Thread by @elisbektas

о набиању биљане накурац и пишању у охридските извори

одавно нисмо драга џецо поновили лекциу о нацијонализму па чу вам данас дат овај текс из читанке да га научите до понеџељка. у титин смо вакат сви ми сречно и беричетно живили у једној земљи која се звала југославиа. старији

вам могу испричат и свашта лиепо и свашта ружно о тој земљи ал ви њих немојте пуно слушат јер да ми старији волимо помало и лагат ал ние то из зле намиере веч ето лакше нам касе сиетимо како смо били безбрижни лахки и њежни а сад ко дасмо тихи и сњежни ал ово што чу вам сад реч

морете узет ко истину. у тој југославији и јес и ние било дискриминацие ево вам и примиер за то. у војску су морали ич сви младичи одреда осим ткое имо дустабане ил тако неку здравствену махану ил ткое био довољно лукав да превари хечиме. дискриминацие ту дакле ние било пае чак и

чола моро служит војни рок. у војску меџутим нису морале ич џевојке штое доказ дае ипак било родне дискриминацие ал пошто то нема пуно везе с нацијонализмом нечемо отоме више причат веч чу вам умиесто тога казат шта се мени десило касам служио војску. у тој војсци смо сви били

једнаки ал ипак су биле неке разлике. неки су од нас долазили из градова коштое зеница џе смо ми џеца и пионири виеровали да срби рвати муслимани и други народи и народности живе у високом горама по коима ходају у гуњевима и вичу хоооо охоооој умиесто добардан а у чаршиама да

живе југословени кои иду наморе и слушају вајту а они модернији богами и биело дугме а други су опет у војску долазили из миеста џе ние било пуно тих југословена ал та миеста нису била само у високим горама нит су они ходали у гуњевима и викали хоооо охоооој умиесто добардан. те

разлике ипак у војсци нису долазиле до изражаја и сви смо тамо морали учит исте ствари рецимо направит кабаницу од шаторског крила ил ашовом располутит лобању душману а те ствари смо учили да моремо чуват и сачуват брацтво и јединство нежалечи да у тој борби даднемо и свој живот.

авај ние све у прављењу кабанице и отварању лобање ашовом веч има нешто и у окретању наљево надесно и наљево круг и у затезању кревета. мисмо глумили мангупе и нисмо вољели затезат кревете те зато нисмо успиели сачуват брацтво а богами ни јединство. једне топле липањске ночи

тамам неџе измеџу утакмица са шпаниом и аргентином сиедили смо испред стражаре и пили вино кое смо кришом доносили из села а кад је нестало вина размутили смо питралоне и брионе с лимуном па смо и то пили. да један од нас ние метно пино силвестре у тај коктел можда прича неби

скренула на погрешан колосиек ал ето пино силвестре је урадио свое и ми почесмо егленисат отоме колко стварно има народа у југославији. једни су викали да их има колко пише у књигама други су викали да их има мање јер да су неки народи уствари само исти народи под другим именом а

неки су само шутили ваљда што нису били добри у математици. једни су викали штае меша написо а други су помирљиво покушавали обиаснит дае то написано давно и дае меша био тужан и љут па и да му можда жена не би шчела дат дае написо другачие ал то доказивање ние ишло баш лахко. е

ондае усто један другар кои је иначе био јако добар и кои је пажљивие од нас свих чуво брацтво и јединство ал ето то вече га понио пино силвестре па се он испрси и рече

- абре какви муслимани тоа не е една нациа

неки су се меџу нама насмиали неки су климали главама одобравајучи

те риечи а неки су само шутили ваљда што поред математике нису били добри ни у страним језицима. само сам је ја моро нач правит паметан јер дае и мене уфатио пино силвестре јебенлиму пино силвестре пасам и ја усто и казо му

- биж тамо тутуне бугарски ти се нашо говорит набием ти биљану накурац и попишам се у охридските извори

тек што сам изворио задњу риеч а моим тиелом проџе нешто ко струја а ние струја и намах ме отриезни. схватио сам дасам учинио нешто ружно а касам погледо очи свог другара

схватио сам да то ние само ружно веч и страшно а можда чак и неопростиво. он је тако само стајо а очи су му се напуниле сузама. дасам му само спомено биљану и изворе можда би он то лакше поднио ал помен бугара гае претворила у правог голобрадог регрута и то оног из џурналистичких

прилога на београцкој далековидници и на јутелу. онда сам му пришо и загрлио га и казо

- халали брат мој

а он је узвратио загрљај и казо

- жал мие

онда смо поново сиели и наставили пит ал ја више ништа нисам чуо веч су ми само мое риечи звониле у ушесима. до тог часа јасам

имо мало муслимана усеби и насеби уствари сам имо презиме и нисам имо мало кожице на главичу а иначе сам био правилно усмиерен југословен у класи омладине и на добром путу да постанем поштена интелигенциа а можда и пролетер ако ми се баш посречи. да се разумиемо осто сам ја

југословен још дуго послие тога а у одреџеној миери и ево све до данас ал то сам вече научио нешто и осеби и о свиету око себе. научио сам дае нацијонализам банална и вулгарна појава у друштву и иначе и да његово испољавање буди стид у пристојно одгојеном џетету. онда сам научио

да се тај стид ипак некако море подњет јер да се чоек осиеча слободние кад немора трпит ствари усеби ил помирљиво говорит о будалаштинама кошто су оне што их је меша писо и зато сам то вече одлучио да чу настојат што мање испољават нацијонализам у животу и иначе ал и да нечу

шутит кад ми нетко ублизини прича глупости а научио сам и то да и меџу југословенима море бит говеда истих наких кошто живе по високим горама по коима ходају у гуњевима и вичу хоооо охоооој умиесто добардан. ето џецо ово џете спремит за понеџељак а сад тене наноге и трк напоље

да уфатите мало зрака кад веч нема сунца

Unroll please @threadreaderapp