једнога дана џерзерлез алиа дојаха у херцеговачки ејалет на леџима свог виерног ал чудљивог дората. ни сам ние знао штое дошо ту ал је осјечо да га некакав мукли порив гони да обиџе и тај крај непрегледног падишаховог посједа. након штое
- ни часа не часи веч одмах пошаљи по тог знаменитог јунака чије се чорде душмани плаше више нег читаве ордије!
- пресвиетли падишаху ја сам теби донио и један лиеп пешкеш
султан се обрадова и пљесну рукама па рече
џерзелез алиа онда изврати ону вречу од костриети и истресе њен садржај пред султана. кад се пред њим закотрља шес косматих и бркатих глава исколачених очиу падишах ужаснут поскочи и упита славног газиу
- тое нека чељад из херцеговачког ејалета а главе сам им усиеко из разлога што су се ружним риечима изругивали моим тиелесним маханама
- па што их мени донесе хунцуте ниедан, опет упита султан. штаче ми такав пешкеш?