Thread by @MihovilLogar

Thread o kompozitoru Himne Beogradu iz ličnog ugla. Ovo nema na wikipediji. Često pomislim kako ga nisam dovoljno pitao o životu u prošlom veku dok je bilo prilike. Valjda kao tinejdžer nisam bio zainteresovan, a sada bih štošta pitao čoveka koji je preživeo dva svetska rata.

Došao je u Beograd 1927. i to brodom, nakon studija u Pragu. Prve godine života u Beogradu detaljno je opisao u knjizi "Beograd u sećanjima 1919 - 1929."
"Kao primorac mislio sam, ponekad, na onaj sudbinski mornarski čvor kojim je moja lađa, prispevši iz Bratislave, vezana za...

...pristanište Beograd. Bio je to zaista čvrst čvor. Zavoleo sam odmah taj prijatan svet i te gostoljubive domove. Osećao sam se prisno, kao u svojoj kući."
U rodnu Rijeku nije želeo da se vrati zbog fašista, a o novim prijateljima je napisao:

"Novo društvo znalo je da me opčini. Ti si naš, govorili su, a meni je bilo milo. Bio sam emigrant. U strahu od fašističkog ricinusovog ulja, bez pasoša. Osetio bih neku sigurnost, neko pouzdanje u krugu novih prijatelja."

U koricma te knjige našao sam pismo advokata Miodraga Popovića (otac Srđe Popovića, ako se ne varam) u kome mu piše:
"Ne samo što si ostao veran preko tri četvrt veka našem Beogradu nego što si snama podelio i najtežu sudbinu. Jednom, na Tašmajdanu rekao sam ti da nisam...

...pročitao lepše sećanje na Beograd nego ono tvoje u knjizi koje je izdala SKZ."

Uvek je govorio razdragano, veselo, kao da peva dok vam se obraća. Reditelj Miloš Tomić napravio je animaciju na njegov intervju za Radio Beograd.

Poslednja zajednička fotografija, meni posebno draga. Na fotografiji su tri Mihovila. Skroz levo je moj otac, skroz desno moj deda kompozitor i u sredini sam ja kao tinejdžer.

I na kraju sama himna