Thread by @nikad_dosta88

"У филму “Дара из Јасеновца” имали сте прилике да видите и глумицу Татјану Кецман која је одлично одглумила часну сестру Барту Пулхерију.
Логор Јастребарско су водиле римокатоличке часне сестре ”милосрднице”, а на њиховом челу се налазила часна сестра Барта Пулхерија, иначе

рођака усташког доглавника Мила Будака, аутора хрватског плана за решавање српског питања—”једну трећину убити, другу протерати, а трећу покатоличити”.
Бестијалности сестре Пулхерије и Грациозе као и других редовница Светог Винка Паулског, највише би се очитовале у редовном

пребијању деце у току „верске наставеˮ која је била организована у локалном римокатоличком храму Цркви Светог Паула.
Евентуални пропусти у процесу усвајања наведеног знања, сурово су кажњавани премлаћивањем деце или коришћењем „специјалне казнеˮ под називом „крампусˮ. У локалном

говору становника јастребарског подручја, реч „крампусˮ имала је значење „ђавоˮ.
Сама казна састојала се у поступцима које ћу сада покушати детаљније да опишем.
Како је „настава веронаукеˮ извођена у подрумским просторијама храма од пет часова ујутро, у случају „тежег васпитног

прекршајаˮ (рецимо поспаности код деце), часна сестра Грациоза наредила би казну „крампусˮ. Затим би сву децу (без разлике, да ли су учествовала у „прекршајуˮ или не) из подрумских просторија одводили у тавански простор и ту их остављали у потпуном мраку.
Након тога, усташки .

војник који је имао задатак да непосредно изврши казну, пред престрављеном децом појављивао би се прерушен у костим „ђаволаˮ, са батеријском лампом, којом би осветљавао своје „демонски искежено лицеˮ у једној руци и тешким ланцем од гвожђа у другој руци. Потом би снажно „витлаоˮ

тим ланцем насумице ударајући децу.
Након наведеног премлаћивања, много деце би остајало „на месту усмрћено”, а преживели би често били трајно осакаћени и са видљивим ожиљцима на телу.
Једном приликом, у току извођења злочиначког „крампусаˮ, једна девојчица је успела да ухвати

своје око у руку, које је јој било избијено када ју је у главу погодио гвоздени ланац.
Поменуту девојчицу сестра Грациоза је одвела у кухињу и послужила јој чај, за који је рекла да ће од њега „вјечно заспатиˮ.
Логор Јастребарско је био за децу старости од шест месеци

до четрнаест година. Већина деце логораша је била смештена у просторијама дворца Ердоди и баракама које је италијански окупатор 1941. године изградио за смештај војних коња.
Смртност је била велика па је свакодневно долазио локални гробар и дечја тела сахрањивао на ливади,

јер по тадашњим хрватским законима, православна деца нису могла бити сахрањена на месном гробљу. Такође од убијене српске деце у Јастребарском часне сестре су правиле сапун!

Од око 3.330 деце која су пристигла након отварања логора у јулу 1942. године до октобра 1942. године умрло је чак 768