I Zemunci, i svako ko je makar jednom bio u ovoj varoši, došao je na kej. Teško je suditi koji deo Zemuna je najlepši, ali, kej je svakako u vrhu te liste.
Danas je lepota keja stavljena na ozbiljnu probu zbog blata i radova koji su počeli nakon što je veseli Vesić jedne noći 👇 usnio čudan sanak kako bi kej trebalo da izgleda.
Ali, ko kaže da se našim kejom mora šetati po Vesićevim snoviđenjima, zato, ko voli, - idemo.
Obaloutvrda na keju je napravljena još 1889. naredbom bana Kuena Hedervarija. Zasađene su topole i uređene su staze za 👇

Sve je počelo onoga dana kada si poverovao u priču o plati od 2000 maraka.
Doduše, prvo mora malo da se ratuje. Nije problem, vole ovde ljudi da ratuju. Ništa lepše nego pucati na one preko reke. A i oni vole da pucaju na nas.
Kad je prošao rat, doveo je generalni u fabrički 👇 krug biznismena koji ima kapital, i koji će da firmu privatizuje i izvuče iz bule. Biznismenu kad vidiš čelo, trebalo je da ti bude jasno da taj nije u stanju ni da igra levog beka u fudbalskom klubu iz rodnog sela, ali, nema veze, i u to si poverovao.
Od vađrnja firme iz bule 👇

- Vidi palme na Kalemegdanu
Seljana!
Vidi palme u Beču
Jao, super, slikaj me ovde

- Prođe Kameničkom
Ovo samo kod nas ima, po ulici da prodaju drangulije
Ode na buvljak u Pariz
Jao, prelepo, vidi, papirni luster, samo 20 evra, kupujem!

- Vidi pijane srednjoškolce subotom 👇 u Knez Mihailovoj
Sramota, njima treba da poverimo budućnost?
Pijani engleski tinejdžeri na plaži u Grčkoj
Jao, što su slatki i veseli, nema veze što povraćaju!

- Dođe mu prijatelj Kanađanin u goste
7 dana ga hrani i poji, gost spava kod njega
Zove ga drug iz vojske, selo kod 👇

O Vojnom muzeju nemam šta mnogo da kažem, svi znamo i gde je, i šta je u njemu.
Od Ilira i Tračana, do postjugoslovenskih ratova, sve je tamo.
Prvi nivo i dalje ima klasičnu sfrj postavku, što je dobro, jer nismo izolovani kao Aboridžini, pa da se srpska istorija može 👇 posmatrati odvojeno od ostalih naroda.
Moja kćerka je ovaj muzej nazvala "Lavirint kroz istoriju", i Vojni muzej to i jeste - vijugavim hodnicima putujemo kroz vreme.
Ulaznica je 350 dinara, deca ne plaćaju, kao i svaki muzej, ne radi ponedeljkom, imaju kod ulaza ormarići u 👇

- Šta si završio?

a) Medicinu
- Je l' znaš ti da je moja baba samo kuvanom rakijom skidala temperaturu?

b) Istoriju
- Je l' znaš ti da su u našem selu partizani streljali mog dedu samo zato što je bio Srbin? I to ga četir' puta streljali!

v) Ekonomiju
- Je l' znaš ti da su👇 Amerikanci naštampali tri milijarde dolara za 6 meseci, a sve bez pokrića, a?

g) Politikologiju
- Je l' znaš ti da postoji svetska Vlada, koja upravlja celim svetom iz senke, a ovi političari su tu samo za predstavu? Opa!

d) DIF
- Je l' znaš ti da su Sovjeti svoje olimpijce 👇

"Moje ime je Skadarlija ... ili Skadarska ulica, ako Vam se više sviđa. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni put. Ja sam obična strma uličica u sred Beograda. I to bi bilo sve što o meni možete reći, da nije moje boemske istorije, crvenih krovova i rasklimanih stolica".
Ne bih 👇 za dva života smislio bolji uvod za šetnju Skadarlijom, od opisa Zuke Džumhura, pa nisam ni pokušavao.
Ono što mogu da probam, to je da se spustim ovim sokakom i pokušam da zamislim kako je izgledao nekada..
Ono što je za Pariz značio Latinski kvart ili za Beč Grincig, to je za👇

Najstarije jevrejsko groblje u Beogradu nalazilo se, po svoj prilici, između današnje Knez Mihailove, Zmaj Jovine i Carice Milice. Ovde je pronađen nadgrobni spomenik iz 1641. godine sa epitafom
Spomenik sahranjene
— Dona Klare —
koja je umrla 3. dana
13. ševata
godine 5380👇 I na dunavskoj padini, na Dorćolu, nađeno je nekoliko nadgrobnika na hebrejskom, što ukazuje da se i ovde nalazilo jevrejsko groblje, po datumima sa nadgrobnika, iz perioda austrijske vladavine nad Beogradom.
U vreme rađanja srpske države u XIX veku, jevrejsko groblje se 👇

Ima tome sad već davno, kad mi je život išao nizbrdo, a točkovi na kolima života pretili da otpadnu. Zašto sam se ja tog dana obreo na Bogosloviji, ne sećam se više. Ni zašto su me noge odvele do sefardskog groblja, ni to ne znam. Ime čoveka koga sam tu sreo, nema potrebe 👇 da navodim. O našim Jevrejima nisam tada znao mnogo. Znao sam da su živeli sa nama, i da su ih Nemci uništili u Holokaustu. Da ne dužim priču, taj je čovek izgleda video tugu u meni, ali me nije pitao ništa, nego je kazao "Hajde da ti pokažem jevrejsko groblje". 👇

Ko krene od Terazija ka Bulevaru Kralja Aleksandra, hodaće istom trasom kojom su još Rimljani išli na jug. Tu su negde bila i njihova groblja.
Odavno nema ni Rimljana, ni Beograđana koji ovaj kraj zovu "Fišeklijskom čaršijom", ili "Fišeklijom". A i ja, evo, prošetah bez nekog 👇 plana i reda, pa, ko želi, može sa mnom kroz Fišekliju..
Samo ime potiče po radnjicama gde su se prodavale fišeklije, ili fišeci, tj kutijice ili torbice u kojima je bio barut. Najpre su ove radnje bile u varoši, ali, kako je knez Miloš imao velike planove za Beograd, nije hteo👇

Nigde se tako iskreno ne ujedine patriJoti sa građanerima kao kad treba osuditi Srbe sa Kosova i Metohije što su prodali svoju dedovinu Albancima i povukli se u užu Srbiju.
Svako se tu ljuti iz svojih razloga, ovi prvi, što bi ratovali preko tastature, oni ih smatraju👇 izdajnicima, šta li. A potonji, njima smeta što su nam eto uzeli radna mesta, jer, inače svi mi iz uže Srbije smo akademici i naučnici.
Pritom, nekako i jedna i druga ekipa vole da zaborave činjenicu da taj Srbin, recimo, ima kćerku staru 16 godina, i da ona mora da,👇

Prošle godine je trebalo da letujem na jednom lepom grčkom ostrvu.
Zbog korone nisam išao.
Išao sam po Srbiji, kao nekad, kad nisam imao para za negde dalje.
Idvor, Kovačica, Pančevo, Kikinda, Sombor, Apatin, Vrdnik, Banja Koviljača, Prnjavor, Smederevo, Ćuprija, Aranđelovac, 👇 Kovilj, Šajkaš, Subotica, Šid, Morović, Sremski Karlovci...

sve sam to obišao. Kad kažem obišao, to znači posetio muzeje, crkve, manastire, prirodu (reku, planinu), istorijske lokalitete, jevrejsko nasleđe gde ga ima, kafanu, naravno, upoznao ljude koji tamo žive, i njihove 👇

Svašta ovde pišu o komunistima, mahom ih opanjkavaju iz bezbedne 2021 - e, i to mahom potomci tih istih komunista.
No,
ignorišimo to.
Da probamo da se vratimo 100 godina unazad, u vreme kada je KP stavljena van zakona.
To je značilo da je policiji bilo dozvoljeno da ih 👇 lovi kao divljač, da ih ubija ako pruže otpor, ili da ih hapsi.
A kad komunista bude uhapšen, šta se onda događalo?
Probajte da spustite glavu ka zemlji, jedno 5 minuta. Ko uspe, svaka čast. A "ispitivanje" u zatvorima Kraljevine je počinjalo tako što bi te ljude okačili na 👇

Na samoj ivici Gradskog parka u Zemunu, između zemunske gimnazije i poljoprivrednog fakulteta, nalazi se hala "Pinki", sportski centar.
A nekad, početkom 1930 - ih, ovde je bio sokolski dom "Kralj Aleksandar I". Na internetu nema fotografija ovog dela Zemuna, jedino što sam 👇 našao je slika u knjizi Branka Najholda, a realno, gde drugde.
Za vreme okupacije, u ovoj zgradi je bila centrala Kulturbunda, o tome je govorio i Koraks, naš najbolji karikaturista, iz prve ruke, kako su mladi Nemci Francestala ovuda paradirali.
Nakon rata, u ovaj se dom 👇

Stara carinarnica u Zemunu, tamo gde Zmaj Jovina izlazi na Dunav, podignuta je u 18. veku u stilu klasicizma za potrebe carinske službe. To je jedna od najstarijih i najvećih objekata u starom jezgru Zemuna. Zidana je tako da su u prizemlju magacini, a na spratu kancelarije za 👇 carinske službenike. Vek i po je ova zgrada služila prvobitnoj nameni, a onda dolazi rat. Kratko vreme bila je smeštaj za vojsku Vermahta a onda postaje džamija, za ustaše muslimane i njihove porodice koje su dovedene u Zemun.
U prvim danima oslobođenja, partizani koji su ušli 👇

Svako je bar jednom prošetao pored Save. Taj se deo grada danas menja neverovatnom brzinom. Restorani Beton Hale, noćni klubovi, Beograd na vodi... sve je to tu, sviđalo se nama ili ne.
Meni se to ne sviđa, pa volim da, kad šetam pored Save, zamišljam onaj stari Beograd XIX i 👇 početka XX veka. Ko voli, može sa mnom zajedno.
A sve je počelo ovde, na Sava kapiji ispod palisada. Baš je ovde Karađorđe sa ustanicima ušao u Beograd, uz pomoć Konde Bimbaše, o čemu svedoči jedna tabla na zidu.
Kasnije je knez Miloš muku mučio da istera Turke iz Beograda, a 👇

Taš je kamen, a majdan je rudnik, i otud Tašmajdanu ime. Nisu Turci ni prvi ni poslednji koji su ovde vadili kamen, i kasnije šalitru. Ako gledamo u zidine tvrđave, rimske sarkofage ili ostatke vodovoda, ogradu na ruskoj crkvi, sva je prilika da gledamo u kamen sa 👇 Tašmajdana.
Ovo je ipak, mnogo više od parka, i nismo ni svesni po čemu hodamo, kada šetamo ovim lepim parkom.
Na mestu gde je danas stadion, bio je dugo rudnik kamena. Te su katakombe kasnije dobile i drugu namenu - skloništa od rata. Ovde su se Srbi sklonili kada su Turci 👇

Beograd na Savi ima 6 mostova. Sedmi bi bio Ostružnički, ali to je van grada. Mi ni ne slutimo kakve priče ovi mostovi pričaju, dok šetamo ispod njih, ili ih prelazimo automobilom.
Prvi od njih, gledano od centra, je Brankov most. Nastavlja se na Brankovu ulicu, i nalazi se na 👇 mestu gde je nekad stajao Most Viteškog Kralja Aleksandra. Taj su most srušili Nemci aprila 1941 - e, i još samo lepi stubovi svedoče o njemu. Inače, stub sa starobeogradske strane stoji na mestu gde je nekada stajala Liman džamija, o kojoj uspomenu čuvaju još samo knjige. Kada👇

Kad je malo para i malo vremena, Avala je zgodno mesto da se čovek skloni iz Beograda.
Samo ime (H)avala je turskog, tj arapskog porekla, i znači greda, prepreka. Još su Rimljani ovde vadili rudu, o čemu svedoče brojna napuštena okna u planini.
Avala je visoka 511 metara, pa u 👇 Beogradu postoji šala da smo nabacali koji metar zemlje na brdo da bismo i mi imali planinu.
Pre samog vrha, sa leve strane je spomenik sovjetskim vojnim veteranima iz 1964. Život nekada može biti bizaran, a smrt još bizarnija: avion koji je prevozio sovjetske veterane na 👇

Godine 1920. nemačka nacionalna manjina u Kraljevini SHS osniva svoje kulturno društvo Schwäbisch - deutcher Kulturbund (Kulturna organizacija jugoslovenskih Nemaca. Cilj joj je bio okupljanje Nemaca oko jedne organizacije. Kako je Nemaca najviše bilo u Vojvodini, (u Inđiji su👇 bili većinsko stanovništvo), centar Kulturbunda bio je Novi Sad. Tokom 1920 - ih Kulturbund nastoji da čuva tradiciju, i da premosti jaz između katolika i protestanata. A onda dolaze 1930 - e i stvari se menjaju. Mladi jugoslovenski Nemci se vraćaju sa studija iz Rajha, i 👇

Mnogi putopisi čuvaju uspomenu na turski Beograd, sa njegovim minaretima i sarajima.
Taj je Beograd netragom nestao. Ali, nešto uvek pretekne, i ja sam jutros šetao tim turskim Beogradom.
Koga zanima, evo niza šta sam pronašao
👇 Pre svega, tu je kuća u Gračaničkoj, podignuta krajem XVIII veka, na nekadašnjoj Varoš kapiji. To je sad fino okrečena kuća, jedini predstavnik stare arhitekture Varoš kapije
👇

Vreme krvi i rata je prošlo, i to se neće ponovo dogoditi.
Ali, vreme koje dolazi svejedno će biti gadno.
Najpre, demografski ćemo propasti, jer će se iseljavanje nastaviti. Još više ćemo se grupisati u gradove, najviše u Beograd. Letećemo iz stanova na ulicu kao dobar dan zbog👇 dugova.
Svi će imati bezvredne diplome kojekakvih privatnih fakulteta. Državni fakulteti će poželjet' studenata, ali studenata nigdje biti neće. Osim, naravno, na onim smerovima koji su traženi preko. Dalje, kvalitet usluga će biti loš, nećemo moći naći ni majstora koji zna da 👇