Thread by @boginjaproleca

Низ: Прави патриотизам подразумева самокритику

1/ Волети свој народ и веровати у њега, веровати у то да ће изаћи на крај са свим историјским искушењима, да ће из свих посрнућа устати прочишћенији и мудрији – не значи затварати очи пред његовим слабостима, 👇

2/ несавршеностима а, можда, и манама. Сматрати свој народ оличењем апсолутног и највећег савршенства на земљи била би сушта охолост и болесна националистичка умишљеност. Прави патриота види не само духовне путеве свога народа већ и његова искушења, слабости и несавршености. 👇

3/ Духовна љубав се уопште не препушта неоснованој идеализацији већ трезвено созерцава и види с крајњом објективношћу. Волети свој народ не значи ласкати му или крити од њега његове слабе стране, већ их часно и одважно износити и неуморно се борити против њих. 👇

4/ Национални понос не сме да се изроди у тупаву умишљеност и површно самозадовољство, он не сме да сугерише народу манију величине. Прави патриота се учи на политичким грешкама свога народа, на недостацима његовог карактера и његове културе, на његовим историјским спотицањима 👇

5/ и привредним неуспесима. Управо зато што воли своју отаџбину, он непрестано и одговорно мотри где и у чему његов народ не стоји на потребној висини, не боји се да укаже на то, сећајући се сјајне народне пословице: ,,Туђа земља бива велика својом разметљивошћу, 👇

6/ а наша ће постати крепка својом покудом”… Онај који је појмио духовну снагу своје отаџбине и проучио путеве и судбину свога народа кроз историју, морао је да уочи и установи границе и опасности националне душе. 👇

7/ Сме ли он да ћути о њима? И да ли је допуштено да се од њега тражи ћутање позивајући се на то да његова критика „осујећује самоосећање народа” и сугерише му „неповерење у властите снаге”? 👇

8/ Постоји критика и критика. Постоји иронична,злобна, неправедна, нихилистичка и рушилачка критика – тако критикују непријатељи. Али постоји и срдачна, брижна, васпитна, продуктивна критика, чак и онда када је гневна; то је стваралачка критика, тако критикују одани пријатељи; 👇

9/ таква критика ништа не може да „осујети”, а оно што она „сугерише” јесте мужевност и воља за превладавањем својих слабости.

Иван Иљин, „Пут духовне обнове”