На овај дан је почела Мојковачка битка.

Ових 10 ствари треба знати о њој:

1. Најневероватнији пример жртвовања себе за другог у нашој новијој историји представља ова битка, која се у свом својем сјају, али и ужасу, одржала на православни Бадњи дан и Божић 1916. године ⬇️ 2. У Мојковачкој битки учествовали су са једне стране војска Краљевине Црне Горе (њена 1. санџачка дивизија бригадира Петра Мартиновића, а понајвише колашинска бригада од око 4.000 људи коју је водио командант Милош Меденица), a са друге стране биле су аустроугарске снаге, ⬇️

Хајде да помогнемо једном дечаку, самом у планини

Ако наставите да читате после овог наслова, може бити да ћете урадити нешто величанствено. За јунака ове приче, да, али заправо - за многе, многе друге. Који се још нису ни родили. А и за своју душу.

⬇️⬇️⬇️ Ова прича би могла да почне у доба Римљана, у време цара Јустинијана. Јер, тада је саграђена једна богомоља, ту, у близини нашег Лебана. Неких 14 километара даље, отприлике. Забачена је, да. Чак ни сада до тог места нема асфалтираног пута. А могла би прича да почне и у доба ⬇️

Ову фотографију можда нисте досад видели, а требало би да је у сваком уџбенику историје.

На њу сам натрчао завршивши писање књиге "Гвоздени пук", а сведочи о јунаштву које чак и надилази храброст див-јунака из Гвозденог пука.

Следи је кратка прича о томе ⬇️ На фотографији је кључна осматрачница из чувене одбране Београда 1915. године.
Налазила се на Дунавском кеју, на коме су вођене надљудске борбе са вишеструко јачим освајачем који је тог петог октобра 1915. (да, баш 5. октобра) ... ⬇️

НЕПОЗНАТА БИТКА КОЈА ЈЕ СПАСИЛА СРБИЈУ

Учили су нас толико тога. А да ли су и о једном подвигу из 1915, толико важном за опстанак Србије?

Ово је кратка прича о том чуду. Нестварна прича.

⬇️⬇️⬇️ Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, укључујући и чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило - не би ни дошло да није било једног маневра ⬇️

Страшан говор из одбране Београда, а није мајора Гавриловића

Чувени Гавриловићев говор из 1915. знају многи, али он није једини који треба памтити (и у срцу носити) из тих трагичних, a славних дана када је огромна сила кренула да смрви нашу земљу.

Ово је мој низ о томе⬇️ Да би се тај говор (на који сам наишао приликом истраживања за књигу коју пишем, баш о одбрани Београда 1915) схватио на начин на који су то схватили они којима је и био упућен, најпре две кратке смернице.

Прво, она основна: ⬇️

На овај дан је почела чувена Колубарска битка.

Ових десет ствари треба знати о њој.

1) Колубарска битка је највећа битка коју су у Првом светском рату водиле Краљевина Србија и Аустроугарска. Толико је била значајна, толико велика да је ⬇️ 153.373 наших предака у њој страдало, што погинувши, што бивајући рањени, што заробљени.
Да, 153.373.

2) Србији је претио потпуни слом. После тријумфалне Церске битке, када је одбијен први налет Аустроугарске, па дуготрајних, крвавих борби око Дрине о којима многе генерације ⬇️

Истражујући, за потребе књиге коју пишем, патњу ове наше земље током Првог светског рата, решим да читам и црквене књиге крштених. Ево једног сликовитог примера колико нас је нестајало или, просто, мање долазило на свет због најезде окупатора ⬇️ У једној београдској мањој цркви, Светог Николе, која се налази на садашњем новобеоградском гробљу, 1914. године је крштено 141 дете.

А наредне, 1915. године - само 67.

Помисли човек, "Нормално, велики број мушкараца је у рату, сигурно је 1916. донела већи број деце јер... ⬇️

На овај дан је почела Кумановска битка.

Иако сам и књигу писао користећи мемоаре и дневнике преживелих, никако нисам најпозванији да о њој нешто кажем. Али..

Ево, ових десет ствари треба знати о њој ⬇️ 1. Кумановска битка, са око 200.000 учесника, је најзначајнија битка коју је српска војска водила 1912. године, у којој је почело коначно ослобађање Балкана од Османлија. ⬇️

И КАД ПОЛУДИМО - ПРКОСИЋЕМО ЗЛУ

Пред вама је једна од најневероватнијих српских прича из Великог рата. Кратка, али чудеснија од многих за које сте чули.

До ње се дошло током истраживања за моју бесплатну књигу "Гвоздени пук" и дешава се током бомбардовања Београда 1914.

⬇️⬇️ Август, прва година Првог светског рата.

Гранате Аустроугара, испаљиване преко Саве и Дунава, уништавају много тога у Београду, иако је Хашком конвенцијом из 1907, чланом 59, став први, свим зараћеним странама забрањено да бомбардују небрањене локалитете. ⬇️

Откривени нови, шок-подаци о Кајмакчалану

Чувена битка која је почела на овај дан, а којом је војска Краљевине Србије први пут после Албанске голготе ступила на тло отаџбине, имала је и јунаке за које готово нико не зна.

Овај Твитер низ служи да би се та неправда исправила.
⬇️ У борбама за врх планине Ниџе највећи терет (не и једини) изнела је Дринска дивизија, која је пред почетак тих операција у септембру 1916. имала 14.651 човека. Али, то није укључивало само војнике који су били у првим борбеним линијама (4, 5. и 6. пешадијски пук) и резерву ⬇️

Лепши говор од мајора Гавриловића или “Људи, ми ноћас има да изгинемо”

Ову читав век (и коју годину приде) стару причу нећете наћи у мом роману о Гвозденом пуку. Не може у њега све да стане.

Али, сто и неку годину откако се десила, ето је. Да подсети на нешто важно ⬇️ Пишем је, преписујем, дописујем, уочи једног хришћанског празника. "Усековење главе Св. Јована Крститеља". Није баш да смо научени шта то значи. Усековење је одсецање. Аха. Одсекли неком главу... Чек, Светом Јовану, оном што га трећина Срба светкује као славу!? Ау! Дакле... ⬇️

Скандал? Овако се Краљевина Србија бринула о војним инвалидима

Она чувена реченица да су војни инвалиди морали да просе после Великог рата толико пута је поновљена да мора да је истина. А да ли је?

Следи низ ⬇️ Током истраживања за књигу "Гвоздени пук" дошло се до неких сазнања које би било важно поновити више пута од оне реченице о инвалидима.

Зашто? Зато што смо у последње време (генерализације нису пристојна ствар, овде се само ради о уоченом броју понављања) почели да ⬇️

КАД СУ СРБИ ПОБЕДИЛИ БУГАРЕ ПОРЦИЈАМА ЗА ХРАНУ

Писао сам вам овде разне кратке, а чудесне приче из наше историје, али... Ова је стварно посебна.

Да кренемо?

Следи низ ⬇️ Током истраживања за моју бесплатну књигу „Гвоздени пук“ (о чувеној јединици која је то име добила 1913. године у Другом балканском рату – у коме је српску војску напала бугарска), дошло се до неких нестварних открића.

Ова прича је о једном таквом. ⬇️

Данас је празник.
О коме нас нису учили.

Ово је моја прича о том празнику. Није од оних какве иначе пишем, из историје српског народа од 1912. до 1918. године, а опет..

Има везе са нама, овдашњима.

Нестварна је прича. Нестварна, кад вам кажем.

Да почнемо? Следи низ ⬇️ Горазд је чудно име, зар не?

Старо је, а ми много тога што је старо не знамо. Ово је управо прича из давнина. Наизглед ратна, али толико чудесна, да би баш било штета да је не знате.

Непосредно пред Други светски рат Чехословачка је договором великих сила предата Немцима.. ⬇️

Испод ових редова је песма за коју никада нисте чули. Настала је 1915. у Србији, у једном рову.

Или, можда, иза једног дрвета.

Писао ју је човек за кога никада, ето, исто тако - нисте чули.

⬇️⬇️⬇️ Кад су нас у школама учили о "песмама у десетерцу", представљене су нам као народне творевине, тамо негде из неког мрачног средњег века, под Турцима, а вероватно су потом "уметнички прерађене" пре него што их је Вук Караџић обелоданио широј јавности. Али... ⬇️

СРПСКИ ЗМАЈ - ДЕЧАК КОМЕ СЕ ФРАНЦУСКА ДИВИЛА (а о коме се у Србији не учи)

Звао се Петар. Са 18 година је у Великом рату оборио први немачки авион. До 19. рођендана оборио их је чак 13.

Следи кратка, чудесна прича о њему. Пријаће вам ⬇️ Прадеда му је био Миша Анастасијевић.

Знате оно Капетан Мишино здање, сад је у њему ректорат Београдског универзитета? Е, капетан Миша, чувени трговац и још чувенији добротвор, имао је преко 10.000 запослених, 74 брода за превоз соли, а новац није само зарађивао, већ и..⬇️

Кратка прича о Јоксиму (ког никако да убаце у уџбенике)

Баш на овај дан, оне чувене 1914. године, десило се нешто што нас, углавном, нису учили у школама. А можда би требало.

Следи кратак низ. Мислим да ће вам пријати. ⬇️ На овој фотографији горе су људи у склоништу од аустроугарског бомбардовања Београда.

Склониште, бар ово са фотографије, је подно Ташмајдана.

(Нисте знали да су тамо била склоништа? О, па свашта ћемо онда научити заједно. Зато и пишем књигу о .. ⬇️

Страшна тајна о српском официру - између стадиона Звезде и Партизана

На око 200 метара од наша два највећа стадиона налази се оно што би требало да се налази у свим српским уџбеницима историје. Али, док се та прича не нађе тамо, ево је овде ⬇️ Причу сам, још давно, објавио на Патреон страници књиге "Гвоздени пук", коју сам писао и делио бесплатно захваљујући дародавцима. А сада је та прича и у Твитер низу, јер.. кад неко чува леђа Гвозденом пуку, вредан је хвале.

Али, и не само због тога. О, никако само због тога.⬇️

Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој

На овај дан је почела Церска битка. Нисам најпозванији да о њој пишем, али... ових 10 ствари о њој бисте морали да знате.

Следи низ ⬇️ 1) У питању је уводна битка Првог светског рата

2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре циљ. А Срби мислили да ће главни удар доћи са севера.

Проблем?

Па, не баш.

Мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије ⬇️

ПРИЧА ЗА СВА ВРЕМЕНА

Искрен да будем, ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце.

Прича је ово коју не зна много људи. Стара је 81 годину и пред вама је не због јубилеја, већ због...

... срца. ⬇️ Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта?

Добро, да пробамо онда овако. ⬇️

Пре неку годину, на пуш-паузу сам изашао са свима омиљеним колегом. Неће у свештенике, каже.

Скупо.

Како скупо, мајка му стара... Зар је почело да се плаћа да постанеш свештеник, помислим. А и шта ћеш тамо, кажем му, ⬇️ .. потребнији је човек чиста срца међу обичним народом, кад већ обичан народ не иде код свештеника.

Путеви су нам се, међутим, разишли. Ја остао новинар. Он, ипак, постао свештеник. Али, не овде. ⬇️