једном сам ја у одмаклој тинејџерској доби забегенисо једну синпатичну џевојку неколко година стариу осебе и можда се никад небих одважио дае покушам освоит да нисам сазно да се она пасионирано бави оностраним и паранормалним појавама те ја тако
доџох на идеју да њу и њене дви нешто мање синпатичне другарице позовем косебе на сеансу призивања духова што оне с одушевљењем прифатише а касмо се окупили и погасили сиалице па сјели за сто ја их упитах кога хочете да призивамо нашта оне рекоше хајмо призват шербеџиу да нам
рецитује недај се инес а ја им на то казах јестел вас три уопче нормалне како чемо призиват жива чоека ние он заправе мртав нег само тако изгледа говори и живи и зато чемо сад по мом избору призват тракла из пакла а касе мало касние појави траклов дух освиетљен некаквом
плавичастом и магличастом свјетлошчу моје гошче се мало уплашише његове униформе и његовог помало одсутног погледа незнајуч дае њему то пошљедица од силних дрога а не од тупила ко услучају шефиковог погледа а и тракл се мало унезгоди крај толко жемскиња у истој просторији па ја
морадох некако прекинут ту нелагоду и стога казах хајте вас три своим кучама а ја одох с траклом попит виљак у балкану и тако тракл и ја изаџосмо у густу зеничку ноч са небом које је над нама чврсто стајало ко поклопац кавког големог шахта и стигошмо у балкан тамам касу у кафану
улазили екин и фејза кои се осрца обрадоваше видјевши какво им друштво водим пасмо ту сједили и љуштрили виљаке и разговарали о поезији и другим важним животним појавама које су у тракловом случају уједно биле и смртне појаве да нисмо ни примиетили да се примако фајронт што нас
све помало растужи јер да нам је било жао прекидат тако угодно дружење и тако садржајан разговор током ког се знало десит и да тракл извади своју официрску биљежницу и уњу прибиљежи неке од екинових реченица а фејза је посвом обичају тјеро шегу па ко бива нехотице мене звао
траклом а тракла елисом штосмо и тракл и ја доживљавали ко конплимент јер дасам ја тад желио бит пјесник а тракл је тад желио бит млад и жив и сречом те се фејза сјети да дучан у угловници ради до поночи те узе такси и оде по виљак а мисмо га чекали испред кина централ џесмо екин
и ја објашњавали траклу значење риечи попут комитет и халда и јалиа а тракл је све то удивљено слушо и говорио ах па као дасам и ја зеничанин толко мрака и њежности и страсти има у утроби овог необичног града а у том се часу фејза врати са флашом виљака и флашом влахова па се
запутишмо у парк шетајуч под крошњама кестенова и брестова и јабланова све до базена са фонтаном крај ког је на клупи сједио симо мрак кои се прво мало припаде мислеч од тракла у оној плавичастој свјетлости и униформи дае народна милициа па крену бјежат а екин му довикну стани
симо нашта симо у трку одврати стани ти тебе нитко негони ал се онда симо мрак сјети дае у фејзиној руци угледо флашу влахова па схвати да тракл можда и ние орган реда и врати се назад на клупу па се посвети оном влахову узимајуч веома мало учешча у разговору кои се нехајно крето
перивоима духа ал се непрекидно врачо питању метафоре за коју смо сви интиутивно осјечали дае истоврмено и нужна и сувишна а почесто и погубна у поезији а симо мрак кои је умеџувремену струсио онај влахов па и наш виљак докрајчио упита монци имател ви ишта за попит нашта екин
фејза и ја слегнушмо раменима и казашмо нема више симо ал се онда тракл кои је био санитетски официр досјети па из своје торбице извади флашицу шпирита за медицинске потребе а симо мрак раздрагано шчепа флашицу пае струси усебе у само три гутљаја а тракл је удивљено гледо час у
симу мрака кои лоче шпирит час у фејзу кои је преко комнитерне добио повјерљиве извјештаје о витенштајну и знао објаснит значења риечи на језицима које уопче ние говорио час у екина кои је о поезији говорио са једнаком страшчу ко и о пички час умене кои се зовем елис а час
у онај хучечи мрак оконас кои је зеницу чинио барокним узлетиштем у свиетлу будучнос па тракл рашири руке и коначно се осмиехну казавши та ја нисам мртав јасам у џеннету
мени све нешто буде жао брукат народну милицу којој овџе гуланфери некад знају и шапку узет из пуке обиести па их онда народна милициа скрушено моли да јој врате отети дио службене униформе јер да меџу народном милициом има и честитих субјеката кои настоје да обаве свој посо
ускладу са своим скромним могучностима ал има и таких кои науче подигнут слушалицу па се бахате јер да су научили више од своих предака и роџака у селу и тачно чу почет снимат своје разговоре сњима кои теку отприлике вако
- добардан зовем да пријавим нарушавање јавног реда и мира од стране говеда на сузукиу
- господине мого бих вам ја написат прекршајну приаву због тог вриеџања
- одлично јер да чеш тако коначно утврдит идентитет јазавца под кацигом
малое шта горе ко кад милициа мисли дае доста заметнут се пендреком па заслужит поштовање упоркос безмудости и непознавању не само закона веч и опчих принципа на коима друштвени односи почивају па им онда чоек мора држат предавање ко да су мали шефици тек уписани на курс за
милициу и објашњават им дае милициа док је у униформи несмие имат ниедног бога осим његовог височанства граџанина кои некрши закон и ниедног шејтана осим хамеља кои крши закон и још им објашњават да ние посо граџанина да осигурава техичке и материалне услове за спровоџење
тактичких радњи и поступака народне милицие веч је то посо надлежног министарства и других тиела извршне власти које та милициа чува скупа с тиелима суцке и законодавне власти и још се чоек следи и пренерази кад схвати да у народну милициу упошљавају чељад која незна штае
београд је на добром путу да поново преузме улогу јужнословенског пиемонта ал касе то деси нече бит ни времена нит разлога за славље јер да че статус макар и синболичне приестолнице јужних словена од београда захтиеват исплачивање старог дуга у виду бесконпромисног обрачуна са
властитим балинлуком и са властитим махалским метиљима коих се умеџувремену накотило преко сваке миере и тек кад тај обрачун буде окончан јавиче се и разлог за славље ал би се лахко могло десит да усљед умора празновање изостане и умјесто њега да се београд задовољи тиме шточе
задовољно отхукнут и казат доброе прошлое ал јебенлига ко дае то мало касе све узме уобзир и касе сагледа с каквим се унутрашњим душманом београд моро суочит у немилосрдном боју за своим вариететом балинлука кои слави своје џозе и бусулаџиче и кои је сумљичав према своим сушичима
pred zoru me probudi žustro čavrljanje dvije inspektorke iz uprave za indirektno oporezivanje snova
donekle razumijevam svračji jezik ukoliko je riječ o normiranom standardu pa sam nekako razabrao da je tema diskusije nekakav blećak iz komšiluka koji uporno sanja
tuđe snove te nedovoljno jasan zakon koji ne tumači nedvosmisleno da li bi određivanje poreza na njegovo sanjanje predstavljalo duplo oporezivanje
nije me zanimao ishod ove profesionalne rasprave a ni kreštanje mi se više nije slušalo te metnuh tabakeru u džep i izađoh
da prošetam parkom ispred zgrade i da odgledam uvijek ljubak prizor rađanja sunca nad trebevićem
no umjesto nekoliko tustih i umilno guzeljavih mačaka i jednog sivog hrsuza sa bijelim repom i čizmicama na nogama koji se već danima ponaša kao sarajlija u kampu u zaostrogu u parku
ако веч невјерујете свом кепиу дае онај рат прие фртаљ стољеча био фукарска фолклорна приредба са пуцањем и подврискивањем по унаприед утврџеном сценариу онда барем погледајте какве одлуке доносе ови данашњи кризни штабови и министарства диљем ове дејтонлучке торине у коима сједе
изданци етничарског злодуха оличеног у оној троици штосу везали чворове на бајрацима да им више погана имена неспомињем па чете схватит да памет тог злодуха ништа смслено неморе намислит нит учинит веч само покушава да опонаша смисао у складу са своим могучностима које би било
сувише благонаклоно назват скромним јер да могучности које су барем скромне неби у вако неизвиесној и динамичној ситуацији правиле кретена осебе и доносиле одлуке о отварању фирзерских салона три дана унаприед непомишљајуч штасе све море десит у та три дана па че морат опозиват