EPS je javno preduzeće.

Kad EPS ima lošeg i korumpiranog direktora poput Grčića, pare koje "država" prosledi nisu pomoć EPSu, već pomoć Grčiću koji će s njima da raspolaže kao i dotad. EPS od toga nema ništa.

Pomoć države bi bila smena lošeg direktora JP i postavljanje boljeg. Kad "država" konstantno dodaje pare nesposobnom direktoru umesto da ga promeni, ona time pokazuje da je zadovoljna njegovim radom, da problem nije u njemu nego negde drugde, neka viša sila ili splet okolnosti.

Ili ne vidi potrebu da nađe boljeg, ili ne želi boljeg.

Ide niz o aspartamu, vrlo bitnom primeru za ono što imamo kod (ne)prihvatanja (ne)proverenih vakcina.

Dakle, aspartam, veštački zaslađivač, sintetizovan 1965, slučajno otkriveno da je sladak. Ulazi u upotrebu tokom sedamdesetih, zavisno od konkretne namene.

Ali.. Samo ime "veštački zaslađivač", pa još ime koje zvuči veštački, tera ljude na brigu.

Otkad se pojavio u raznim gotovim proizvodima, idu optužbe kako aspartam izaziva rak, depresiju, slepilo, multiplu sklerozu, probleme u trudnoći, pa čak i lupus (pre Dr Hausa).

Strašno, zar ne?

U nizu koji sledi sledi pesma o Karađorđu i početku ustanka koju je baba Zorka, moja prababa, mnogo volela da deklamuje, a nema je u knjigama.

Baba Zorka je iz Orašca, pesma navodno potiče iz sela i prenosi se s kolena na koleno, autor nepoznat. Мехмед Фочић слугу зове,
Овако му зборит стаде:
„Мој узуне добро слушај
Шта ти ваља радит саде.”

„Погубисмо кнез Алексу,
Погубисмо Бирчанина,
Ђаури се разбегоше,
Освета је тешка њина.”

„Кажу има у Тополи
Карађорђе ђаур љути,
Ако ли нам он умакне
Сви можемо изгинути.”