Thread by @elisbektas

о материнској бризи

хтједох вас џецо упитат сјечател се ви касмо ми били џеца ал одустадох јер да се ви несјечате како треба ни касте ви били џеца ко рецимо малочас а камол да се сјечате наших џетињстава која су била испуњена веселим и безбрижним ал почесто и неизвиесним па и

погибељним играма које смо углавном успиешно одиграли и кренули из њих у живот а успиешно смо завршили своје џетиње игре зафаљујуч прие свега нашим брижним и пожртвованим матерама што су ко копци бдиеле над нама па кад бисмо се ми ситна џеца окупили у паркичу иза зграде да се

играмо и тек што би игра започела и што би дошло до првих нужних падова по трави те би наше матере завикале са балкона - нетрчи хунците топ ти главу одбио! испрљачеш се! колко су матере биле битне за наше успиешно пролажење кроз изазове и искушења џетињства и његових игара виџече

се тек посље кад будемо играли неке друге игре које су биле мало мање веселе и безбрижне а мало више неизвиесне и погибељне ал тад матере нису бдиеле над нама ко копци веч смо били препуштени сами себи у бољем случају ил надзору субјеката попут дрековича ил махмуљина у горем те

стога нисмо баш сви успиешно завршили игру до краја а некима је чак и топ главу одбио премда им нитко ние говорио - хунцуте топ ти главу одбио! а још нам је теже падало што нам ние имо тко подвикнут - испрљачеш се! кад зазвижџи око ушеса па се побацамо наземљу џе тко ситгне

тражеч какав мрву сигурнији заклон јер да би нам све то некако лакше падало дае нетко показо мало материнске брижности и подсјетио нас дасмо упркос успиешном одрастању у души ипак остали помало ситна џеца за коју се ваља бринут и бдит над њима а некима меџу нама би било од

нарочите користи да су их матере могле са балкона упозорит - испрљачеш образ хунцуте ниедан топ ти главу одбио! јер да ние исто кате на могучнос прљања образа упозори садруг у игри ил кате на ту опаснос упозори роџена матер. ал ето шучур драгом аллаху и та је игра некако завршена

па смо се могли посветит упражњавању и експлоатацији властите одраслости тек се ту и тамо са сјетном носталгиом сјечајуч материних упозорења из џетињства. но то што смо углавном остали без матера ипак незначи да се нема тко бринут за нас и бдит над нашим играма јер да домачи

политичари исказују навлас исту врсту бриге и пажње. ми смо данас одрасли и озбиљни субјекти а и ви кои сте још ситна џеца некакви сте се заорашили и постали стармали те се тако данас нитко неигра ко ми што смо се прие играли у паркичу иза зграде веч се играмо ових друштвено

умрежених игара па кад у жару игре изгубимо опрез и станемо срљат у погибељ домачи политичари одмах завичу нако ко матере с балкона - џе гоните хунцути ниедни! испрљачете се етнички а тамам смо вас фино очистили! саче доч резервне милицие ако небудете слушали и понашали се

пристојно! и одиста ништа неморе учинит да се инсан осјеча заштичено и огриат му душу ко брига и пажња матере и домачих политичара па чак и кад је та брига наизглед строга јер да ми знамо да иза те глумљене строгости стои једна неизмиерљива племенитос и алтруизам

Unroll please @threadreaderapp