Јутрос што сам имао борбу са кучетом пулина, мала луталица као пола векне хлеба. Крећем на посао излазим, заскочи ме "неман" коврџава, покушавам да се отмем иде за мном, најгоре од свега кад уђем у кола он оде испод. 10 минута ми је требало, доносио сам му да једе, па сам утекао. 
А пре тога га однесем једно 10 м, па улетим у кола, ма какви одма ме стигне. И испод кола улети, морао сам се враћати да му нешто дам да једе, цвили и једе. Имам шар планинца, стафорда и патуљастог пинча, жао ми је што нисам могао и малог пулина
Али знате како је то на селу, попуштају их и баце у њиве или канал, неки људи каменог срца. Најстрашније се у ми оне приче о завезаној кеси и кучићима, сетим се одмах и Јесењинове песме о керуши... Јебем те животе.
Немо, ко од милости ил среће,
Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће,
Као златни сјај звезда, у снег.
(слика је само илустрација, али сваки пулин је исти на свој начин)
Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће,
Као златни сјај звезда, у снег.
(слика је само илустрација, али сваки пулин је исти на свој начин)
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
