Прочитао сам фамозну Декларацију "Свесрпског сабора" и хтео сам да вам овде набацам пар утисака. Укратко, није то толико лош аргумент, колико они који га доносе немају политичког ауторитета који би могао да му да тежину. Документ обилује парадоксалностима и апсурдима, укључујући тврдње које противрече не само државним политикама Србије и Српске, него и другим тврдњама у самој Декларацији. Најочигледнији пример - не можете истовремено тражити примену Резолуције 1244 и Бриселског споразума.

Увек сам сматрао да сам најранију лекцију о патриотизму научио из "Јежеве кућице" Бранка Ћопића. Тако ме је веома обрадовала вест да су овој песми посветили читаву изложбу у Музеју историје Југославије. Мислио сам да нешто тако јасно и чисто не могу да покваре. Погрешио сам. 🧵 Неко ће да каже "не знам шта си очекивао од МИЈ", али заиста сам мислио да је сасвим довољно изнети старе илустрације "Кућице" пред децу и направити неку врсту луткарске поставке да би све било сјајно. Јер како се тако нешто може истргнути из контекста? Може, може.

Следи дуг, неповезан и рапсодичан низ о утисцима моје кратке посете Русији. Гостовао сам на IV форуму дигиталне дипломатије у Самари, видео реку Волгу и ракету "Сојуз", причао са професорима МГИМО, ајтијевцима, областном управом, представницом МСП ДНР, и мноштвом гостију форума. Оно што ће све вас свакако највише занимати јесте атмосфера у Русији везано за рат у Украјини и санкције. Покушаћу да се дотакнем свега занимљивог, а ви питајте слободно ако вас нешто посебно занима.

Прочитао сам Коријев HONOR AMONG THIEVES о догодовштинама Хана Солоа између "Нове наде" и "Империја узвраћа ударац". Помучио сам се да га нађем (има Залив у плавоме мору, ни тамо се баш све не налази), богови Интернета су ми суптилно јављали да не губим време, али нисам слушао. Ствар је у томе што ме је, као љубитеља серијала ПРОСТРАНСТВО, заиста интересовало како ће двојац Кори да се снађе у Далекој Галаксији. Њихов реализам у описивању путовања и рата на раздаљинама које се мере милионима километара мени је лично упропастио "Звездане ратове".

Срби славе Дан уставности на Сретење и игноришу Митровдан јер им је (1) оно што могу да буду увек прече од оног што јесу; (2) прошлост увек дубља него што се чини; (3) правда и слобода увек изнад закона; (4) Устанак пречи од Растанка;а (5) изгубљено Царство изнад освојене државе. Још једном: Србима је народни Устав од пре два века који је на снази био једва недељу дана, али који је био чин националног ината и трн у оку свих светских моћника тог времена, пречи од Устава који им тренутно уређује животе, посла и грађанска права. И то није случајно.

Видим да се прича о градском саобраћају, па да кажем:
- рекламе на прозорима аутобуса су понижавајуће и одвратне;
- лепо је када је возило климатизовано, али џаба клима ако је крцато људима и иде на 45 минута;
- трамвајске шине зврље празне у шпицу јер трамваји иду на пола сата; - апсолутни приоритет градског саобраћаја мора бити број возила на улицама, ако ГСП иде на 5 минута, ко је луд да иде било где колима;
- што више возила јавног превоза на улицама, то мање гужве, толико је једноставно;

Изнећу овде своје аргументе зашто треба изаћи на референдум и гласати #не, извињавам се унапред ако буду набацани. Прво, референдум се подмеће као предизборно изјашњавање између за власти и опозиције. То углавном чини опозиција која се нада да ће испасти јача него што јесте. Постоје људи који су спремни да гласају #да јер је Вучић рекао да треба, постоје људи спремни да гласају #не јер је Вучић рекао да не треба, постоје људи који су спремни да гласају за #не јер Вучић преко својих кербера намигује да ипак тако треба. То су политичке манипулације.

#КњигаБобеФета је такав ватромет "Звезданих ратова", да за прве две епизоде уопште нисам стигао да обрадим чињеницу да је режира Роберт Родригез. А кад режира Роберт Родригез, то изгледа овако: "Јао, симпатично, хатови су донели ранкора, СУНЦА ТИ ПОЉУБИМ ЈЕ ЛИ ОНО ДАНИ ТРЕХО?!" Сајберпанк бајкерска банда са моторима као из Џетсонових изгледа мало ишчашено на Татуину, док не схватиш да је то у ствари Родригезов омаж Лукасу и његовим "Америчким графитима". Али "Звездани ратови" су увек били "све пролази" наратив, а мотори по стилу личе на Луков X-34.

Мала студија случаја из медијске јавности: @OnlineDanas састави коректан аналитички текст о цени гаса. Три различита стручњака процене да ће се цена ЗА ПОЛА ГОДИНЕ повећати најмање 50%, један каже да ће се повећати МОЖДА и целих 120%. Уредник стави овај наслов: Притом, наслов самог текста у новинама је другачији, и неутралнији (ако и даље натегнут) - "Догодине гас бар дупло скупљи", што је случај и са текстом на интернет порталу листа.
danas.rs/vesti/ekonomij…

Први пут чујем за народ Каго, који је пректично десет векова био најокрутније дискриминисан у Француској и Шпанији, а да НИКО НЕ ЗНА ЗАШТО. Говорили су исти језик, били исте вере и расе као њихови суграђани, а дискриминисани су на потпуно сумануте начине.
en.m.wikipedia.org/wiki/Cagot Прича је фасцинантна - ти људи су били изложени целом пакету културног, економског, и политичког шиканирања, омаловажавања, и угњетавања за које су знали Јевреји, Цигани, амерички Црнци, или недодирљиви у Индији, а да је разлог за то била искључиво чињеница да су - Каго.

Волим Монтипајтоновце. Мислим да су они можда чак били најгенијалнија и најталентованија група комичара у историји телевизије. Њихов хумор је често био мрачан, гротескан, вулгаран, и свакако не за свачији укус. По данашњим мерилима они представљају еталон политичке некоректности. Е, сад, ко се сећа урнебесног апсурдистичког ремек-дела "Монти Пајтонов смисао живота"? Почиње са изразито грубом сатиром на рачун ирских католика са њиховим сиромашним и многочланим породицама и презиром према контрацепцији, која се завршава песмом "Сва је сперма света".

Остаје само још да се види шта ови резултати избора значе за нас који смо свесно апстинирали, а нисмо професионални бојкоташи. Овај резултат је добар само из једног разлога - јер је оголио ауторитарност политичког система у Србији на челу са СНС олигархијом. Истина је увек добра. У свему осталом, ово је веома лоше: Вучић и СНС има ауторитет да брзински донесе потпуно шокантне антинационалне и антидржавне одлуке, и да се онда четири године бави "контролом штете" преко медија које апсолутно контролише. То је највећа, и непосредна опасност.

Нисам хтео да баксузирам прексиноћ, јер сам се бринуо да ће изборном магијом да се изгура још која (псеудо)опозициона партијица преко цензуса,али су оне на овим изборима толико пукле, да их ни Вучић није могао спасти. Дакле, резултате мање-више имамо, па можемо да подвучемо црту: Прво, и најважније - бојкот је по мом мишљењу спектакуларно успео. Не кампања СзС и екипе за бојкот, она је била једнако глупа и анемична као и кампање "опозиције" на изборима. Али резултат је постигнут - имамо парламент без опозиције.

Карантин је идеалан показатељ у коликој мери друштвене мреже у ствари не одражавају стварну слику народа. На друштвеним мрежама су сви на распусту: читају, гледају филмове, деле поезију, праве рукотворине. А пола грађана и даље ради - ложи топлане, превози робу, производи храну. На радију нека гошћа из света културе раздрагано говори о "добродошлом одмору од суманутог темпа живота", о прилици да се културно уздиже, обилазе виртуални музеји, да се свира и ствара.
Ни једном речју није показала свест да је за пола грађана живот постао несношљив.