Svakako da neću moći da zapamtim sve COVID pacijente koji su prošli kroz moju bolnicu ali jednog svakako neću zaboraviti. U pitanju je pacijent srednjih godina koji je na prijemu u bolnicu u anamnezi naveo: "Nisam se vakcinisao protiv COVIDa jer želim da prebolim virus prirodno." Nakon toga je zbog COVID upale pluća neko vreme ležao na COVID odeljenju gde je, prirodno, dobijao dodatni kiseonik, prirodnu antikoagulantnu terapiju da bi se prirodno sprečio nastanak tromboembolije i još par specifičnih i nespecifičnih, nadasve prirodnih lekova.

Šta znači to kada vidimo da kod obolelih/hospitalizovanih/umrlih npr. na 9 nevakcinisanih dođe 1 vakcinisan? Ne, to ne znači da "vakcine NE deluju" nego da nisu 100% efikasne, a što smo znali, pa recimo oduvek. Tu prostu matematiku razume prosečni osnovac, ali ne i antivakseri. Šta još to znači? Znači da kada te brojke dobijemo u populaciji gde je približno 50% vakcinisanih, kao što su npr. Slovenija i Srbija, da kada bi se svi vakcinisali, od tih 9, samo bi bio 1 oboleli/hospitalizovan/umrli. Znači ne bi bilo ukupno 10 nego 2. 20% u najgorem slučaju.

Prvih dana uopšte i ne primećuješ da si se zarazio. Tek poneki kašljuc povremeno. Onda dobiješ povišenu temperaturu. OK, nije strašno, imaš paracetamol. Biće dovoljno. Za svaki slučaj kažeš ljudima da te izbegavaju. Nema potrebe da ideš kod lekara. Temperatura te baš puno smlati. Onda za dan-dva primetiš da ubrzano dišeš. Pogotovo kada odeš do toaleta, osećaš se kao da si pretrčao maraton. Usne su ti malo poplavele, prsti pobeleli. OK, ipak je ozbiljnije nego što si mislio. Odeš do ambulante, bris je pozitivan. COVID. A baš si razmišljao da se vakcinišeš.

Jedna od stvari koja se povremeno dešava ovde na Tviteru je da me neki vispreni tviteraši prozivaju da licemerno promovišem antikapitalističke ideje a otišao sam u "kapitalističku" Sloveniju da živim i da radim. Pa da kažem par reči o tom mom "kapitalističkom" radu. Zdravstveni sistem koji postoji u Sloveniji je jedan od važnijih razloga zbog koga sam izabrao baš ovde da dođem. Zašto? Zato što je u osnovi to jedan sistem u kome niti lekari niti pacijenti ne razmišljaju o parama, niti svoje ponašanje na bilo koji način podređuju finansijama.

Pored svoje glavne (razmena gasova) pluća imaju i sporedne funkcije u organizmu. Jedna od njih je i održavanje normalne "kiselosti" krvi. Tako je, zajedno sa bubrezima, to rade pluća. Ne GIT. Ishrana nema nikakve veze sa tim, ne nasedajte na gluposti o "kiseloj i alkalnoj hrani". Normalna pH vrednost krvi je između 7,35 i 7,45, što znači da je krv blago alkalna/bazna. Ko se seća hemije pH 7 znači neutralnu sredinu. Što je pH manji sredina je kiselija, a što je veći sredina je alkalnija. Voda ima pH oko 7, a u zavisnosti od sastava može ići gore ili dole.

Mi lekari se strašno plašimo anafilakse. Toliko da od komarca pravimo magarca, pa kad neko samo kaže da je alergičan na penicilin izbegavaćemo da mu damo i cefalosporine. Anafilaksa naravno nije ni blizu toliko zastupljena koliko nam se priviđa ali što je sigurno - sigurno je. I to uglavnom nije problem kada postoji alternativa - ako je neko alergičan na lekove iz grupe gde je Brufen, neće piti nijedan od njih već će uzeti paracetamol ili lek iz neke treće grupe. Umesto penicilina dobiće makrolide ili fluorohinolone.
No kod vakcina nema alternative.

Danas ću vam napisati par rečenica o d-dimeru i zašto NE treba da radite tu analizu krvi na svoju ruku. Pre toga ću morati da napišem nekoliko rečenica o koagulaciji da bi bilo jasnije, a pošto to ne spada u moje uže polje interne medicine neka me dopune vaskularci i hematolozi. Kada ne bi postojao proces koagulacije svaka povreda krvnog suda bi mogla da dovede do fatalnog krvarenja. Koagulaciona kaskada je jedan komplikovan proces, što se može videti na ovom konfuzogramu (© straighthealthcare) i ona nam spašava život kad god se posečemo ili udarimo.

Osim što srpski protokol za lečenje COVID-a eksplicitno kaže da za blage oblike bolesti, bez upale pluća, NE treba davati antibiotik, isto kaže i da bi SVI pacijenti kod kojih je registrovana upala morali biti hospitalizovani, što u predstojećim danima verovatno neće biti slučaj. Ovde ću pokušati da vam približim tu COVID upalu pluća kako bi se smanjio nivo straha kod ljudi koji će ostati da je leče kod kuće, i pomoći im da je isprate adekvatno, koliko je to već moguće u kućnim uslovima.
Ono što prvo treba reći je da NE postoji lek koji je može sprečiti.

Da vam kažem par reči o testiranju na SARS-CoV-2, kakvo bi to testiranje moralo da bude i u čemu je značaj testiranja.
Samo uzorkovanje traje nekoliko sekundi. To je običan bris sluznice. Kada bris stigne u laboratoriju, ne treba više od par sati da se dobije rezultat. Kada imate simptomatskog pacijenta uzećete bris i onda ćete, u zavisnosti od stanja, pacijenta ili vratiti kući, ili primiti u bolnicu, na odeljenje ili u intenzivnu jedinicu.
Ono što je važno je da do pristizanja rezultata pacijenta morate tretirati kao da JESTE pozitivan.

Prvi susret sa praktičnom problematikom medicinske etike imao sam na predavanju iz sudske medicine kada nas je profesor Dunjić pitao: "Imate tri respiratora na kojima se nalaze tri pacijenta, i dolazi vam četvrti koji je takođe za respirator. Šta radite u toj situaciji?" U praksi sam se kasnije mnogo puta susretao sa tim. Jednom su tehničari ventilirali pacijenta ambu-balonom par sati dok se nije oslobodio respirator. Nekada pak pacijent koji je u najboljem stanju bude odvojen da bi teži bio priključen. Pa se rotira. Dovoze aparati iz sale. Itd.

Ne znam koliko će vam biti zanimljivo, ali da se malo odmaknemo od patologije, evo malo da vam napišem o normalnoj, fiziološkoj, funkciji pluća i disanju. Svi znaju da je srce pumpa, ali malo ko zna da i pluća funkcionišu kao pumpa... ali samo u osnovi. Sama pluća su zapravo pasivan organ, i bez pomoći mišića grudnog koša i dijafragme ne bi mogla da se rašire. Zato je za disanje neophodna dobra funkcija pomenutih mišića, kao i adekvatan oblik i funkcija grudnog koša i kičmenog stuba. Oni svi zajedno čine "respiratornu pumpu".

Vlasti rade svoj deo posla, epidemiolozi i mikrobiolozi svoj, pa i mi kliničari se polako uključujemo. Manji broj obolelih od COVID-19 (zvanično ime bolesti koje prouzrokuje virus SARS-CoV-2) će biti lečen u bolničkim uslovima dok će se većina lečiti kod kuće. Ovo je niz za njih. Mediji i javnost se bave uglavnom najtežim slučajevima, što je i razumljivo (briga da li ima dovoljno bolničkih kapaciteta, respiratora...) međutim većina obolelih će ostati da se leči u kućnim uslovima. Pored epidemioloških mera (karantin) bitno je i samo lečenje infekcije.