Thread by @Dusan07

Zanimljiva hronika iz XVI veka. Svaka sličnost sa aktuelim zbivanjima i osobama, slučajna je.
"Kada je bubonska kuga pogodila Ženevu 1530. godine, sve je bilo spremno. Čak su otvorili čitavu bolnicu za žrtve kuge. Sa lekarima, bolničarima i medicinskim sestrama. Trgovci su davali

doprinose, magistrat je davao pomoć svakog meseca. Pacijenti su uvek davali novac, a ako je neko od njih umro sam, sva roba je odlazila u bolnicu.
Ali onda se dogodila katastrofa: kuga se smirivala, a subvencije su zavisile od broja obolelih.
Za osoblje ženevske bolnice 1530.

godine nije bilo reči o tome šta je dobro i pogrešno. Ako kuga donosi novac, onda je kuga dobra. A onda su se lekari organizovali.
U početku su samo trovali pacijente da bi podigli statistiku mortaliteta, ali su brzo shvatili da statistika ne mora biti samo o mortalitetu, već

o mortalitetu od kuge.
Tako su počeli da seku čireve sa tela mrtvih, suše ih, melju u malter i daju drugim bolesnicima kao lek. Zatim su počeli da brišu prašinu s odeće, maramica i podvezica. Ali nekako je kuga nastavila da jenjava. Očigledno, osušeni buboni nisu

dobro funkcionisali.
Lekari su otišli ​​u grad i noću su širili bubonski prah na kvake na vratima, birajući one kuće u kojima bi onda mogli da profitiraju. Kako je pisao očevidac ovih događaja, „ovo je neko vreme ostalo skriveno, ali đavo se više bavi povećanjem broja

grehova nego njihovim skrivanjem“.
Ukratko, jedan od lekara je postao toliko drzak i lenj da je odlučio da ne luta gradom noću, već je danju jednostavno bacio snop prašine u masu. Smrad se digao do neba i jedna od devojaka, koja je srećnim slučajem nedavno izašla iz

te bolnice, otkrila je kakav je to miris.
Doktor je bio vezan i stavljen u dobre ruke kompetentnih „zanatlija“. Trudili su se da od njega dobiju što više informacija.
Međutim, egzekucija je trajala nekoliko dana. Genijalne hipokrate vezivali su za motke na

vagonima i nosili ih po gradu. Na svakoj raskrsnici dželati su usijanim kleštima otkidali komade mesa. Zatim su odvedeni na javni trg, odsečeni i rasečeni, a delovi su odneti u sve okruge Ženeve. Jedini izuzetak je bio sin direktora bolnice, koji nije učestvovao u

suđenju, ali je izbrbljao da je znao da pravi napitke i kako da sprema prah bez straha od kontaminacije. Jednostavno mu je odsečena glava „da spreči širenje zla“.
Fransoa Bonivar, Ženevske hronike, drugi tom, strane 395 - 402
A istorija se ponavlja ...
Čemu li se nadaju...