Thread by @enamabula

Ko pročita ovaj dugačak niz postaće antivaxer ili će umreti verujući u nauku, Izbor je na vama.
Jonas Salk otac polio vakcine je bio eugeničar. Zato prezirem sve ljude koji se pozivaju na stare vakcine zahvaljujući kojima smo navodno iskorenili dečije bolesti.

Kao što Villiam Carlsen izveštava u svom SFGATE članku „Virus nevaljalaca u vakcini:“ Salkova vakcina proizvedena je zapravo uzgajanjem živog polio virusa na tkivu bubrega od azijskog rezus majmuna . Tada je virus ubijen formaldehidom. Dakle, kada je vakcina ubrizgana u (1/57)

ljude, mrtvi virus je stvorio antitela koja su mogla da se odbrane od žive poliomijelitisa. Kakva jednostavna, lepa ideja. Ili se bar tako činilo.

Šta milioni ljudi koji su ubrizgani nisu znali, niti bi to znali sve do 1959. godine, kada je Bernice Eddi, gledajući u svoj (2/57)

mikroskop Nacionalni institut za zdravlje (NIH), otkrila da ćelije bubrega majmuna, iste one vrste koja se nekada proizvodila vakcine, umirali su bez poznatog uzroka. Pa je eksperimentisala.

Pripremila je ekstrakte iz bubrega od osam do 10 rezus majmuna. Zatim je (3/57)

ubrizgala male količine ispod kože 23 novorođena hrčka. Za devet meseci, na 20 životinja su se pojavili „veliki, maligni, potkožni tumori“ - i svet se zatresao. Ili jeste?

Eddi je pokušala da proširi vest

Užasnuta time što bi majmunski virus mogao da kontaminira čuvenu (4/57)

vakcinu protiv poliomijelitisa, Eddi je 6. jula 1960. godine podelila svoja otkrića sa dr Josephom Smadel-om, šefom odeljenja za biologiju NIH-a, koji je ukratko odbacio tumore kao bezopasne „grudice“. U međuvremenu, u laboratoriji Pennsilvania Merck, dr Maurice Hilleman (5/57)

i dr Ben Sveet su izolovali virus. Nazvali su ga Simian Virus 40 ili SV40 jer je to 40. virus pronađen u tkivu bubrega rezus-a. Toliko o čudotvornim lekovima.

Ipak, činilo se da smo do tada pobeđivali u ratu protiv dečije paralize. Šezdeset posto stanovništva, oko 98 (6/57)

miliona Amerikanaca, dobilo je najmanje jednu injekciju vakcine Salk i broj slučajeva je ronio prema dole.

Istovremeno, oralna polio vakcina koju je razvio virolog Albert Sabin bila je na završnim ispitivanjima u Rusiji i Istočnoj Evropi. Dobili su je desetine miliona (7/57)

ljudi i bila je spremna za licencu u SAD-u. Njegova velika razlika bila je u tome što je za razliku od Salkove vakcine Sabinova verzija sadržala živi, ali oslabljeni oblik polio virusa koji je „obećavao“ doživotni imunitet.

Srećom, službenici američke službe javnog (8/57)

zdravstva (PHS) sproveli su testove i pronašli SV40 i u vakcinama Sabin i Salk. Američki PHS procenio je da je trećina Salkove vakcine zagađena i da SV40 izaziva rak u laboratorijskim životinjama. Zamislite korporativnu i vladinu paniku zbog ove vesti, koja je manje od (9/57)

blago podeljena sa javnošću.

Početkom 1961. godine, službenici PHS su se tiho sastali sa najboljim savetnicima agencije za vakcinu. Čudno je što agencija nije pronašla dokaze da je virus štetio ljudima. Ipak, u martu su zvaničnici naredili proizvođačima da eliminišu SV40 (10/57)

iz svih budućih vakcina. Usvojeni su novi planovi za neutralizaciju zagađenih zaliha semena virusa poliomijelitisa i afrički zeleni majmuni bez SV40 korišćeni su za pravljenje masovne vakcine umesto rezus majmuna. Još majmunskih poslova.

Neverovatno je da se zvaničnici (11/57)

nisu setili kontaminirane vakcine Salk, odnosno zaliha dužih od godinu dana. Ostalo je u rukama doktora zemlje. Oni nisu obavestili javnost o kontaminaciji i uticaju SV40 na novorođene hrčke. Njihovo čudno obrazloženje bilo je da bilo kakve negativne informacije mogu (12/57)

izazvati paniku i dovesti kampanju vakcinacije u opasnost. Šta je sa milionima ljudi koji su uzimali vakcine? Nisu li bili dovedeni u opasnost?

Prvo obelodanjivanje

Priča o kontaminaciji vakcinom Salk uvukla se na mačje noge 26. jula 1961. godine na stranicu 33 Nev Iork (13/57)

Timesa. Izveštava da su Merck i drugi proizvođači zaustavili proizvodnju dok nisu uspeli da izvade „majmunski virus“ iz vakcine. Upitan za komentare, američki PHS rekao je da nema dokaza da je virus opasan. Osim, naravno, 20 beba hrčaka koje je oduvalo.

1962. godine, (14/57)

Harvardski epidemiolog, dr Joseph Fraumeni, pridružio se Nacionalnom institutu za rak i dobio je zadatak da otkrije da li je došlo do povećanja raka među onima kojima je ubrizgana Salk vakcina. Sa dve kolege, Fraumeni je testirao uzorke vakcina od maja i juna 1955. (15/57)

godine, prvih meseci nacionalne kampanje imunizacije. Zatim su rangirali uzorke prema „ne“, „niskoj“ ili „visokoj“ količini SV40 koju su sadržali.

To je bio jedini put da su američki zdravstveni službenici izmerili takav nivo u vakcini 55-62. Pohranjeni uzorci su kasnije (16/57)

bačeni. Fraumeni je precizno naveo gde su kontaminirane vakcine distribuirane tokom ključnih meseci. Kalifornija je primila vakcinu sa niskim nivoom virusa. Studija je takođe proučavala stope smrtnosti od raka za decu od 6 do 8 godina, vakcinisane tokom tog uskog (17/57)

vremenskog okvira, i pratila je grupu četiri godine.

Nalazi objavljeni u časopisu Američkog medicinskog udruženja nisu pokazali značajnu razliku u smrtnosti od raka u državama sa visokim ili niskim nivoom SV40 u vakcini u poređenju sa smrtnim slučajevima od raka u (18/57)

državama bez SV40 u vakcini.

Ipak, nekih 14 godina kasnije, nakon „izolovanih izveštaja“ koji virus povezuju sa karcinomom čoveka, Fraumeni je smatrao da treba pogledati još jednu grupu koja je primila kontaminiranu vakcinu. Ova grupa je bila predmet ispitivanja ranih (19/57)

60-ih u opštoj bolnici Cleveland Metropolitan. Da bi videli efekat različitih količina SV40 u vakcinama, istraživači bolnica su inokulirali novorođenčad iz uglavnom crnačkih porodica sa nižim prihodima. Primetno je da su se doze kretale i više od 100 puta od doze (20/57)

preporučene za odrasle, što nije lepo učiniti toj crnoj deci.

Eksperimenti su trajali tri godine, u njima je učestvovalo 1.073 novorođenčadi. Većina je dobila Sabin oralno, za koji se kasnije pokazalo da sadrži SV40. Izveštaj iz 1982. godine u časopisu Nev England (21/57)

Journal of Medicine podmetnuo je ograničenja studije: da većina dece nije odgovorila; ali rakovima sa stvarima SV40 moglo bi trebati više od 17 do 19 godina da se pojave; i čini se da SV40 ima manje šanse da zarazi ljude oralnom vakcinom.

Uprkos ovim kritičnim (22/57)

napomenama, kreča je nazvala nalaze „umirujućim i u skladu s prevladavajućim stavom da SV40 nije kancerogen za ljude“. Zatim su zaustavili studije, tvrdeći da su „planine složenosti i prepreke u traganju za ovom određenom grupom i negativni rezultati do danas“. To je da (23/57)

se ne spominje njihov razarajući rasizam, koji bi godinama ostao deo vladine pozicije.

BOOM, 1988

U Bostonu su dr. Robert Garcea i asistent dr. John Bergsagel koristili novi alat, lančanu reakciju polimeraze, PCR, da bi pronašli par uobičajenih ljudskih virusa u (24/57)

tumorima mozga dece. U više od polovine tumora pojavio se drugačiji otisak DNK. Napokon ih je pogodilo da vide SV40.

PCR je mogao da pojača i najmanje fragmente DNK, čineći detekcije daleko verodostojnijim od ranijih primitivnijih testova na proteine slične SV40 u (25/57)

humanim tumorima. Nalazi su bili uznemirujući, ukazujući na to da su deca bila premlada da bi primila kontaminiranu vakcinu, ali ipak ih je virus nekako zarazio i ugradio se u njihove tumore.

Iste godine, dr Michele Carbone pronašla je mlečni tumor nalik na kore u (26/57)

laboratoriji u Nacionalnom institutu za zdravlje u Bethesdi, MD. Carbone je izveo niz eksperimenata koji su pokazali da je šezdeset posto hrčaka ubrizgalo SV40 srca, obolele od fatalnog karcinoma, mezotelioma. Nešto grozno se dešavalo.

Carbone je konačno upotrebio PCR za (27/57)

testiranje 48 humanih mezotelioma uskladištenih u NIH. Bio je zapanjen kada je njih 28 sadržalo SV40. PCR je nastavio da oslobađa talas otkrića SV40. Do kraja 1996. godine, desetine naučnika prijavilo je SV40 kod raznih vrsta kostiju i širokog spektra raka mozga, što je (28/57)

porast od 30 procenata tokom prethodnih 20 godina.

U Nacionalnom institutu za rak u Bethesdi, zvaničnici su postajali sve zabrinutiji zbog otkrića SV40. A ovi nalazi su bili od posebnog interesa za Fraumenija, koji je unapređen u direktora Odeljenja za epidemiologiju i (29/57)

genetiku raka NCI (Nacionalnog instituta za rak). Njegova rana istraživanja koja su zaključila da SV40 predstavlja mali ili nikakav zdravstveni rizik sada su bila pod izazovom. . .

Više o NCI, Nacionalnom institutu za rak

Smrtonosna istina je da se Nacionalni institut (30/57)

za rak (NCI-Frederick) i 37 partnera u misiji nalaze u Fort Detrick-u, oko 20 minuta od Bethesde, Mariland. U tvrđavi se nalazi Komanda medicinskih istraživanja i materijala vojske ISAMRMC . Primarne misije uključuju biomedicinsko istraživanje i razvoj. Ovde je razvijen (31/57)

virus AIDS-a, ali ne od majmuna.

U mom članku na mreži iz 2005. godine, AIDS virus: napravljen u SAD-u? , Izvestio sam da „dr. Robert Strecker je ukazao da je virus AIDS u stvari razvio Nacionalni institut za rak, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (VHO), (32/57)

u laboratoriji u Ft. Detrick u Marilandu. Od 1970–74., Ovaj laboratorijski objekat bio je deo Jedinice američke vojske za mikrobno ratovanje, poznate kao Odeljenje za zarazne bolesti vojske ili Odeljenje za specijalne operacije, takođe nazvano Vojna laboratorija za (33/57)

hemijsko i biološko ratovanje. Posle 1974, ustanova je preimenovana u Nacionalni institut za rak (NCI). Prema istraživaču Villiam Cooper-u (bivšem oficiru mornaričke obaveštajne službe), primećenom u članku Larrija Jamisona Da li je virus AIDS-a napravljen? , ovaj rad je (34/57)

nadgledala CIA u okviru projekta nazvanog MK-NAOMI. [Da biste došli do ove stranice, kliknite vezu, zatim „Sve vesti“, pa „Sledeća stranica“].

„Dr. Strecker je takođe pronašao neka istraživanja i istraživače iz Ft. Detrick / NCI grupi japanskih naučnika zarobljenih na (35/57)

kraju Drugog svetskog rata i amnestiranih u zamenu za informacije o rasnom i etničkom bio-oružju, njihova istraživanja datiraju iz 1930. Štaviše, u pomoć su dovedeni i iseljeni ruski naučnici.

„Dr. Strecker, jedan od originalnih i najistaknutijih autoriteta za virus (36/57)

AIDS-a, otkrio je da je stvaranje virusa sprovedeno pod vođstvom dr. Roberta Gallo-a, koji je kasnije tvrdio da je virus otkrio. Doktor Gallo i njegov tim stvorili su virus AIDS-a kombinovanjem virusa leukemije goveda (goveda) i virusa visna (ovce) i ubrizgavanjem u (37/57)

kulture ljudskog tkiva.

„Otkrili su, kao i Strecker, da je virus goveđe leukemije smrtonosan za goveda, ali ne i za ljude. A virus visna je smrtonosan za ovce, ali ne i za čoveka. Međutim, kada se kombinuju, oni proizvode retro-virus koji može promeniti genetski sastav (38/57)

ćelija u koje ulaze. U stvari, kao što Larri Jamison ističe, rani terenski testovi na zatvorskim osuđenicima doveli su do bolesti, a zatim smrti, što je inspirisalo Galoa i prijatelje na veće i strašnije stvari, uključujući ubrizgavanje braće i sestara ukaljanom vakcinom (39/57)

da vide ko je prvi umro. Ovo je urađeno radi proučavanja HLA (obrada antigena humanog leukocita), kako bi se videlo kako srodni ljudi reaguju. Zastrašujuće, odjednom su se razbolele čitave porodice! I bilo je još gore.

„Retro-virus AIDS-a deluje, kako navodi dr Strecker, (40/57)

uzrokujući uništavanje imunološkog sistema, u osnovi telesne bele krvi ili T-ćelija neophodnih za efikasnost imunološkog sistema, posebno protiv oportunističkih infekcija. B-ćelije se bave benignijim, bakterijskim infekcijama. AZT, lek koji je vrsta nezdrave hrane koja (41/57)

izgladnjuje virus AIDS-a, često ubija i pacijenta. Pruža sumnjivu utehu."
Kao nadogradnju podvlačim citiram članak dr. Alana Cantvella od 11/4/04 na Rense.com, Veštačko poreklo AIDS-a - važne napomene u kome nekvalifikovano kaže: „ VIRUS VIZNE JE PREMEŠTEN U (42/57)

SVINjSKE, GOVEĐE I LjUDSKE ĆELIJE PROIZVODUJUĆI PROIZVODNU INFEKCIJU PRED BILO KOJU ADVENTU HIVA.

“. . . Izjava sa velikim slovima iznad je neosporna. Činjenica je."

Virus poliomijelitisa potiče od majmuna, ali AIDS nije. . .

Ponavljam gore navedeno, tako da ideja o (43/57)

majmunu koji grize zadnjicu Afrikanca ili da je Simian Virus 40 krivac za HIV-AIDS nije slučaj. Postoji želja da se predate ovoj ideji, jer se čini zgodnom. Afričke populacije žive u oblastima džungle i uglavnom su crnke i mogu biti u kontaktu sa majmunima. Na nesreću, (44/57)

AIDS je u manjoj meri pogodio i bele zajednice u Americi, bilo belce i / ili homoseksualce, pored crnaca i / ili latinoamerikanaca, odnosno manjina, ergo potrošnih elita. Pitanje je da li je CIA / NCI takođe stajala iza virusa poliomijelitisa? Vremenska linija se uliva i (45/57)

paralelno prati virus AIDS-a.

Ponovo je virus AIDS-a oružan u Fort Detrick-u. Kako izveštava Cantvell, „Verujem, na osnovu nekih 16 godina istrage čitave ove stvari, da je HIV strateško biološko oružje dizajnirano da ubije milijarde ljudi u polaganom nemilosrdnom (46/57)

holokaustu koji je objavljen u dva različita programa vakcinacije: ) program vakcinacije protiv malih boginja u Africi koji je počeo krajem 1960-ih, b) program vakcinacije protiv hepatitisa-B u Sjedinjenim Državama sredinom i krajem 1970-ih.

„Štaviše, tako da je savršeno (47/57)

jasno, ovo zagađenje nije bilo slučajno. Urađeno je to namerno sa ciljem da se „stado stada“ iskaže na nacističkom načinu razmišljanja koji prikriveno upravlja politikom kontrole stanovništva od 1870-ih. Ista politika je prožimala SZO [Svetsku zdravstvenu organizaciju] i (48/57)

većinu zapadnih medicinskih eksperimentalnih nauka tokom 20. veka. I, da naglasim: ista politička ideologija je i dalje tamo. Nebelci [i gej belci] štete evoluciji genskog fonda, tako kaže politička filozofija.
„Ovaj sistem verovanja je raširen u molekularnim naukama, jer (49/57)

je u srcu eugenike, kloniranja, evolucije i naslednosti.“

Ipak, moja porodica iz Bruklina, prijatelji, ja i Amerika nisu znali kakve mračnije sile vrebaju na nas 50-ih i 60-ih, posebno u porastu naše ekonomije, vojne snage, obaveštajne zajednice i samopouzdanja da je (50/57)

Amerika bila najbolje, najsigurnije, najplemenitije mesto za odrastanje i na kraju odbranu.

Zapravo, da li je vakcina protiv poliomijelitisa od početka pokrenuta sa SV40 na način na koji je Svetska zdravstvena organizacija vezala vakcinu protiv malih boginja za milione (51/57)

Afrikanaca sa virusom AIDS-a? Ili je virus poliomijelitisa bio Pandorina kutija koju je otvorio dobronamerni Salk? Ako je tako, zašto je trebalo toliko vremena da se otkopa i nikad to zaista nije ispravilo? I koliko miliona Amerikanaca je životom platilo putem veze SV40 (52/57)

za rak? Evo odgovora jednog lekara, opet iz mog članka. . .

„Takođe, u vezi sa zelenim majmunima, dr. Villiam Campbell Douglass, dr. Med., 1987. godine u VHO Murded Africa napisao je : „ Ovo je poreklo teorije o zelenim majmunima. Vakcina protiv poliomijelitisa uzgajana (53/57)

je na ćelijama bubrega zelenih majmuna, a geniji koji su nam doneli polio vakcinu rekli su: „Jednom smo se izvukli, pa upotrebimo ponovo.“ Ali nisu se izvukli i uprkos činjenici da je dečja paraliza brzo nestajala bez ikakve medicinske intervencije, 60 miliona Amerikanaca (54/57)

je vakcinisano vakcinom kontaminiranom SV-40 tokom 60-ih. Povećanje karcinoma mozga, moguće multipla skleroza i samo Bog zna šta je još tragičan rezultat. Kašnjenje između vakcinacije i pojave karcinoma sa ovim virusom traje čak 20-30 godina. Devedeset šezdeset pet plus (55/57)

20 jednako je 1985. Shvaćate? "

Na nesreću, to je prilično sumorna slika, ali koliko god je moguće blizu istine o ovoj groznoj temi. Predlažem da pročitate ceo moj prvi članak o AIDS-u, uključujući sve linkove. Znanje je snaga kako kažu. Pa čak i 2005. godine, prijavio (56/57)

sam Bilderbergerovu umešanost u sve ovo, moć koja prevazilazi moći koje vladaju i koja se bavi svojim smrtonosnim poslovima. (57/57)