дошо бог у сарајво па отишо прошетат ферхадиом ал га неко ситно џете препозна и узвкну нуто дошо бог у сарајво па чељад стаде прилазит богу да му се изјада и да му рекне своје мишљење о овој ситуацији ил једнотавно да му изразе добродошлицу и позову га на спаљени чевап од мркве
а билое и оних кои су пружали рекламне материале своје странке и зафаљивали се на посјети ко да су они заслужни за тај значајни догаџај а виес се очас прошири читавом чаршијом па се чељад из свих њених чошкова стаде сљеват према вјечној ватри а меџу њима је било и оних кои су
с нескривеним поносом говорили прво ју ту па тораби па ево сад и бог нек је и нас коначно кренуло а бог је стајо пред вјечном ватром и слушо све те притужбе и јадања ал и меџусобна тужакања а касе кроз ону гужву пробио и мали абдо философ и упито бога каче кико добит улицу
и знаде ли дае њему пензиа само двјесто марака бог немочно рашири руке па рече - немојте људи ко бога вас молим
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
дошо напунпани чеда у сарајво да брани новалича а ја се питам хочел сиротиље икад разумит дубину тог неољотичевског метрополистичког зла које их посматра ко микробе дорасле исљкучиво до позицие нужне жртве ил нужног злочинца па онда зло доџе да им подјели атрибуте ко бонбоне и
помилки жртву по главици а злочинцу приприети прстичем и још зло очекује зафалнос штое губило вриеме на сиротиљске микробе а кад злу нетко постави смислено питање оно само ево вако напучи уснице и надмено искрене главицу ко бива неморете ви то разумит јасам прожет духом метрополе
а ви сте фолклорни остаци затуцане прошлости што и ние посве нетачно ал је ружно кад таке оцјене даје неољотичевски трансформерс обогаљеног етхоса ужаснут пред помишљу да у прекодринским забитима можда и нису сви подјељени на нужне жртве и нужне злочинце и да се те забити
дошо бог у сарајво па отишо право у меџурелигиско виече и љутито их запито
- шта ви оно говорите сиротиљама па мени то приписујете?
- па понављамо им оне твоје заповиести неубиј неукради и тако даље, одговорише меџурелигски виечници
- незнам ја ткое вама то преводио, одврати бог, ал ништа ја отога нисам казо нит се ја разбацујем риечима кад командујем веч сам само издо наредбу нелажи фукаро а ви умјесто да извршите нареџење претворили га у закон и још га издјелили на чланове да вам измеџу њих рупе остану
- па немамо ми моч да путујемо кроз вриеме и неморемо се сад врачат у далеку прошлос и поправљат грешку, потужише се меџурелигиски виечници
касу се почели миешат са другим народима и схватили да им је повиес једнако мучна погана и јадна ко и њихова енглезе је уфатио некакав стид што диеле толко сличности са фукарама па су сјели да маштају и намишљају свакакве лажи путем коих су промиенили своју повиес и претворили је
у узбудљиве и поучне приче о краљу артуру и витезовима округлог стола те о робину худу и његовој витешкој оданости краљу ричарду лављег срца па су те приче постале благо читавог свиета и нема ситног дјечака од јапана до парагваја кои ние машто да буде робин худ ил бар ланселот
ако веч не и артур нит ситне дјевојчице од јапана до парагваја која у снатрењу себе ние виџела ко гиневру ил мериен јер да те узбудљиве и поучне приче немогу надахнут само оно штое веч при роџењу издахнуло и зато де ми се скините скурца с тим вашим
једночинка за извоџење на школским приредбама у ош мустафа бусулаџич
једном је мали филип одлучио својој мајчици за осми март припреми изненаџење пае данима приљежно увјежбаво маџијоничарску тачку коју је виџео у једном часопису за џецу и младеж и која се састојала од претварања
плетаче игле у ружу коју је наумио даровати својој мајчици за њен благдан ал обузет жељом да своју тачку доведе до савршенства посве је заборавио на неке ситне ал ипак важне детаље меџу пае тако посве сметно с ума да те године осми март пада у неџељу због чега су га дочекала
затворена врата цвјечаре а ниџе друго ние мого пронач ружу и једино му је преостала могучнос да је украде из нечие башче но од те идеје је одусто касе сјетио риечи које је његов тата често изговаро самоме себи џе ми би памет па да из туџе башче берем цвиет ал онда му на ум доџе
дошо бог у сарајво па крено у виече министара да им упише неоправдане а успут срео једног ојаџеног махалског метиља па га упита
- јел ти махалски метиљу штае тебе тако ојадило?
- ма ево се питам каквим смо дјелом заслужили таку казну да си нам
баш оног кепиа моро натоварит на грбачу, одговори махалски метиљ
- лиепо је што овџе чувате традициу која налаже да сваки мој наум погрешно разумите, каза му бог, јер да нема те традицие можда бисте и схватили да то ние никаква казна веч милос којом сам вам кепиа
натоварио на грбачу да и ви имате шта негират
- а што ми онда стално осјечамо дасмо под казном? упита махалски метиљ
- па зато што и јесте под казном, одврати бог, ал вам је мемла оштетила и чулну перцепциу и умну способнос те стога невидите тко вам одиста чучи на грбачи
посматро сам из прикрајка дискусиу два освиештена етничара од коих је један бошљак а други срб и кои су очито стекли инпресивно искуство у таким пропаганднопромиџбеним активностима по друштвеним мрежама па су са лахкочом која је умени изазвала дивљење и одбљесак зависти
жонглирали цитатима и волејима напуцавали фразе један на другог а та њихова расправа привукла мие пажљу стога штое изашла из уобичајених псеудополитичких и псеудоповиесних оквира и одважно ступила у лавиринт интердисциплинарности у којој је било не само друштвених и хуманстичких
веч и природних знаности па су тако ова два трудбеника салвама аргумената један другом доказивали дае његов етникум генецки неспособан за фашизам а ништавнос па и суманутос своих аргумената амортизовали су густином ватре но ја се лично у дискусиу нисам укључиво јер да ми уопче