. године ⤵️

Нишлијке су лепе жене – тачно, али су и самосталне; знају и да буду бесне. Године 1849. отворен је затвор за жене у Нишкој тврђави, а око 1860. две #Нишлијке осуђене су на казне затвора од 5 и 15 година – прва је мужа запалила, а друга је свог пребила на смрт. ⤵️

Ни Нишлије нису били цвећке. Додуше, описани су као обично тихи, врло прагматични људи, умешни у стицању добити; подвлачи се да су им породица и дом на првом месту, без обзира каквог имовног стања били. ⤵️

За време Османлија Нишлије нису дозвољавале да им се жене и кћерке муче. Феномен у тако патријархалном друштву јесте обичај да Нишлија иде на пијац, а не жена, сматрајући тегљење мушком обавезом. Ко је имао слуге, ишао је са њима, обичан човек са синовима. ⤵️

Ипак, када дође време да се дреше кесе и слави читаве кафане западале су у колективно лудило. Такво афективно стање данас новотарци и хипстери називају #дерт (пошто, као, звучи романтично и турски). Османске новине су јасне – #карасевдах (Tuna gazzettesi).⤵️

У карасевдаху немали број Нишлија бацио би се у Нишаву, пијан и занесен, директно из кафане. Гласног, насмејаног или не, Нишлију у карасевдаху није било паметно дирати, још мање провоцирати. ⤵️

Један наш суграђанин је тако пре 140 година у повратку из кафане затекао кући своју госпођу са њеним пријатељем. Обоје их је упропастио, да се на крају бацио у Нишаву из беса, јер више није знао шта да им ради (Tuna gazzettesi). ⤵️

Године 1857. Ниш је добио телеграфску станицу (телеграфхану). У њој су радили Французи.

Саборни храм у Нишу (~1856) био је највећа српска православна богомоља до изградње Храма Светог Саве у Београду. ⤵️

Године 1862/63. у Нишу је основана прва ислахана у Османском царству, занатска школа за децу без родитеља. Ванредно талентована деца из ње настављала су усавршавање шустераја, ћилимарства или кожарства у Цариграду, Фрацуској или Белгији. Похађала су је деца свих вероисповести.⤵️

Године 1863. у Нишу је основана претеча данашњег Ниш Експреса – прва османска 'Шпедитерска компанија за превоз робе и путника'. Имала је монопол на релацији Београд-Ниш-Софија.⤵️

Комунално уређење. Крајем 1860. и око 1870. Ниш је добио комуналну службу која се старала о градској чистоћи, инсталирана је улична расвета (фењери на уље и угаљ), а главне варошке махале одвојене су јендецима у које је бацан шут који је #Нишава носила.⤵️

Године 1863. у Нишу је основан први османски фонд за развој пољопривредних газдинстава (менафи сандук). Користили су га сељаци свих вероиповести. Касније је од овог фодна настала "Зират банкаси", данас највећа турска банка.⤵️

Индустријализација/механизација. Крајем 1860их – почетком 1870их за потребе нишких сељака из Западне Европе наручују се вршалице и косилице, а на Нишави у граду ради неколико парних млинова.⤵️

Нишко село током 19. века изузетно је развијено и богато. Богати сељаци траже од градских власти да им се наруче мерино овце из Шпаније и грла из Анадолије (1844)⤵️

А око 1860. јављају се прва села која су се откупила од својих муслиманских господара, престају да плаћају харач и постају слободна. ⤵️

Око 1855. #НишкоВиногорје доживљава бум ✅

Године 1858. из Нишког среза извезено је око два милиона гроша у вину, док је у то време Кнежевина Србија плаћала 2,5 милиона гроша трибута Високој Порти. ⤵️

Вино је после жита, дувана и живе стоке био тек четврти извозни продукт Нишлија у то време.⤵️

Нишки сељак је био толико вредан, да је након ослобођења 1879. дотадашњи закон о опорезивању морао да се мења. ⤵️

Сељаци Нишког среза успешније и умешније су експлоатисали земљу и гомилали производе од сељака у северним деловима Кнежевине Србије, па је постојала опасност да линеарни порез од њих створи богаташе, док би сељаци на северу остали земљорадници.⤵️

Горепоменути потенцијал нишког краја, наравно, није могао да се сузбије, па нишки сељаци на прелазу између 19. и 20. века пролазе кроз још један бум. ⤵️

Тако је, на пример, трговац Димитрије Марковић извезао 1252 грла бивола и волова у Египат (1909). Такве туре понавља још два пута. Марковић није био чак ни у 10 највећих сточних трговаца у Нишу.⤵️

Шта побројано, шта не побројано, нека неко паметнији настави. Углавном, оног трена када овакве ствари будемо имали у глави третираћемо једни друге много боље и поштовати #Град #Ниш као да нам је дом са обе стране улазних врата.

Hi @threadreaderapp unroll thread please