био у зеници тамо некад иза рата један наставник земљописа кои је у свом просвјетном чинодејствовању користио помало чудне и неуобичајене дидактичке и педагошке методе пае измеџу осталог имо тако наваду да џаке испитује тако што из изведе по пешес комада пред школску таблу и
поставља им питања у брзом ритму штое наликовало на некакву конбинациу квиза најслабија карика и унакрсног испитивања у станици милицие а поврх тога би џаке прво построио на линију и јао ли га је оном ситном џетету које би се заборавило усљед природног несташлука ил усљед страха
па врхом стопала прешло ту линиу а јао ли га је и његовим другарима јер да би овај учитељ земљописа на тако страшну недисциплину и хулиганство стао превртат очима и урликат ко мутирани чагаљ и још би се уносио ситној џеци у лица и махо испред њих своим шачицама толко стегнутим да
су оне остајале без крви која би се сва сјурила учитељу у лобању и постајале биеле ко школска креда а касам ја надлежне из школске управе упито што мало необрате пажљу на то у најмању руку необично и забрињавајуче понашање једног просвјетног дјелатника надлежни из школске управе
су ми казали ма пусти треба га разумит он је био у логору па има пошљедице а јасам се тек тад згрозио и следио од некакве језе пасам казо надлежнима ја ево имам фишеклиу пуну емпатие за његову трауму и јавно чу дич глас да му надлежни друштвени субјекти пруже сву потребну помоч
ама склоните билмеза од џеце јер да штаче бит ако се њему једног дана од ситне џеце причине логорски стражари па крене у пробој ка слободи право кроз њих ил можда стрпљиво сачека крај рата усвојој глави и распуштање логора па се онда крене шуљат ночу ко авет и светит се своим
мучитељима кои су уствари обична домача ситна џеца у својству његових ученика ал надлежни из школске управе само су оборили главице и нису ми могли понудит никакав смислен одговор кошто га читава ова распалина од друштва и државе неморе понудит ево веч фртаљ стољеча јер да
властима више одговара имат слуџене траумаше нег сталожену и разбориту чељад на бирачким мјестима нит властима пада напамет да почму радит свој посо и развиу сустав за пружање учинковите стручне помочи онима кои зањом имају потребу па тако чоек кад изаџе по духан море само
нагаџат колкое разних траумаша прошло крај њега и питат се штаче неком траумашу бит окидач да пусти из себе своје дуго таложене бјесове и страхове и одиста једина чељад у коју се морете поуздат да сигурно нече помахнитат и начинит можда и непоправљиву штету себи ил другима јесу
они кои су још у тинејџерским годинама почели локат рубинов виљак јер да тко се у формативном раздобљу живота суочио са страшним искушењем и траумом локања рубиновог виљака њега и рат и пораче могу само повуч закурац и продужит даље у потрази за лиепо и правилно одгојеним
чељадима да их претворе у траумаше и ходајуче тенпирне бонбе са сатним механизмом без казаљки да нитко неморе ни наслутит каче доч до детонацие а аллах најбоље зна
Unroll please @threadreaderapp
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
