PreCednik je nedavno izjavio da se u Srbiji živi bolje nego ikada u istoriji.

Bio sam u Beogradu tokom leta i lečka pogledao cene.

I onda, evo samo jednog malog niza o tome kako izgleda taj najbolji život ikada, u odnosu na propalu Nemačku.

🔽 Koristio sam kurs od 116 RSD za EUR za pretvaranje cena, jer sam ja toliko dobijao u menjačnici.

Trudio sam se da izbegavam akcijske cene.

Cene sam pratio od kraja jula do kraja avgusta.

Danas akcenat na higijeni i slatkišima.

U narednim danima nastavak poređenja.
🔽

Ovo večeras nije bio početak kraja.

Ovo je samo nastavak kraja, koji je počeo godinama ranije.

Ostanite sa mnom.

⬇️ Premda to može delovati paradoksalno, početak kraja se odigrao u noći 24. na 25. aprila, davne 2016. godine, na lokaciji poznatoj kao Savamala.

Paradoks je u tome što je to trenutak u kom su Ustav i zakoni uniženi i poništeni,a opet, to jeste početak kraja ove nakazne vlasti.
⬇️

Svaku priliku da tenzije spusti i situaciju u značajnoj meri pacifikuje, ova nakazna vlast ne samo da je propustila, već je odigrala upravo suprotno i pojačala podele.

Doveli su ove razvaline društva i države do granice eksplozije nekontrolisanog nasilja, nesposobni i pokvareni. Atmosfera je kao ono u filmovima kada plinska boca pušta i samo se čeka varnica do katastrofe.

Nemoguće mi je da ne vide šta rade, zaista nemoguće.

A još mi je neverovatnije da ne razumeju da će to što izazivaju pokupiti sve, bukvalno SVE i da sav aparat sile tu ne može ništa.

Posle sinoćnjeg Utiska, onog strašnog, ljudski neopisivog, prodirućeg bola koji ne možeš da ne osetiš, danas sam prazan, emotivno potrošen, gotovo osramoćen time čime se mi eto bavimo u našim običnim životima, dok Negić i drugi roditelji stradale dece, nose svoje neizrecivosti. Preplakao sam celu emisiju, plakao sam kada sam se probudio iz sedativima izazvanog sna, plačem celo prepodne.

Samo od sebe, jer je sve ovo već neizdrživo.

Kako je moguće da su sve, prokleto SVE pogrešno uradili, promašili, unakazili?

Koliko nepoštovanja za žrtve i porodice...

Odavno sam pomiren sa sopstvenom smrtnošću.

Ne očekujem ništa nakon ovog života, svestan sam njegove konačnosti i ne verujem u misticizme i čarolije večnosti i besmrtnosti.

To naravno ne znači da ne želim dug, ispunjen i zdrav život, dabome.

Samo znači da prihvatam stvarnost. Smrtnost drugih ljudi mi, pak, teško pada, posebno kada su u pitanju oni bliski, naravno, ali i mladi ljudi koji su mogli, prosto MORALI imati mnogo dužu priliku da hodaju ovim zemaljskim šarom.

Novembar mi je u tom smislu posebno težak.

Maj, sa šestomesečnim pomenima, takođe.

Nakon početnog "šačica hijena, ološi, lešinara" narativa, propagandna mašinerija vlasti prelazi na "narod sa razlogom protestuje protiv nasilja, a hijene, ološi, lešinari iz opozicije ih zloupotrebljavaju da otmu vlast".

Nažalost se deo tog narativa, u ovoj ili onoj formi prima. Narod se predstavlja kao naivan, ali i malouman i povodljiv, a opozicija kao nasilnici koji žele da preokrenu tragediju u svoju sebičnu borbu za rušenje Vučića.

Mediji koji prenose proteste, N1/Nova S, predstavljaju se kao propaganda, a režimski propagandisti i narod kao žrtve.

Kako se bliži petak, 26. maj i kako isplivavaju pretnje onima koje teraju da dođu na bednu Vučićevu paradu bolesne sujete, a takvih je očigledno daleko više od onih koji zaista žele da dođu, pitam se neprestano - što to bre radiš, mahnita osobo?

Zar ne vidiš da ti se sve otima? Jeste, ima i dalje i puno onih koji (te) se plaše, ali strah će očas posla preći u bes.

I još oni snimci gde "redari", kao čuvari logora, ne daju ljudima da odu sa skupa na kom NE ŽELE da budu.

Pa jbt, da li si stvarno toliko lud?

Dobro, pitanje je i pomalo retoričko...

Da bi ovo društvo postalo zdravo, neophodno je da odgovornost postane pravilo, a ne izuzetak, zakonska obaveza i apsolut, a ne hir trenutnog vlastodršca.

I to, bilo da pričamo o ozdravljenju društva, ili o njegovoj smrti i rađanju jednog novog društva.

Šta god mislili da sledi. U proteklim danima smo svedoci najbesprizornije i najjezivije zloupotrebe obe nedavne tragedije, od strane predsednika SNS-a i njegovih saučesnika.

Trebalo je samo da izrazi saučešće i makar formalno ponudi pomoć porodicama žrtava, povređenima i njihovim porodicama.

Za razliku od biblijskog Isusa, čiji dan roždestva je određen tek nakon par vaseljenskih sabora, a dan voskresenija šeta prolećem svake godine, vođen lunarnim kalendarom, kod nesvetog Boba Ilustratora (@bzivkovic5 ) stvari su znatno jednostavnije. Nesveti Bob Ilustrator, dete Boborodice i Bobooca i brat rođeni Bobosestre, rodio se, da ne kažem ovaplotio sedmoga maja, što je nepokretni nesveti praznik.
Dan pred roždestvo, svake se godine odigrava ritual mrežouklonenija, kada se Bob Ilustrator povlači sa mreža internetskih.

Emocije su individualna stvar, koja nas stigne, sustigne ili prestigne onda kada mora, a ne kada neko misli da treba.

Od srede izjutra, supruga je kao senka, razorena onim stradanjem dece. Plače, pa živi i traje i onda opet plače.

Ja sam češće bio ljut, gnevan nego samo tužan. Jutros sam završavao neke potpuno banalne administrativne obaveze, vozio natrag ka poslu, sasvim ništa, sasvim obično.

Osim što stalno misliš i vrtiš i nešto meriš i vagaš o pravdi, životu i sudbini.

I onda me je stiglo.

Onako, ni iz čega, samo me je stiglo, sve skupa...

Jedna od najstrašnijih stvari u ovih par jezivih dana je to što ne možemo ni da žalimo, svako na svoj način, bez groznih, bestidnih i umobolnih "upadica" one iskompleksirane spodobe na mestu predsednika.

Samo je trebalo da izjavi saučešće i umukne.

Ali ne, ne može on... Mora da bude u centru pažnje, kao da nije dovoljno to što je apsolutno socijalno neinteligentan, emotivno sakat i moralno nakazan.

Mora on da objasni, pa da uz grimase i kreveljenje, neko izigravanje tuge za decom, ubaci i Kosovo, BDP i zlikovce koji žele njegovo dete u šahtu.

Jozua Kimih (Joshua Kimmich) je 27-godišnji nemački fudbaler, igrač Bajerna iz Minhena i reprezentativac. U jesen '21 je dospeo u žižu javnosti kao jedan od malog broja igrača koji su odbijali vakcinaciju protiv COVID-a. Rekao je da misli da nema dovoljno podataka o nuspojavama. Kritikovan je javno zbog nenaučnih stavova, ali i zbog toga što je u međuvremenu, na primer, posetio odeljenje za palijativnu negu dečje bolnice Großhadern u Minhenu, izlažuči decu potencijalnom riziku. Kritikovali su ga i vodeći medicinski stručnjaci, vrlo javno i direktno.

Umesto disklejmera, samo ću reći jednu vrlo opštu, univerzalnu istinu - niko od nas muškaraca ne zna, ne može da zna i ne treba da pretpostavlja da zna kroz šta sve žena, fizički i psihički prolazi tokom trudnoće i porođaja.
Možemo, u najbolju ruku, da prepričamo njihove reči. Prva ćera je rešila malkice da zakasni na sopstveno rođenje. Jedno 4-5 dana. Vodenjak je napokon pukao u 2:45 izjutra. Negde oko 3:20 smo bili na prijemnom porodilišta Zemunske bolnice. Sluđeni, pozdravili smo se, ona ode sa sestrom, ja nazad kući. Javiću čim bude gotovo, reče.

Danas ćemo domaće slane štapiće i kinder bueno tortu 🤗👌🤩

Ne, nisam završio sa vama, seronje licemerne.

Šta velite, uvređena su vam vErSkA oSeĆaNjA jer je neko nešto napisao, rekao ili napravio sliku?

To vas vređa do mere pretnji nasiljem, kletvi, bljuvanja odvratnosti?

Jednostavno mooooorate da odreagujete da "zaštitite svoju veru"?

https://twitter.com/SerbianInfidel/status/1487516645870481413

A ovo vam ne vređa vErSkA oSeĆaNjA?

Ovo, što vam je zlostavljalo decu vam ne vređa veru?

Ovome ne pretite batinama, lomljenjem, klanjem, ubijanjem? To se ne sme, ne valja ili šta ste već smislili da opravdate svoje licemerje?

Ovome ljubite ruke i tražite blagoslov?

Stvarno?

Pozivanje na "povređena verska osećanja" je najčešći izgovor za svakojaku beslovesnu stoku da krene sa brutalnim pretnjama i odvratnostima koja su, bar teoretski, sasvim suprotna učenjima njihove vere.

Bukvalni izgovor. A uvrediće ih sve, potpuno freestyle i kako im se ćefne. I premda je "uvreda verskih osećanja" zločin bez žrtve, jer koji q vErSkA oSeĆaNjA i ako se već vređaju, kako se ne oglasi neki od bogova, nego pošalje prosečnog govnara ili govnarku da laju i prete?

Vređa ih reč, slika, misao, jer su slabi, bedni i primitivni, tek sujeverni.

Danas sam zvanično završio ciklus skidanja kilaže, odnosno onaj tzv. redukcioni deo dijete.

Sada je na redu održavanje i iskreno, imam frkicu ili tremu.

Radi konteksta, nekoliko podataka. Ja sam celog svog života (bio) prekomerno težak.

Bukvalno celog, od kada znam za sebe. Kao mali sam bio jako bolešljiv, pa su me čuvali uglavnom baba i deda, uz ugađanja i razmazivanja po najboljim sremačkim uzusima 😁

Uvek je zdravlje ulazilo na usta, uvek se udovoljavalo.

Pre par godina, u vreme epidemije malih boginja, govnarski avaksi su imali mantru da nA zApAdU vAkCiNe nIsU oBaVeZnE oDuVeK.

To je em bila glupa laž, em je npr. u Nemačkoj, ubrzo potom vraćena (ne uvedena, vraćena) obavezna vakcinacija protiv malih boginja.

Bez mnogo drame. U ovoj pandemiji, evo opet budaletina koje neće vakcinu, jer sLoBoDa i nA zApAdU nEmA oBaVeZnE vAkCiNaCiJe.

A onda, u jednom danu ih opet stvarnost demnatuje.

U Austriji eksplicitna obaveza vakcinisanja od februara 2022.

U Nemačkoj implicitna. 2G skoro svugde, 3G na poslu.

Obiđe se pun krug na tviterima i onda se ponovo, po ko zna koji put pokrene priča o LGBT osobama, da li su "naopaki", "nenormalni" ili "neprirodni".

I ponovo je onda neophodno obići isti krug razbijanja predrasuda, logičkih grešaka i povremeno, najobičnijeg lupetanja. Prvo, oko naopakosti. Kako bih vam rekao, ako ćete samo biološki najneophodnije, bez bilo čega drugog, onda vam je naopako i ljubljenje, 'vatanje za sise i dupe, oralni seks i sve druge varijacije intimnosti koje postoje i kod strejt i kod homo odnosa.

I samo misionarska, pliz.

U delovima Nemačke se pooštravaju mere protiv korone.

To se odnosi pre svega na širu obavezu nošenja maski, manje grupe kod okupljanja i pre svega, strožije kažnjavanje za one koji se ne pridržavaju.

I spuštanje kritične brojke sa 50 na 35 zaraženih na 100 000 nedeljno. Čitava Evropa je u trendu porasta broja obolelih. Bili su odmori, deca su u školama, a meni se čini da je po sredi i efekat "zamora koronom", tj. faza u kojoj se ljudima smučilo ograničavanje.

OK, osim u Srbiji, koja je najbolja na svetu.

Humor na stranu, gusto u celoj EU.

Šesnaest mojih rođaka sa majčine strane je te 1995. došlo u izbegličkoj koloni. Običan svet, hlebotvorci. Deca tršave kose i dubokih, tužnih očiju, starci grubih dlanova, izboranih lica i očiju isušenih od suza. Majke ispijenih lica, kose prošarane belinom, praznih pogleda. Očeve je odvela vojska, u svoje zbegove, borbe, odbrane i povlačenja. Meseci su trebali dok su se ponovo pronašli... neki od njih. neki se nikada nisu vratili, kakav je inače usud tih gorštaka, čija je sudbina uglavnom uvek bila da stiču malo, a ginu lako.