Nećete mi verovati ali evo plačem zbog besa, nemoći i tuge jer sam slučajno pogledala informativni program na RTS-u. Obeležavaju godišnjicu Cerske bitke.Kada sam čula govore sns isprdaka, ljigavaca i ostalih govana briznula sam u plač.
Prljaju mi sećanja na mog pradedu Stanojla👇 Moj pradeda je bio u Moravskoj diviziji pri prvoj armiji Stepe Stepanovića. Nije trebao da bude tu ali to je neka druga priča.
I zajedno sa Moravskom divizijom učestvovao u Cerskoj bici. Imala sam 15-16g kada je moj Stanojlo umro i odlično se sećam njegovih priča, tog junaštva 👇

Danas na poslu umalo krv nije pala. Šalju se ekipe na teren. Trojica vakcinisanih MORALI LJUDI po zakonu da dođu na posao uprkos što su im u porodici SVI pozitivni (možda i oni,ali bez nekih simptoma). Zanimljivo direktori odluče da na teren pošalju u istu ekipu sa tom Trojicom vakcinisane, misleći oni ipak zaštićeni. Jao majko da vidite to čudo i haos drame. Nikako vakcinisan NI JEDAN NEĆE SA NJIMA ZBOG MOGUĆNOSTI ZARAZE. Ludilo mozga, pretnje, svađe, ništa što im traže da potpišu da odbijaju radni nalog, NE POTPISUJU ODBIJANJE ali ne kreću