Quod erat ignorandum ili istinita priča o Pandori koju su od vas sakrivali
Tužne žene nemaju drugih želja u postelji osim sna. Zato sam volio Pandoru, jer nije bila tužna. Jednom je iskazala želju da mi prstima istražuje dupe i ja sam joj se prepustio, a njeno ushićenje
poslije me je sladostrasno nagradilo. Zar ti suprug nikada nije dopustio da mu dotakneš utrobu? upitao sam. Oh, dopustio je, glasio je odgovor, ali samo da bi mi učinio po volji i da ispuni očekivanja za koja je vjerovao da su moja, pa se u skladu s njima i ponašao,
zgasnuvši tako i strast i želju u meni. Zar ti je toliko odbojna poslušnost muškarca? postavih još jedno pitanje. Nije bila stvar u poslušnosti, odvratila je, već u tome što je suviše ličio na mene dok me jebeš u dupe, a ja sam htjela da jebem muškarca. Pa zašto mu jednostavno
nisi rekla to? upitah i po treći put. Zar misliš da sam toliko bezdušna, uzvrati Pandora pitanjem, pa da takvim riječima jednoj tužnoj ženi razorim i ono malo samopouzdanja? Ipak, dodala je nakon nekoliko časaka tišine, strašno sam kažnjena zbog te svoje znatiželje
za koju sam vjerovala da je bezazlena, jer on od tada obožava moje prste i plaši se moje guze. Quod erat ignorandum, rekoh glasom koji je imao dubinu profesorskog i oštrinu komandantskog, ali je i dalje bio glas ljubavnika, pa okrenuh Pandoru na bok i prislonuh se uz njena leđa,
a ona svojim spretnim prstima spremno prihvati moj ud i usmjeri ga vođena vlastitom željom.
једном сам ја у београдима стајо за шанком и испијо свој бакарди кадли крај мене стаде једна синпатична риџокоса госпоџица те се ја помакнух да јој начиним мјеста и ступих сњом у необавезну конверзацију тиеком које се испоставило дае синпатична госпоџица уствари сречно
удата госпоџа и брижна мајка двоје ситне џеце која први пут након дуго времена изашла да проведе угодно вече са другарицом која јој је јавила да из неких неодложних разлога никако неморе доч ал је синпатична сречно удата госпоџа и брижна мајка одлучила да ипак искористи своје
слободно вече а та се њена одлука показа складно конплементарном са мојом осамљеношчу те вечери те наставишмо необавезну конверзациу која је постајала све необавезниа ал и све лепршавиа и ласцивниа са сваком испиеном туром бакардиа ал пошто мие искуство говорило да се
вас је џецо исприпадало специалним ратом па сте се шчучурили ко куничи и дрхчете и презате шта год шушне крај вас а нитко вам ние објаснио ште то специални рат и које су његове методе и аспекти па зато неморете препознат ни његове операцие чак ни кад вам се пред носом одвијају ал
шучур драгом аллаху па имате свог кепиа кои че вас једини не држи у незнању и неохрабрује вас на тупос и кретенлук и ево чу вам објаснит дае специални рат кои се води против вас садржан у довоџењу абде сидрана у студио да вам он путем малих екрана теве приемника рекне да он све
зна штасе доешава и шта тко мисли и намјерава а онда да вам закука штое њему пемзиа двјеста марки и штаче худи инсан кад све то чује нег помјерит памечу и потонут у безнаџе и махнитлук штое и био циљ онога ткое испланиро ту операциу специалног рата а та би операциа завршила
један се лауфер у сарајву удваро једној кошпи на старински и провјерен начин којем ние мањкало махалске суптилности и шарма па јој је казо штае то нарасло џени и јесил мала љубила досада и тиси мени све ти ми дајеш све а онда јој се примако па јој на ухо шапно
- умене је курчина ко стечак испред филосфоског
а те се риечи показаше ко пресудне у послу удварања јер да се кошпи након њих очи зацаклише и стаде облизиват уснице па њих двоје одоше у јефтину собу провинциског хотела и потргаше одјечу са себе а кад лауфер скиде и гачу изње се
указа некакав мрљав и шчучурен курчич кои ние нарасто пуно вечи на кад га кошпа стаде мељат по рукама и устима стоички и фаталистички подносеч коб судбине а касу обавили посо лафуер јој каза
- халали што те преварих ал јебга разумичеш да се у овај вакат чоек мора довијат
какое мој ахбаб кои је био окорјели зликовац и насилник промиенио своју чуд и посто узорит слободни граџанин
сретох недавно једног свог ахбаба кои је због једног страшног недјела био осуџен на дугододишњу робију а касмо се поздравили и упитали за здравље ја га упитах
зар неби требо бит мало опрезнији и мало боље се крит након бјекства из затвора нашта ми ахбаб одговори да ние утеко веч је добио помиловање и пуштен је на приевремену слободу због доброг владања а ја у невјерици и сумљичаво заврчех главом јер дасам добро знао да његову
дивљу и неукротивучуд никад ништа ние могло обуздат нит су му икакве казне могле сломит дух и начерат га на покорнос па га зато опет упитах какав је разлог његовог неочекиваног преображаја и пристајања на норме понашања које вечина сматра ваљаним а он одмахну руком
војсковоџе обично непишу сами своја нареџења веч је њихов посо да поставе циљ и осмисле основну замисао дејстава која че довес до остварења тог циља па онда њихови штабови то преточе у детаљно разраџене заповиести а један од првих велких војсковоџа
кои је имо тако разраџен командноштабни метод био је наполеон кои је имо адет да узме нареџење што га је припремио његов штаб па построји одред војске и нареџење дадне на читање војнику кои би му се учинио најтупавијим па ако тај тупан неби разумио шта пише
наполеон би подеро нареџење и реко своим штаблиама да пишу ново које че бит једноставно и чија се јасноча нече губит у претенцијозној језичкој високопарности а нама остаје да жалимо што и бог ние посезо за таким поступком провјере кад је спушто своје објаве
стао ми данас један једножичани организам објашњават да ја никако неморем бит бошљак а ја га гледам у чуду и велим му мого си ми исто тако казат да неморем бит ни пингвин ал то веч и сам знадем јер да колко видиш одиста нисам пингвин ал јесам селфхејтинг југословен а на те моје
риечи једножичани организам ми рече немореш ни то бит јер да ни то непостоји и јер да су овџе све србљи па и ти мореш бит једино срб мухамеданске вјероисповиести а ја му одговорих дае то само дјеломично тачно и да језиком мора прецизние именоват појаве у стварности и уважават
модерну друштвену свиес која вели да вјера ние супстанциално одреџујучи елемент нацијоналног иденитета пае стога правилно казат дасам ја срб с памечу и још му рекох ето хај се сад неџе друго радуј и весели што ти се нациа бројчано увечала а како чеш изач накрај са стидом што нам