Наследник британског трона, можда хиљадити, али је у лози земље на коју толико балите и која вас дабоме и плаћа. Фактички, он је и ваш престолонаследник.
Управо овај став и ово размишљање довело је до геноцида у Шајкашкој, ревизија тријанонског споразума и субверзивне делатности против Краљевине Југославије. Геноцид који се десио на територији Шајкашке је била дуго планирана мађарска освета и фрустрација за 1914 и 1848.
Е зато су Раци заслужили лед, кундак и бајонет у стомак целој једној заједници.
Одмазда НОВЈ 1944. је била грозна, ужасна и болна... али нажалост, окрвавили сте руке и кецеље које су носили умоболно док су убијали петорицу браће Јовандића, док су истребљивали целу породицу Чура
Док су у Ђурђеву убијали Шовљанске, Мушицке, Отиће, Катиће, Велимирове, Злоколице, Илијине, Ледерере, Мудре, Павловиће, Черкезове... без обзира на пол и старост... Целе фамилије
Лајош Дунафалви рођен у Будимпешти, за време окупације Бачке био је комадант жандармерије у Ковиљу лично је својом главом гарантовао мир и тако спасио Ковиљчане од покоља. Да би предупредио масовну егзекуцију позвао је председнике општина да скују план којим ће одложити рацију.
Договорили су се да у највећој згради за окупљање у Ковиљу направе забаву, на коју ће бити позвани сви мађарски војници као и омладина села. Позван је и тамбурашки оркестар предвођен надареним, самоуким музичарем Васом Јовановићем.
Током забаве, кад је весеље било на врхунцу, Дунафалви је са официрима отишао у засебну просторију зграде, где су иза затворених врата преговарали да ли рацију треба спровести. Током преговора, официри су били доследни у намери да изврше наређење
Драгин Катица и њени синови, близанци Стевица и Тодор из Чуруга заувек ће нестати у јануарском покољу недужног становишта Шајкашке 1942. Убијени од стране мађарског фашистичког окупатора на Божић 1942.
У Чуруга ће нестати 1800 становника од 4. до 19. јануара.
Нестаће и Радосављеви, заувек.
Радосављев Милорад, Марија-Мара,Радосављев Владимир, стар 14 месеци
Радосављев Васа, Иванка, Бранислав, Радосављев Георгије-Ђорђе, Славимир, Стеван (53), Марко (31)
Срећков Павле-Паја (35), отац Тодор-Тоша, мајка Лекса рођена Ђукић, земљорадник
Срећков Јелена-Јеца (36) рођена Давидовац (од оца Исака и мајке Милице рођене Ивков), домаћица
Срећков Теодор-Тоша (14), ученик
Срећков Радивој-Рада (12), ученик
Операција 25. Транспорт југословенских заробљеника преко Дунава. Међу заробљенима је и један фолксдојчер, окићен кукастим крстовима. (Да не би случајно завршили у заробљеништву, многи југословенски војници немачког порекла истицали су своју националну припадност носећи нацистичке
ознаке – обично траку на рукаву, или заставу; овај човек, међутим, очигледно није желео да ризикује да буде непримећен, па је, осим што је приграбио заставу, окачио и два кукаста крста на униформу.)
Велики број ових људи наредне ће године бити регрутован у СС-дивизију "Принц Еуген" – која ће постати позната по злочинима над цивилима већ после своје прве акције. До краја рата, већина југословенских Немаца завршиће у изгнанству или под земљом, као издајници домовине
На једном турниру, малом и не толико значајном (16 екипа) сам играо против екипе клинаца који играју по целој Војводини турнире у полуфиналу ћале једног од тих зове мог оца и каже му:
"Овај твој је имао 21 одбрану" 😅😅😅
Јебе ме психологија, ако ми не кликне меч или нисам добар у глави пре меча, "не раде" ми ноге како треба, зато сам почео избегавати турнир, направим себи толику пресију око тога да ме ментално и физички исцрпи.
Знаш онај ритуал, тоалет, ракија, тоалет, ракија, тоалет....разумеће онај ко је такав лик.