Thread by @SiggySwans

Драгин Катица и њени синови, близанци Стевица и Тодор из Чуруга заувек ће нестати у јануарском покољу недужног становишта Шајкашке 1942. Убијени од стране мађарског фашистичког окупатора на Божић 1942.

У Чуруга ће нестати 1800 становника од 4. до 19. јануара.

Нестаће и Радосављеви, заувек.

Радосављев Милорад, Марија-Мара,Радосављев Владимир, стар 14 месеци
Радосављев Васа, Иванка, Бранислав, Радосављев Георгије-Ђорђе, Славимир, Стеван (53), Марко (31)

Срећков Павле-Паја (35), отац Тодор-Тоша, мајка Лекса рођена Ђукић, земљорадник
Срећков Јелена-Јеца (36) рођена Давидовац (од оца Исака и мајке Милице рођене Ивков), домаћица
Срећков Теодор-Тоша (14), ученик
Срећков Радивој-Рада (12), ученик

Кекић Љубомир-Љуба (43), отац Данило, мајка Анка рођена Будишин, полицијски наредник
Кекић Даринка-Дара (39) рођена Каћански (од оца Радивоја и мајке Вукице рођене Лазић), домаћица
Кекић Милица-Мица (14), ученица

СПОМЕН СПИСАК ИДЕНТИФИКОВАНИХ ЖРТАВА ЈАНУАРСКЕ „РАЦИЈЕ” 1942. У ЧУРУГУ 1331 лице је пописано, а број страдалих по проценам иде и до 1800 лица само у Чуругу.

ПРЕМА подацима Меморијалног друштва “Рација 1942”, само у Чуругу је у јануару 1942. зверски уморено 86 девојчица и дечака млађих од 15 година. Деца до тог узраста убијана су и у другим шајкашким местима, па их је у Ђурђеву страдало 59, у Жабљу 56, у Госпођинцима 12…

Породица Чура којој је побијено свих 14 чланова: Рада (73), Јован (53), Мирослав (49),Јелена (48), Богдан (47), Милорад (37), Мирјана (21),Љубица (20), Бранко (18), Раде (17), Анђелка (16), Кристина (14), Владимир (13) и Радојка (7) Цела једна лоза нестала је тог јануара у Чуругу

Чуружанин Елек Ковач је, тако, Србе пробадао бајонетом, а потом их још живе гурао под лед Тисе. Ипак, врхунац његовог садизма било је тестерисање живих, обнажених жена, на чије језиво запомагање је цинично одговарао:

“Не плачите, полако ће Елек-бачи”.

“Бачи”, иначе, на мађарском значи “чика” и углавном се изговара из миља!

Локални Мађари убили су скретничара Жарка Стеванова и његову жену и троје деце. Једно од деце су, навела је, ухватили за ноге и главом му ударали о зид, док није издахнуло! После су сва тела избацили у школско двориште.

СВЕДОЧЕЊЕ Милована Малеташког показује да нису на миру остављени ни салаши у околини Чуруга. Тако су три мађарска цивила, од којих је Малеташки препознао Чуружане Стјепана Херинга и Вилмоша Стеха, на салашу Туцакових одмах убили власника Ненада и његовог сина Триву.

Преостала два Ненадова сина, Милорада и Воју, његову снаху Ленку и шестогодишњег рођака Ивицу Туцакова, који им је за Божић у госте дошао из Београда, одвели су до оближње баре.

“Ту су их приморавали да све по двоје скачу у бару, а после су на њих, као на дивље патке, пуцали док их нису све побили”, испричао је Малеташки пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

ПОРЕД Мађара, међу цивилима је било и локалних Немаца, а када би несрећни заточеници од удараца пали на колена, њихове комшије, међу којима су посебну свирепост показивали Петер Растик, Шандор Тарик и Јохан Баумгартнер, хватали су их за косу и главе им ударали о под штале.

Да се не би испрскали крвљу, носили су касапске кецеље

САЗНАВШИ шта се у Шајкашкој дешава, Бајчи-Жилински је 19. јануара 1942. председнику мађарске владе Ласлу Бардошију упутио писмо у којем је протестовао против злочина у Шајкашкој.

“Морам да подигнем глас протеста против тог германског садистичког стила, који је немађарски и нечовечан, због одмазде због жабаљске побуне бедних размера, која је, наводно, захтевала жртву 1.800 српских душа, а међу њима је било и недужне деце (новорођенчади, жена, девојака)”,

Велики човек и велики пријатељ српског народа. Ендре Бајчи Жилински. У спољнополитичком одбору мађарског парламента је 29. јануара осудио погром у Бачкој над Србима, Јеврејима и Ромима. 19. марта 1944. године, Бајчи-Жилински се у свом стану супротставио хапшењу од стране Гестапа.

У краткој борби оружјем рањен је и ухапшен. Мађарска влада је 11. октобра исте године затражила и добила његово пуштање на слободу, али у новембру је поново ухапшен и затворен у затвору у Шопронкохиди, где је 24. децембра погубљен вешањем.