једном је шефик провео читав сахат стојеч крај прозора и гледајуч напоље а на лицу је имо израз чоека дубоко замишљеног и забринутог а онда га ханума упита шта то гледаш шефиче и какве те бриге море па јој шефик одговори ма шути непитај ево изгледа имамо џинна у паркичу испод
зграде па све диже ситну џецу увис и спушта их назад на земљу и док је то говорио показа хануми прстом у правцу клацкалице у паркичу на којој су се безбрижно клацкала два ситна џетета па му ханума стрпљиво и благо каза болан шефиче тое клацкалица која се заснива на принципу
архимедове полуге и вазда су се ситна џеца вако клацкала а шефик је прекиде казавши ја незнам ткое теби напунио главу тим лажима па вјерујеш да се ситно џете море само осебе нако подич увис и немој мени лагат дае тога вазда било ко да бих ја ишо из завидовича и школе учио дасам
мого сједит на клацкалици а џинни да ме дижу и спуштају а онда шефик начини малу станку у говору па се досјети још нечег и каза хануми нерекне се архимед бона небила веч ахмед вазда ти мораш бит мимо свиет па у сарајву џе сви гутају гласове ти мечеш додатне
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
