How to get URL link on X (Twitter) App
лажног циља је долазио други тенк и остављао трагове гусеница, а затим се враћао истим путем.



пробудила се у кошмару који је донела немачка авијација засипајући град са 440 тона бомби.
глави и сукњу испод колена. Са осмехом гледа, тада трогодишњу Вишњу, моју сестру, која покушава да загрли нашег пса, чупавог мешанца Џекија, док га ја лукаво мамим ка себи кришком сувог хлеба.
похвалу, можда и награду, за успешно обављен задатак, а три мајке у Србији завијене су у црно – једна Српкиња, једна Мађарица и једна Бугарка. Наиме, поред Дејана, живот су изгубили његов старешина Шандор Нађ и саборац Драган Николов.
некада живело близу 200.000 Срба, све је изгледало нормално.
Након завршетка рата Васиљ је деминирао велику територију на којој је живио, чувао стоку, страдао од мине. Без десне шаке, и мноштвом гелера по телу, није се предавао и наставио је да се бори за живот, усправно и јуначки, а страдао је од комшије. Убијен је због међе и сукоба 👇
ексери забијали у његову кожу.
У чекаоници, обзиром да су врата ординације била одшкринута, а она је одлично знала албански језик, чула је разговор лекара и жене која је била на гинеколошкој столици.
Он је једна од легенди града, његова популарност је толика да је о њему снимљен и филм "Аладин и чаробна канта".
победио је на једном таквом такмичењу, када је у једном дану убио између 1300 и 1360 логораша. Као награду за такав злочин Брзица је добио златан сат, печено прасе и алкохол.
Упамтимо добро хероја, правог Обилића који је живот дао за Космет, звао се Зоран Вујовић
Редовно је посећујем, молим се за њу и набављам све што јој је потребно.
само звоник.
чина полудео. Оно што усташки кољач никад није могао да заборави је тај небески мир на лицу старца и смирен поглед због којег те ноћи није могао више никога да убије, иако је заклао преко хиљаду људи.
и одбранили југ Србије (данашњу БЈРМ). Онда су величанствено испрашили трупе Јосифа Фрање 1914. године, цара покојне царевине Аустроугарске, извојевавши прве савезничке победе над Швабама.
Пошто је Славонски Брод, већински настањен Хрватима, Горан и Зоран су морали пут Инђије, где су похађали завршну годину.
по грудима.
од стране комунистичке/социјалистичке власти како у Младеновцу, тако у Београду и Југославији.
прича која се граничи са научном фантастиком.