Изашли смо из *суочимо се с прошлошћу* јула и ушли у *гледајмо у будућност* август. Ту нас је дочекало (више од) 10 врста и подврста релативизатора српског страдања у Хрватској и Олуји, које сам овде упрошћено класификовао, уз примере:
1. Стерилно ожалошћени- не помиње друга страдања при наведеним годишњицама, то су ''ексклузивни датуми'' када је тема једна, али када су у питању злочини над Србима, ту увек добијемо генеричне поруке да је тренутак да се сетимо свих жртава ових простора ХYZ година уназад.
Чести нагон ове врсте је да објава/спомен буде толико генеричан да се чак ни не помену Срби, што је често својеврсна вербална гимнастика, читаш а не знаш ни ко је погинуо, како, ни од кога, пример- споменик убијеним сарајевским Србима у месту Казани.
2. Трагичар- ово је ''трагедија свих нас'', за овај ДОГАЂАЈ (као да је земљотрес или поплава) су криви Туђман и Милошевић (али како су криви када нема судске пресуде- њихова формална логика доведена до апсурда) а за ********** је криво 12 милиона Срба, великодржавни пројекат итд.
3. Хронолог- одједаред је след догађаја битан. Предисторија и оно што је претходило није битно и не оправдава, али данас то *правило* не важи, (погрешна) хронологија је је данас in а Срби из Крајине out. Хронолог је најчешће антифашистаТМ.
3. 1. Подврста Хронолога- Хронолог формалиста, осећа неки вид сигурности и легитимитета у себе док се крије иза формулације о ''vojno-redarstvenoj akciji'' па наступа из угла you had it comin'.
3. 2. Подврста Хронолога- Хронолог Сребреничар, указује на то да се Олуја десила након Сребренице и тиме је правда. Пре Олује је спроведен Бљесак (протерани остаци Славонских Срба, генерална проба за Олују) а ради се и о различитим војскама, али је исти народ- као народ, крив?
4. Песник- антиратни активиста одувек, југобумер, али се потајно ложи на силу којом се коначно (sic!) стало на пут вЕлИкОј СрБиЈи, десили су се неки злочини ту и тамо али моралое тако. Због вас нисам могла у Ровињ.
5. ''Сви смо исти BALKANCI/ваљамо се у истом блату NPC наратив''
Релативизација и изједначавање неизједначивог.
У Хрватској је Олуја државни празник и највећа државна прослава, а шта је у Србији? Буквално смо исти НЕВДИН разлику
6. Помиритељ- Највећи NPC-ијеви regionalnog pomirenja- свакога дана говоре о суочавању с прошлошћу, али некако при обележавњу злочина над Србима морамо да гледамо у будућност и да се посветимо овоме и ономе
Притом, Хрватска не потпада под расистички појам ''region Zapadnog Balkana'' па се ово изнад, верујем, ни не односи на њих тако да дупло голо од објаве 🤡
7. ''Шта смо ми НАМА радили''- за српске жртве, које изнимно жалимо, ипак је крив Београд и његова погубна политика, политика Сарајева и Загреба није била погубна, уређивали су *своју* државу.
- Ок, примени ту логику на однос СР Југославије према АП КиМ.
- АЛИ ТО НИЈЕ ИСТО.
8. Сећа се и чисти- сети се да постоје злоупотребе при обележавању злочина, али на годишњице страдања Срба. Испод части би било да се бави туђим злоупотребама ако постоје, када у свом дворишту није почишћено.
9. Формалиста- заправо најчешћа врста, воли да користи формулацију ''Vojno-redarstvena akcija''. Са жаљењем констатује да је било неких злочина, али је суштина операције била правдена, легална и заслужена, поновити по потреби.
10. Једини релативизатор који треба да нам је приоритет је држава Србија, која нема ни наличје Музеја (страдања) Крајишких Срба. Обележавања страдања ради реда, фолклорног типа, нису довољна. Држава може много више да уради по том питању, док и ово страдање није постало мит.
И за крај, порука
• • •
Missing some Tweet in this thread? You can try to
force a refresh
Малолетне жртве Рата у БиХ у деловима предратног Града Сарајева под контролом АРБиХ и ВРС.
Данас се у ФБиХ обележава почетак рата у Сарајеву, што је једна од тема којима сам се протеклих година бавио у своје слободно време.
Рекао бих да следи један од најважнијих (и најдужих) низова које сам досад написао, па се надам да ћете до краја испратити моју причу о поразу регионалног суочавања, испразности наметнутих концепата помирења и бројкама које израстају у симболе а на крају постају терет. 🧵
Неке од најпроблематичнијих бројки деведесетих тичу се ратног Сарајева. Једна од тих бројки је број убијене деце тј. малолетника у окруженом/блокираном делу овог града.
Током протеклих 30 година, у сарајевском и федералном јавном мејнстриму, институцијама и културном животу - број од 1.601 постао је општеприхваћен, до разине обичног пролазника на улици. У граду сви знају за тај број и обилато га користе. Слично важи и за укупни број страдалих/погинулих, као и друге бројке. Те бројке су постали симболи. Једноставном TW претрагом "1.601 dijete" налазе се хиљаде оваквих, шаблонских резултата.
Тако дубоко укорењени, ти симболи постају терет јер нису доказиви релевантним изворима. Проблем је, међутим, друге природе. С њима, таквима, не може се назад. Или је врло тешко. Те бројке су постале део идентитета града и људи. Присутне су и у светским медијима. Ако су један или више њих доказиво погрешни, шта још може бити погрешно? Ово је опасан терен за критику.
Прво, да бисмо знали о чему овде говоримо, морамо да знамо административну поделу Града Сарајева пред растурање СФРЈ.
Представио сам то (наравно) на карти, којих ће бити још. Град Сарајево се, као и Град Београд, простирао на великој површини и састојао од много општина које нису биле део урбане, градске целине. Тако је и Сарајево имало градске и руралне општине.
За било које бројке ратног тј. опкољеног/блокираног Сарајева, од значаја су искључиво 5 градских општина (обележене посебном бојом на карти) и рурална општина Вогошћа. То су општине преко чијих територија се простирао унутрашњи прстен тј. линија фронта према урбаном делу града током Рата у БиХ.
Демографски губици данашњих општина Параћин, Варварин и Ћићевац у ратовима 1912-1918. године;
Број и приближни проценат погинулог, умрлог и страдалог мушког становништва (15-65 година), по месним заједницама.
Следи низ о мом викенд подухвату, спроведеном у протекла три месеца:
Током претходна 3 месеца, викендима сам имао једну баш онако младалачку занимацију. Обишао сам сва насеља параћинске, варваринске и ћићевачке општине, преко 60 њих.
Поред фотографија које сте имали прилике да видите са тих путованија која сте сви са ишчекивањем пратили...
...ишао сам да бих пописао у свим тим селима погинуле у ратовима 1912-1918. године. Као епилог тога, настала је ова карта (и још доста писаног материјала), на којој сам покушао да на основу свог досадашњег искуства са пописима и статистиком, на основу споменика/спомен обележја...
Let's talk about @admirim again (thread, part II).
How does @admirim, Kosovo Albanian activist, systematically engages in misinformation, Holocaust distortion and guides the chauvinistic anti-Serb myths for the benefits of his political/ideological agenda?
If there would ever to be some kind of a Bible of anti-Serb propaganda, one of its chapters would certainly become the 'Myth of Judenfrei Serbia' which can often be seen among 'Balkan experts' of many kinds. By TW search the term 'Judenfrei', you'll find ecstasy of Anti-Serbism.
Person/team behind the @admirim Twitter (mis)activity had, of course, exploited this myth for spreading the hate speech against the Serbs
I'm sure that anyone who's into Balkans here, has at some point seen at least one of overly dramatic ''BREAKING/HISTORIC/VILE'' tweets from this Kosovo Albanian activist.
But, who is this guy and why am I writing about him?
In the sea of the ''Balkan expert'' profiles who's aim is to inform the public on the Balkan events, his approach is rather based on Jasmin Mujanović's style of tweeting, which I like to call ''industrial level activism''
That style of writing is, but not exclusively, made by 4 key elements: 1. make as much as possible BREAKING news on the subject, exclusively in English 2. due to the quantity of information, do not let the time pass and for the news to be analyzed/checked