био у зеници тамо некад иза рата један наставник земљописа кои је у свом просвјетном чинодејствовању користио помало чудне и неуобичајене дидактичке и педагошке методе пае измеџу осталог имо тако наваду да џаке испитује тако што из изведе по пешес комада пред школску таблу и
поставља им питања у брзом ритму штое наликовало на некакву конбинациу квиза најслабија карика и унакрсног испитивања у станици милицие а поврх тога би џаке прво построио на линију и јао ли га је оном ситном џетету које би се заборавило усљед природног несташлука ил усљед страха
па врхом стопала прешло ту линиу а јао ли га је и његовим другарима јер да би овај учитељ земљописа на тако страшну недисциплину и хулиганство стао превртат очима и урликат ко мутирани чагаљ и још би се уносио ситној џеци у лица и махо испред њих своим шачицама толко стегнутим да
су оне остајале без крви која би се сва сјурила учитељу у лобању и постајале биеле ко школска креда а касам ја надлежне из школске управе упито што мало необрате пажљу на то у најмању руку необично и забрињавајуче понашање једног просвјетног дјелатника надлежни из школске управе
су ми казали ма пусти треба га разумит он је био у логору па има пошљедице а јасам се тек тад згрозио и следио од некакве језе пасам казо надлежнима ја ево имам фишеклиу пуну емпатие за његову трауму и јавно чу дич глас да му надлежни друштвени субјекти пруже сву потребну помоч
ама склоните билмеза од џеце јер да штаче бит ако се њему једног дана од ситне џеце причине логорски стражари па крене у пробој ка слободи право кроз њих ил можда стрпљиво сачека крај рата усвојој глави и распуштање логора па се онда крене шуљат ночу ко авет и светит се своим
мучитељима кои су уствари обична домача ситна џеца у својству његових ученика ал надлежни из школске управе само су оборили главице и нису ми могли понудит никакав смислен одговор кошто га читава ова распалина од друштва и државе неморе понудит ево веч фртаљ стољеча јер да
властима више одговара имат слуџене траумаше нег сталожену и разбориту чељад на бирачким мјестима нит властима пада напамет да почму радит свој посо и развиу сустав за пружање учинковите стручне помочи онима кои зањом имају потребу па тако чоек кад изаџе по духан море само
нагаџат колкое разних траумаша прошло крај њега и питат се штаче неком траумашу бит окидач да пусти из себе своје дуго таложене бјесове и страхове и одиста једина чељад у коју се морете поуздат да сигурно нече помахнитат и начинит можда и непоправљиву штету себи ил другима јесу
они кои су још у тинејџерским годинама почели локат рубинов виљак јер да тко се у формативном раздобљу живота суочио са страшним искушењем и траумом локања рубиновог виљака њега и рат и пораче могу само повуч закурац и продужит даље у потрази за лиепо и правилно одгојеним
чељадима да их претворе у траумаше и ходајуче тенпирне бонбе са сатним механизмом без казаљки да нитко неморе ни наслутит каче доч до детонацие а аллах најбоље зна
ја се сјечам кад је владала хистерична помама за оном кљижурицом педесет нианси сиве и џаба сам ја говорио чељадима кои че вам курац то сметље од лектире умјесто да читате оригинално дјело под тим насловом ал сам се онда сјетио дасам
посве заборавио записат и објавит то оригинално дјело настало пуно прие свјецки познате лимунате за ојаџене и усахле домачице па чу заиста морат у неко догледно вриеме сјес и написат тај величанствени роман педесет нианси сиве чија је радња смјештена у зеницу моје младости која
је стењала под густим слојем жељезарског смога од ког је читава чаршиа била сива и споља и изнутра скупа са свим аспектима своје прошлости садашњости и будучности кои се тако сиви нису баш лахко могли разликоват ни након помног посматрања а мисмо у том сивилу били изложени
касу прие триес и кусур година миндерски метиљи преузели влас у зеници на чело града је дошо субјект кои је своје прво обрачање јавности с те функцие обавио носеч распар чорапе штосу многи протумачили ко нехотичну омашку усљед узбуџења но ускоро се испоставило да он то тако носи
против урока а прва одлука нове грацке администрацие под његовом управом билае да се посјеку врбе које су окруживале предивну башчу хотела металург у којој су пролетери и поштена интелигенциа могли попит пиче слушајуч горостасног луиса много прие нег је посто познат и која је
добила престижну борбину архитектонску награду а образложење те одлуке било је посве лапидарно и гласило је да се види тко пије аклохол а касу током рата минирани и рушени безбројни жељезарски димњаци ти су цивилизациски аутсајдери сваку експлозиу пропратили гротескним гримасама
били ми тако драга џецо једном на наквом течају џе се учила тактика заповиедање и остале изузетно драгоциене а посве небитне виештине пасмо један дан имали виежбу у доношењу одлуке и писању заповиеди и свак је добио по један топографски земљовид са тактичком супозициом и основним
подацима о ситуацији на основу чег је моро написат основне елементе заповиеди - одлуку и концепт операцие. вечина полазника течаја с презиром се односила спрам наставног садржаја јер да су они у титин вакат завршили војне школе на коима су научили да се битка на неретви изучава
на вест поинту и сличне најважние садржае војне виештине а на тим школама они су научили писат и заповиеди. заповиед је такоџер форма кљижевности и има свое одлике кое се разликују од епохе до епохе. у јенеа је одлика заповиести била да се метне што више страшних а узвишених
lusinda
ti bi shvatila
da je ovo pjesma o tebi
kada bi to bilo tvoje ime
kog ne smijem napisati
jer bi onda to mogao shvatiti
i tvoj lazaro
koji takođe ima drugo ime
mogao bih opisati
neki od mnogih dražesnih detalja
sa skrovitih dijelova tvoga tijela
ali ako to pročita tvoj lazaro
kojem to nije ime
shvatio bi da ti nisi lusinda
u portugalu su
i poezija i ljubav
pitanje bezimenosti
i zato ti ja nisam
rekao svoje pravo ime
one noći kad si me
opčinila u sintri
koju spominjem umjesto imena grada
u kom smo se sreli
a vjerovatno se ni ti meni
pravim imenom predstavila nisi
jer kako bismo se onda
tako bezostatno prepustili
jedno drugome
biće da je od svih imena
te noći izgovorenih
pravo bilo jedino bogorodičino
kog si mrmljala
sa strahom i zahvalnošću
nakon što si me čvrsto stegla nogama
дае мемљиви миљачанин коншич инбецил и ретард након свих ових година непотребно је доказиват коштое непотребно објашњават и његове дебилне изјаве намијењене за подизање непостојечег морала миљачанских фукара но премдае посве легитимно да му се ко јавној личности на истакнутој
функцији од најширег друштвеног значаја поставе питања о легитимности његове политичке па и етничке репрезентацие кад му приплодна вимара коју је узгојио мемљивчев ахбаб из прецједништва постави питање којој вјери припада сматрајуч дае тај податак релевантан у политичкој сфери
једног друштвенополитичког оквира чији опстанак зависи искључиво од ступња секуларизацие за кои че се изборит то само показује колкое дубоко додиково псеудосрпство огрезло у усташлук и служи ко непорецив доказ да че управо додик бит тај кои че не само дејтонлучке србље веч и